Detetovo pravo je da bude zaštićeno od štetnog sadržaja

Konvencija o pravima deteta Ujedinjenih nacija (UN) napunila je 2019. godine punih 30 godina od njenog donošenja. U protekle tri decenije prisutan je značajan napredak u ostvarivanju prava deteta, međutim, sa razvojem informacionog društva i novih tehnologija, zaštita određenih dečijih prava postala je izazovnija nego što je to bilo u vreme donošenja Konvencije. Continue reading “Detetovo pravo je da bude zaštićeno od štetnog sadržaja”

Marketing influensera

Područje marketinga predstavlja veoma plodno tle za primenu veština medijske i informacione pismenosti, dekonstruisanjem različitih manipulativnih tehnika, kako vizuelnih, tako i tekstualnih. Ukoliko želimo da razumemo na koje sve načine određena marketinška poruka može uticati na nas, onda bi trebalo zaći u dublju analizu konteksta nastanka reklame, kao i naših (često nesvesnih) želja i očekivanja na koje se reklamom pokušalo odgovoriti, ili ih, sa druge strane stvoriti. Continue reading “Marketing influensera”

Domaći zadatak: Snimite Tiktok video od 15 sekundi o Njutnovom zakonu gravitacije

Ako ne ranije, tokom pandemije je postalo jasno da regularno obrazovanje pretenduje da postane sve više virtuelno učenje, te se ni društvene mreže ne mogu izuzeti iz te priče. Dostupnost kao jedna od glavnih karakteristika interneta dovela je do toga da nastavnik više nije vlasnik, ili jedini čuvar informacija, već su i učenici ti koji vrlo lako dolaze do onoga što im treba ili što ih zanima. To ne treba posmatrati kao umanjivanje uloge nastavnike, već kao nešto što, zapravo, podstiče akademski razvoj učenika i poboljšava personalazovano učenje.
Continue reading “Domaći zadatak: Snimite Tiktok video od 15 sekundi o Njutnovom zakonu gravitacije”

Tiktok: loše strane i uloga roditelja

Platforma Tiktok (TikTok) je titulu ‘mreže za mlade’¹ preuzela od Instagrama, nakon što je on postao popularan i među starijim generacijama. Iako često kritikovana zbog ekstremnih izazova, digitalnog nasilja i govora mržnje, ova platforma – kao i svaka druga – ima i prednosti i mane. Ključ je, navode stručnjaci za medijsku pismenost, u balansiranoj upotrebi tehnologije, koja sa sobom svakako donosi i pozitivne i negativne promene. Continue reading “Tiktok: loše strane i uloga roditelja”

Medijska pismenost – deca kao najosetljiviji auditorijum

Deca su najverniji i najveći televizijski auditorijum, istovremeno televizija, pa čak i javni servisi u Srbiji, nisu doprli na pravi način do tog auditorijuma bilo stoga što produkuju veoma ograničen broj sadržaja namenjen isključivo deci, bilo da deca nemaju naviku da pažljivo biraju šta će gledati, a radijski program gotovo uopšte ne slušaju. Istraživanja su takođe pokazala da roditelji deci uglavnom ograničavaju vreme provedeno uz medije a ne kontrolišu sadržaje koje ona prate. Stoga je važno, a posebno u doba pandemije koju smo iskusili tokom 2020,  kada su svi više uz razne medie, nego što su okupirani nekim drugim aktivnostima, da se prateći programe medijske pismenosti i roditelji i nastavno osoblje i deca osnaže za bolje razumevanje sadržaja koji se posreduju medijskim kanalima, ali i skrivenih poruka koje utiču, nekad direktno, a nekad implicitno na socijalizaciju dece. Continue reading “Medijska pismenost – deca kao najosetljiviji auditorijum”

Lekcije medijske pismenosti: verifikacija sadržaja u digitalnom okruženju

Treba imati na umu da se nijedna informacija koja se pojavi na svetskoj informativnoj mreži, ne može smatrati verodostojnom i tačnom. I zaista, ako uprkos svim mogućim proverama i budnosti raznih posrednika u tradicionalnim medijima, dezinformacija može biti delotvorna, šta tek može da se kaže za mrežu kojoj se pristupa direktno, bez ikakvog posredovanja i kontrole?

Filip Breton, Izmanipulisana reč

Continue reading “Lekcije medijske pismenosti: verifikacija sadržaja u digitalnom okruženju”

Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje

„Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na medijske izvore. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok Internetu pristupa putem mobilnog telefona”, navodi se u nedavnom istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost[1]. Continue reading “Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje”