Medijska, informacijska, digitalna, njuz – o čemu se radi u tim mnogobrojnim pismenostima?

Novo doba nametnulo je potrebu da se građani odlikuju različitim vrstama pismenosti. Sam pojam ‘pismenost’ se i dalje dovodi najpre u vezu sa veštinama čitanja i pisanja. Međutim, prepoznato je da sama veština čitanja i pisanja nije dovoljna. Smatra se da je razlog tome jer ona ne podrazumeva da će pročitano biti dekodirano u skladu sa napisanim ili da će osnažiti pojedinca da prepozna manipulaciju i bude siguran od negativnih uticaja određenih informacija. Na taj način je identifikovana neophodnost da se razvijaju veštine i u drugim oblastima života kao što je sfera medija, informacija, vesti, digitalnih alata, filma, vizuelnih poruka itd. U te svrhe sazdani su termini poput medijske pismenosti, informativne, digitalne, filmske pismenosti, vizuelne pismenosti…* Continue reading “Medijska, informacijska, digitalna, njuz – o čemu se radi u tim mnogobrojnim pismenostima?”

Izvan fokusa: Nevidljiva prisutnost

Mediji nude mnoštvo informacija, tekstova, slika, videa… Sve što iz toga čujemo i vidimo, utiče na naše shvatanje sveta. Međutim, na nas utiče i ono što u medijima ne vidimo. Kada određene društvene grupe ili pojedinaca nema na TV-u, internetu, u štampi, mi ih nesvesno gubimo iz vida. A koje su posledice?

Ni u jednom trenutku, dok čitamo, gledamo ili slušamo medije, ne smemo zaboraviti ceo proces proizvodnje vesti, a on izgleda ovako: neko je odabrao temu o kojoj se govori, zatim je tu temu preuzeo autor sadržaja koji je uz pomoć reči, kamere, montaže, fotografije složio u jednu priču, a ona je potom plasirana publici. To praktično znači da je svaki sadržaj, koji do nas dođe, već prošao kroz mnogo filtera.

Dakle, u svakom mediju tim ljudi odlučuje koje će se teme obrađivati, pa tako od njihove odgovornosti prema javnosti zavisi kakve će teme do nas stizati i na koji način će im se pristupati…

Zašto je vidljivost marginalizovanih grupa u medijima zapravo test svakog demokratskog društva, otkrijte u novoj epizodi serijala VIZUALNA PISMENOST!

Izvor: Media & Reform centar

Vizualna stvarnost: Govor vidljivog

Stvarnost kakvu poznajemo, ono što smo iskusili, što doživljavamo i učimo – neodvojivo je od naših čula. Preko njih prikupljamo slike, zvuke, ukuse i mirise iz spoljnjeg sveta i šaljemo ih našem mozgu na obradu. Mozak zatim ove signale prevodi u smislene poruke, na osnovu kojih stvaramo sopstvenu realnost. Zato i ne treba da čudi kada kažemo da je čovek vizualno biće. Continue reading “Vizualna stvarnost: Govor vidljivog”

Svetski dan knjige: Čitanjem se unapređuje kritičko mišljenje

Sa svakim razvojem tehnologije i pojavljivanjem nekog novog medija, primećen je porast bojazni kako će i da li će uopšte onaj prethodni medij opstati. Takav strah bio je prisutan pojavom štampe, kada se briga da li će knjiga kao mediji koji edukuje i zabavlja i dalje biti interesantan. Otkrićem Gutenbergove štamparije bio je čak prisutan strah da će štampanje knjiga u velikom broju dovesti do opadanja pamćenja, te da će se time narodna usmena književnost potpuno izgubiti. Continue reading “Svetski dan knjige: Čitanjem se unapređuje kritičko mišljenje”

Kako uz pomoć medija rešavamo svoje probleme i potrebe

Komunikolozi i drugi istraživači medija često se pitaju koji su motivi osobe da gleda određen film ili seriju, da prati neku njuz platformu ili čak da igra video igru. Puno se promišljalo o efektima, posebno onim negativnim, koje medji imaju na decu i odrasle (neke naše tekstove o tome možete čitati ovde 1, 2). Govori se neretko i o zavisnosti od medijskih sadržaja i ograničavanju vremena koje se provodi uz medije (više ovde 1, 2). Međutim, postavlja se pitanje onda da, ako su mnogobrojni negativni efekti i uticaji, šta nas navodi da nastavimo da konzumiramo medije? Šta je u medijima i različitim medijskim sadržajima toliko privlačno, odnosno da li se upotrebom medija možda zadovoljavaju neke naše urođene potrebe? Continue reading “Kako uz pomoć medija rešavamo svoje probleme i potrebe”

Zašto su društvene mreže nepovoljne za informisanje o Kovid-19

Zabrana kretanja, preporuke o socijalnom distanciranju i rad od kuće doveo je milione ljudi širom sveta u situaciju prinudnog viška slobodnog vremena. Svi benefiti posredne komunikacije i interneta stupili su na snagu u ovakvim situacijama, te se gotovo svaki mogući aspekat života kao što je druženje, učenje i rad premešta u onlajn sferu. Slobodno vreme dopušta i da značajan period trošimo na društvene mreže. Međutim, iako se u ovom momentu slave koristi društvenih mreža, postoji mogućnost ispoljavanja i onih negativnih efekata. Continue reading “Zašto su društvene mreže nepovoljne za informisanje o Kovid-19”

Anketa: Mladi svesni da se društvene mreže zloupotrebljavaju

Mladi veruju da ima nepouzdanih informacija u elektronskim medijima i da se društvene mreže zloupotrebljavaju, a 70% njih ima otvoren profil na nekoj od mreža, pokazuje prošlogodišnja anketa učenika dve subotičke osnovne škole i jedne srednje na temu stavova mladih u vezi sa medijskom i informacionom pismenošću. Continue reading “Anketa: Mladi svesni da se društvene mreže zloupotrebljavaju”

Gimnazijalcima šest novih predmeta od naredne školske godine

Od naredne školske godine učenike treće godine gimnazije očekuje šest novih izbornih programa od kojih će birati dva, a među kojima je i predmet Savremene tehnologije na kom će se učiti o razvoju tehnologije, bezbednosti na Interenetu, ali i o tehnološkim inovacijama kao što su, naprimer, pametni gradovi. Continue reading “Gimnazijalcima šest novih predmeta od naredne školske godine”