U medijima su nasilni, nemoralni, lenji, a od početka vakcinacije u Srbiji i sebični. Srećan Međunarodni dan mladih svima koji slave!
Ako u tekstu imate tri sagovornika: doktorku, sociologa i muzičara, a govorite o vakcinaciji i ponašanju mladih čiju izjavu ćete staviti u naslov? Nije ni važno, bitno da je senzacionalna. „‘Ako ste mladi i nećete da se vakcinišete, SEBIČNI STE’, Zašto mladi u Srbiji neće da se vakcinišu i da li su KLJUČ PRIVILEGIJE?”, pitao se portal Blic u naslovu citirajući sagovornika iz teksta krajem maja ove godine, kada smo već dostizali čuveni ‘plafon’ vakcinacije, odnosno kada su se cepili skoro svi koji su izrazili želju za tim, pa smo shvatili da iako zasigurno mukotrpan, nije jedini zadatak nadležnih bio nabaviti vakcine već i edukovati naciju o njihovom značaju, kad već to nije učinio obrazovni sistem, kako se ne bi bacile zbog isteklih rokova.
Ako bismo se zadržali samo na naslovu (što na Fejsbuku, prema Cesidovom istraživanju (1) čini više od trećine mlađih od 24 godine), ostali bismo uskraćeni za tumačenje stručnjaka zašto mladi neće da se vakcinišu, pa i za poneku reč podrške i razumevanja za one koji oklevaju, a kojih je – videćemo kasnije – najviše, te bi im možda baš ovaj tekst mogao pomoći da donesu konačnu odluku.
Tako pulmološkinja dr Slavica Plavšić u tekstu smatra, kada je u pitanju motivacija mladih da se vakcinišu, da je ključ u razumevanju problema i edukaciji, da treba prvo razumeti zašto mladi imaju otpor prema vakcinaciji i proveriti da li je u pitanju samo neobaveštenost i uticaj konfuznih informacija koje dobijaju, kao što su one da mladi ne oboljevaju ili da vakcine izazivaju sterilitet. U nastavku teksta pojašnjava da mladi i te kako mogu da obole i da dobiju težak oblik bolesti, da mogu patiti i od postkovid simptoma, a da je steriliteta velika zabluda, za šta postoje i naučne potvrde. I druga dva sagovornika, Jelena Bukarac iz Komiteta za međunarodnu saradnju Studenata medicine (IFMSA), i sociolog Aleksa Vukašinović saglasni su da su edukacija mladih i informisanje ključni u ovakvim situacijama, a sve troje iznose niz predloga kako sa mladima razgovarati i motivisati ih da se vakcinišu. Sličan, ali radikalniji stav imao je frontmen benda Repetiror, Boris Vlastelica, koji tvrdi da opravdanja za nevakcinisanje nema, te da mladi koji ne žele da se vakcinišu „moraju biti pošteni i priznati sebi ili da se plašite za razliku od starijih ili da ste sebični”. Zašto, i pored tri druga pristupa, Blic bira da istakne, i to pomalo karikirano, baš ovaj, ostaje pitanje. Zašto se, zatim, autor naslova pita da li je ključ u privilegijama, kad sagovornici, iako govore i o njima, eksplicitno navode da je ključ u obrazovanju? Drugo je pitanje kompetentnosti sagovornika jer, iako javne ličnosti svakako mogu biti od pomoći budući da su u nekom smislu uzori građanima, od njih se ne može očekivati da, i uz dobru volju, znaju kako to i treba učiniti. Pokazalo se (5), zapravo, da je rigidan pristup – koji podrazumeva osude i kritike zbog pogrešnih uverenja ili neosnovanih strahova, te podučavanje javnosti bez ikakvog dijaloga – neefikasan ili nedovoljno efikasan kada je reč o stimulaciji za vakcinisanje, i da može biti i kontraproduktivan i otuđiti čak i one neodlučne. Sa tim bi, makar medijski radnici, morali biti upoznati, te sa većom dozom opreza pristupati temama koje se tiču javnog zdravlja.
Ne samo sebični, već i lenji, nemoralni, nasilni. Godinama unazad (1) „tabloidni mediji dosledno i iscrpno prate sve intrigantne slučajeve u kojima su mladi ljudi počinioci ili žrtve krivičnih dela”. Mladi se u većini slučajeva prikazuju „u negativnom kontekstu, kao skloni porocima, lenji, nemoralni i, pre svega, nasilni”. Autori istraživanja „Mladi u medijskom ogledalu 2020”, Krovne organizacije mladih Srbije, upozoravaju na rizik da, pod pritiskom izveštavanja o kriminalu, ukupna slika o mlađoj populaciji u ovoj grupi medija ostane dominantno negativna i pored primera afirmativnog izveštavanja u tim medijima.
Međutim…
Na pitanje da li ste se vakcinisali protiv kovida 19, prema istraživanju Ipsosa iz aprila ove godine (3), skoro polovina ispitanika uzrasta od 18 do 29 navodi da jesu ili su se prijavili za vakcinu i da nisu, ali da će se vakcinisati verovatno ili sigurno. Tek deset posto njih navodi da se sigurno neće vakcinisati, dok to verovatno neće učiniti jedna petina, a odluku još nije donelo 23 posto ispitanih. Međutim, dve trećine onih koji se još nisu vakcinisali navodi da postoji nešto što bi moglo da ih podstakne da se vakcinišu, dok jedna četvrtina tvrdi da ih ništa ne može motivisati da to učine. U najvećem procentu, mlade bi na imunizaciju podstaklo da se uvere da je vakcina bezbedna na primeru vakcinisanih sugrađana, da znaju da će moći da putuju u inostranstvo sa potvrdom o vakcinaciji, a zatim i da se na primeru drugih uvere da vakcina zaista gradi imunitet. Tek osam posto njih navodi da bi ih na cepljenje motivisale privilegije kao što su pristupi javnim događajima, popusti i slično tome. Međutim, kao jedan od važnih podataka za razumevanje odbijanja vakcinacije ili kolebljivosti kod mladih jeste taj da više od polovine njih veruje da je za njih vakcina podjednako rizična ili čak rizičnija od kovida 19. Dakle, mali je broj antivaksera ili striktnih protivnika vakcinacije među mladima, a veći broj onih do kojih poruke o opasnosti prilikom zaražavanja kovidom 19 i o učinkovitosti i bezbednosti vakcina nisu stigle ili nisu prenete na odgovarajući način koji bi im omogućio da sagledaju realnu sliku.
Rizici i dobiti. Ipsos u brošuri „Kako komunicirati o vakcinaciji protiv kovida 19” podseća da su rizici od vakcine izuzetno mali, a dobiti višestruko veće od bilo kog rizika. Rizici od vakcine su manji od rizika koje svakodnevno preduzimamo, kao što je, na primer, vožnja automobilom (dnevno u Srbiji poginu u proseku dve osobe u saobraćajnim nezgodama). Ni za vakcinu, ni za bilo koju aktivnost koju svakodnevno preduzimamo ne možemo tvrditi da je potpuno bezbedna, ali ih i dalje upražnjavamo zbog njihovih dobiti. Isto tako, ne može se tvrditi ni da je vakcina pruža apsolutnu zaštitu, ali što se više ljudi vakciniše, svaki pojedinac je zaštićeniji, zaključuje se u brošuri.
Dopiru li i kakve poruke do mladih
Možda onda jedan od razloga zašto mladi još uvek sumnjaju u bezbednost i efikasnost vakcina, treba tražiti, ako ne tako daleko u obrazovnom sistemu, onda makar u informaciono-komunikaciom. Ne treba ni podsećati na brojne kontradiktorne, pa i kontroverzne izjave zvaničnika, a šumovi u komunikaciji traju do današnjih dana. Izostalo je u komunikaciji naučne zajednice i donosilaca odluka sa javnošću, smatraju stručnjaci (4), dijaloga, a ne monologa te da naučna zajednica odgovara na pitanja i probleme koje javnost smatra značajnim, što Unicef prepoznaje kao jedan od ključnih mehanizama kada je u pitanju imunizacija. Pogrešna uverenja, preporuka je Unicefa, svakako da treba ispravljati i javnost naučno obrazovati, ali je isto tako neophodno saslušati stavove neodlučnih i o njima komunicirati, što se ne odnosi na ekstremne protivnike vakcinacije budući da se njihovo mišljenje radikalizuje ili ostaje isto pri suočavanju sa argumentima u korist vakcine. Naposletku, izostalo je, čini se, i prilagođavanje različitih strategija komunikacije različitim segmentima društva, a u okviru toga i odabir kanala komunikacije, što se smatra značajnim za dopiranje do šire javnosti.
Šta mladi, ipak, mogu sami da učine
Iako to jeste zadatak sistema, mladi danas na raspolaganju imaju mehanizme i mogućnosti da sami pronađu relevantne i proverene informacije. Stiče se, pak, utisak da se do onih drugih lakše dolazi, pogotovo na internetu i društvenim mrežama, a da je nivo medijske i digitalne pismenosti u mlađoj populaciji svakako različit, te je i to jedan od faktora koji utiče na to da li će mlada osoba poverovati ili ne u ono što čuje i pročita na internetu. Kritičko promišljanje, a ne prihvatanje ekstremnih stavova, ključno je u situaciji poput ove kada je neophodno doneti važnu odluku o temi kakva je lično, ali i javno zdravlje. Bunt i otpor prema autoritetima jesu neke od osobina mlađe populacije, ali skepticizam po svaku cenu i prema svemu što dolazi iz zvaničnih izvora svakako nije delotvoran. Zbog toga je važno informacije proveriti, raspitati se iz više relevantnih izvora, poslušati suprotne stavove, a ne odbacivati ih u startu, i ne dopustiti da budemo predmet manipulacije, već odluke donositi tek onda kada procenimo da imamo dovoljno informacija i argumenata da iza njih stanemo.
Darija Stjepić
Reference:
(1) Cesid (2020). Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost.
(2) Janjić, I. i Janjić, S. (2021). Mladi u medijskom ogledaju 2020. Krovna organizacija mladih Srbije.
(3) Ipsos. (2021). Kako komunicirati o vakcinaciji protiv kovida 19.
(4) Vreme. (1. april 2021). Učenje za korona ispit.
(5) Unicef. (2017). Znanje, stavovi i prakse.
Foto: Pexels.com