Medijska i informaciona pismenost

„Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na medijske izvore. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok Internetu pristupa putem mobilnog telefona”, navodi se u nedavnom istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) „Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost”^[1]. Continue reading “Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje”

Informisanje između televizijskih vesti i društvenih mreža

Kada zakorači u svet digitalnih medija, svaki peti korisnik vesti u Srbiji u potpunosti napušta tradicionalne medije, čime ovi izvori informacija za njih ostaju deo informacione prošlosti. Continue reading “Mediji i društvene mreže u Srbiji: Kome se više veruje u kriznim vremenima”

Novo doba nametnulo je potrebu da se građani odlikuju različitim vrstama pismenosti. Sam pojam ‘pismenost’ se i dalje dovodi najpre u vezu sa veštinama čitanja i pisanja. Međutim, prepoznato je da sama veština čitanja i pisanja nije dovoljna. Smatra se da je razlog tome jer ona ne podrazumeva da će pročitano biti dekodirano u skladu sa napisanim ili da će osnažiti pojedinca da prepozna manipulaciju i bude siguran od negativnih uticaja određenih informacija. Na taj način je identifikovana neophodnost da se razvijaju veštine i u drugim oblastima života kao što je sfera medija, informacija, vesti, digitalnih alata, filma, vizuelnih poruka itd. U te svrhe sazdani su termini poput medijske pismenosti, informativne, digitalne, filmske pismenosti, vizuelne pismenosti…* Continue reading “Medijska, informacijska, digitalna, njuz – o čemu se radi u tim mnogobrojnim pismenostima?”

Mediji nude mnoštvo informacija, tekstova, slika, videa… Sve što iz toga čujemo i vidimo, utiče na naše shvatanje sveta. Međutim, na nas utiče i ono što u medijima ne vidimo. Kada određene društvene grupe ili pojedinaca nema na TV-u, internetu, u štampi, mi ih nesvesno gubimo iz vida. A koje su posledice?

Ni u jednom trenutku, dok čitamo, gledamo ili slušamo medije, ne smemo zaboraviti ceo proces proizvodnje vesti, a on izgleda ovako: neko je odabrao temu o kojoj se govori, zatim je tu temu preuzeo autor sadržaja koji je uz pomoć reči, kamere, montaže, fotografije složio u jednu priču, a ona je potom plasirana publici. To praktično znači da je svaki sadržaj, koji do nas dođe, već prošao kroz mnogo filtera.

Dakle, u svakom mediju tim ljudi odlučuje koje će se teme obrađivati, pa tako od njihove odgovornosti prema javnosti zavisi kakve će teme do nas stizati i na koji način će im se pristupati…

Zašto je vidljivost marginalizovanih grupa u medijima zapravo test svakog demokratskog društva, otkrijte u novoj epizodi serijala VIZUALNA PISMENOST!

Izvor: Media & Reform centar

Stvarnost kakvu poznajemo, ono što smo iskusili, što doživljavamo i učimo – neodvojivo je od naših čula. Preko njih prikupljamo slike, zvuke, ukuse i mirise iz spoljnjeg sveta i šaljemo ih našem mozgu na obradu. Mozak zatim ove signale prevodi u smislene poruke, na osnovu kojih stvaramo sopstvenu realnost. Zato i ne treba da čudi kada kažemo da je čovek vizualno biće. Continue reading “Vizualna stvarnost: Govor vidljivog”