Medijska i informaciona pismenost

Medijski istraživač Sjuart Prajs (eng. Stuart Price) je u svom delu Izučavanje medija (2011) izložio interesantno istraživanje koje je radio Perti Alasutari davne 1992. godine, koji je tada istraživao „kako publika objašnjava razloge gledanja određenih programa“ (Prajs, 2011: 575). Tom prilikom Alasutari je identifikovao da, kada je u pitanju televizijski program, postoji opšti konsenzus u vezi sa time kakvi programi su vredni, odnosno „moralni“. Continue reading “Vredni medijski sadržaji i vrednosti medijskih sadržaja”

Često se može čuti da bez slobodnih medija nema ni slobodnih građana ni demokratskog društva. Da bi mediji uopšte mogli da rade svoj posao profesionalno i objektivno, neophodno je da u tome budu slobodni, bez ekonomskih ili političkih uticaja i cenzure. Na Međunarodni dan slobode medija, prof. dr Dubravka Valić Nedeljković piše o stanju medijskih sloboda u Srbiji. Continue reading “Stagnacija kao nazadovanje ili kao napredak”

Odgovor je, sudeći prema onim satima budnog stanja u kojima bezrezervno trošimo naš budžet  slobodnog vremena ispred TV ili računarskog ili smartfonskog ekrana, DA.  Spektakl je pojam koji su autori različitih teorijskih pristupa, najčešće interdisciplinarno razmatrali, stavljajući ga, pre svega, u medijsko-politički kontekst od druge polovine dvadesetog veka na ovamo. Continue reading “Da li mi to permanentno živimo u TV spektaklu?”

Početkom 2021. godine mnogi mediji iz Srbije preneli su informaciju da je kompanija Dizni ukinula neke crtane filmove te produkcije*. Razlog tome jeste rasističko ili stereotipno potretisanje određenih etničkih grupa u filmovima „Petar Pan“, „Mačke iz visokog društva“, „Maza i Lunja“ i „Knjiga o džungli“. Navedena tema izazvala je burne reakcije javnosti, ali često uz raspravu u kojoj su se teme medijske reprezentacije i medijskih uticaja pojednostavljivale. Continue reading “O ukidanju Diznijevih crtanih filmova ili o medijskim reprezentacijama i uticajima”

U Švedskoj je nedavno obeleženo 250 godina od usvajanja zakona o slobodi štampe, koji je bio prvi takav zakon na svetu. 

Tim povodom podsećamo na ključna dokumenta koja ukazuju na to koliko je političkim elitima s jedne strane, a  medijskoj sferi sa druge, veoma značajan način na koji država kreira okruženje i atmosferu u kojoj mediji mogu da igraju već davno im namenjenu ulogu bilo da su definisani kao četvrti stalež, četvrta sila, ili sedma sila, odnosno „vočdog” (watchdog) savremenog sveta. Continue reading “Dvesta pedeset godina medjiskih zakona”