Domaći zadatak: Snimite Tiktok video od 15 sekundi o Njutnovom zakonu gravitacije

Ako ne ranije, tokom pandemije je postalo jasno da regularno obrazovanje pretenduje da postane sve više virtuelno učenje, te se ni društvene mreže ne mogu izuzeti iz te priče. Dostupnost kao jedna od glavnih karakteristika interneta dovela je do toga da nastavnik više nije vlasnik, ili jedini čuvar informacija, već su i učenici ti koji vrlo lako dolaze do onoga što im treba ili što ih zanima. To ne treba posmatrati kao umanjivanje uloge nastavnike, već kao nešto što, zapravo, podstiče akademski razvoj učenika i poboljšava personalazovano učenje.
Continue reading “Domaći zadatak: Snimite Tiktok video od 15 sekundi o Njutnovom zakonu gravitacije”

Tiktok: loše strane i uloga roditelja

Platforma Tiktok (TikTok) je titulu ‘mreže za mlade’¹ preuzela od Instagrama, nakon što je on postao popularan i među starijim generacijama. Iako često kritikovana zbog ekstremnih izazova, digitalnog nasilja i govora mržnje, ova platforma – kao i svaka druga – ima i prednosti i mane. Ključ je, navode stručnjaci za medijsku pismenost, u balansiranoj upotrebi tehnologije, koja sa sobom svakako donosi i pozitivne i negativne promene. Continue reading “Tiktok: loše strane i uloga roditelja”

Medijska pismenost – deca kao najosetljiviji auditorijum

Deca su najverniji i najveći televizijski auditorijum, istovremeno televizija, pa čak i javni servisi u Srbiji, nisu doprli na pravi način do tog auditorijuma bilo stoga što produkuju veoma ograničen broj sadržaja namenjen isključivo deci, bilo da deca nemaju naviku da pažljivo biraju šta će gledati, a radijski program gotovo uopšte ne slušaju. Istraživanja su takođe pokazala da roditelji deci uglavnom ograničavaju vreme provedeno uz medije a ne kontrolišu sadržaje koje ona prate. Stoga je važno, a posebno u doba pandemije koju smo iskusili tokom 2020,  kada su svi više uz razne medie, nego što su okupirani nekim drugim aktivnostima, da se prateći programe medijske pismenosti i roditelji i nastavno osoblje i deca osnaže za bolje razumevanje sadržaja koji se posreduju medijskim kanalima, ali i skrivenih poruka koje utiču, nekad direktno, a nekad implicitno na socijalizaciju dece. Continue reading “Medijska pismenost – deca kao najosetljiviji auditorijum”

Lekcije medijske pismenosti: verifikacija sadržaja u digitalnom okruženju

Treba imati na umu da se nijedna informacija koja se pojavi na svetskoj informativnoj mreži, ne može smatrati verodostojnom i tačnom. I zaista, ako uprkos svim mogućim proverama i budnosti raznih posrednika u tradicionalnim medijima, dezinformacija može biti delotvorna, šta tek može da se kaže za mrežu kojoj se pristupa direktno, bez ikakvog posredovanja i kontrole?

Filip Breton, Izmanipulisana reč

Continue reading “Lekcije medijske pismenosti: verifikacija sadržaja u digitalnom okruženju”

Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje

„Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na medijske izvore. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok Internetu pristupa putem mobilnog telefona”, navodi se u nedavnom istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost[1]. Continue reading “Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje”

Medijska, informacijska, digitalna, njuz – o čemu se radi u tim mnogobrojnim pismenostima?

Novo doba nametnulo je potrebu da se građani odlikuju različitim vrstama pismenosti. Sam pojam ‘pismenost’ se i dalje dovodi najpre u vezu sa veštinama čitanja i pisanja. Međutim, prepoznato je da sama veština čitanja i pisanja nije dovoljna. Smatra se da je razlog tome jer ona ne podrazumeva da će pročitano biti dekodirano u skladu sa napisanim ili da će osnažiti pojedinca da prepozna manipulaciju i bude siguran od negativnih uticaja određenih informacija. Na taj način je identifikovana neophodnost da se razvijaju veštine i u drugim oblastima života kao što je sfera medija, informacija, vesti, digitalnih alata, filma, vizuelnih poruka itd. U te svrhe sazdani su termini poput medijske pismenosti, informativne, digitalne, filmske pismenosti, vizuelne pismenosti…* Continue reading “Medijska, informacijska, digitalna, njuz – o čemu se radi u tim mnogobrojnim pismenostima?”

Izvan fokusa: Nevidljiva prisutnost

Mediji nude mnoštvo informacija, tekstova, slika, videa… Sve što iz toga čujemo i vidimo, utiče na naše shvatanje sveta. Međutim, na nas utiče i ono što u medijima ne vidimo. Kada određene društvene grupe ili pojedinaca nema na TV-u, internetu, u štampi, mi ih nesvesno gubimo iz vida. A koje su posledice?

Ni u jednom trenutku, dok čitamo, gledamo ili slušamo medije, ne smemo zaboraviti ceo proces proizvodnje vesti, a on izgleda ovako: neko je odabrao temu o kojoj se govori, zatim je tu temu preuzeo autor sadržaja koji je uz pomoć reči, kamere, montaže, fotografije složio u jednu priču, a ona je potom plasirana publici. To praktično znači da je svaki sadržaj, koji do nas dođe, već prošao kroz mnogo filtera.

Dakle, u svakom mediju tim ljudi odlučuje koje će se teme obrađivati, pa tako od njihove odgovornosti prema javnosti zavisi kakve će teme do nas stizati i na koji način će im se pristupati…

Zašto je vidljivost marginalizovanih grupa u medijima zapravo test svakog demokratskog društva, otkrijte u novoj epizodi serijala VIZUALNA PISMENOST!

Izvor: Media & Reform centar