Medijska i informaciona pismenost

Deca su najverniji i najveći televizijski auditorijum, istovremeno televizija, pa čak i javni servisi u Srbiji, nisu doprli na pravi način do tog auditorijuma bilo stoga što produkuju veoma ograničen broj sadržaja namenjen isključivo deci, bilo da deca nemaju naviku da pažljivo biraju šta će gledati, a radijski program gotovo uopšte ne slušaju. Istraživanja su takođe pokazala da roditelji deci uglavnom ograničavaju vreme provedeno uz medije a ne kontrolišu sadržaje koje ona prate. Stoga je važno, a posebno u doba pandemije koju smo iskusili tokom 2020,  kada su svi više uz razne medie, nego što su okupirani nekim drugim aktivnostima, da se prateći programe medijske pismenosti i roditelji i nastavno osoblje i deca osnaže za bolje razumevanje sadržaja koji se posreduju medijskim kanalima, ali i skrivenih poruka koje utiču, nekad direktno, a nekad implicitno na socijalizaciju dece. Continue reading “Medijska pismenost – deca kao najosetljiviji auditorijum”

„Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na medijske izvore. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok Internetu pristupa putem mobilnog telefona”, navodi se u nedavnom istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) „Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost”^[1]. Continue reading “Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje”

Informisanje između televizijskih vesti i društvenih mreža

Kada zakorači u svet digitalnih medija, svaki peti korisnik vesti u Srbiji u potpunosti napušta tradicionalne medije, čime ovi izvori informacija za njih ostaju deo informacione prošlosti. Continue reading “Mediji i društvene mreže u Srbiji: Kome se više veruje u kriznim vremenima”

Novo doba nametnulo je potrebu da se građani odlikuju različitim vrstama pismenosti. Sam pojam ‘pismenost’ se i dalje dovodi najpre u vezu sa veštinama čitanja i pisanja. Međutim, prepoznato je da sama veština čitanja i pisanja nije dovoljna. Smatra se da je razlog tome jer ona ne podrazumeva da će pročitano biti dekodirano u skladu sa napisanim ili da će osnažiti pojedinca da prepozna manipulaciju i bude siguran od negativnih uticaja određenih informacija. Na taj način je identifikovana neophodnost da se razvijaju veštine i u drugim oblastima života kao što je sfera medija, informacija, vesti, digitalnih alata, filma, vizuelnih poruka itd. U te svrhe sazdani su termini poput medijske pismenosti, informativne, digitalne, filmske pismenosti, vizuelne pismenosti…* Continue reading “Medijska, informacijska, digitalna, njuz – o čemu se radi u tim mnogobrojnim pismenostima?”