Posted on

Snaga uticaja društvenih mreža uslovljena, najverovatnije, samim pojedincem

Medijima i društvenim mrežama se u javnom diskursu češće pripisuju negativni nego pozitivni uticaji. Tako su mnogi mediji u celom svetu izveštavali o tome kako su naučnici otkrivali da društvene mreže utiču na razvoj depresije ili niskog samopouzdanja sa podjednako visokom zabrinutošću kao što se ranije verovalo da televizija podstiče agresiju kod dece. Činjenica jeste da prilikom istraživanja uticaja društvenih mreža, naučnici jesu dolazili do takvi rezultata, ali možda je manje poznato da su dolazili i do suprotstavljenih nalaza, te se uticaji društvenih mreža ne ocenjuju uvek kao negativni. Continue reading “Snaga uticaja društvenih mreža uslovljena, najverovatnije, samim pojedincem”

Posted on

Postojeće metode sprovođenja medijske i informacione pismenosti u obrazovanju

Istraživanjem postojećih metoda sprovođenja medijske i informacione pismenosti (MIP) u obrazovanju, čiji su rezultati objavljeni u ovoj publikaciji, dat je pregled aktivnosti koje su do sada urađene u vezi sa MIP u obrazovanju, a sami prosvetni radnici pozvani su da prenesu svoje iskustvo i iznesu predloge u vezi sa implementacijom medijske pismenosti u nastavi ubuduće.

Publikaciju možete besplatno preuzeti ovde. 

Posted on

16 dana aktivizma: Izveštavanje medija o nasilju nad ženama

Ako u polje za pretragu na najčitanijim domaćim portalima ukucate „nasilje nad ženama” i otvorite bilo koji od dobijenih rezultata, u skoro svakom ćete pronaći detaljne informacije o nasilnom događaju, o tome ko je žrtve i odakle je, ko su joj komšije i šta oni misle o njoj, ko je nasilnik i šta o njemu kaže zajednica, šta je motiv napada. Kao bonus, očekuje vas i fotografija kuće u kojoj žrtva stanuje, a neretko i fotografija nje same ili nasilnika. I sve to dok zvanična istraga i dalje u toku ili još nije ni započeta. Continue reading “16 dana aktivizma: Izveštavanje medija o nasilju nad ženama”

Posted on

Zašto čitati tabloide?

Da ne bude zabune: ovo nije odbrana tabloida. Ovaj tekst ne namerava da porekne da tabloidi izveštavaju netačno i manipulativno, da krše etičke standarde novinarske profesije i da se vode ekonomskim i političkim, a ne javnim interesom – te tvrdnje su toliko samoočigledne da ih nije ni potrebno dokazivati. Ono što nas ovde zanima jeste: šta mi kao publika možemo da radimo sa njima uprkos tome? Continue reading “Zašto čitati tabloide?”

Posted on

Svetski dan deteta: Za medijsko opismenjavanje dece

Dete rođeno u 21. veku koristi medije više nego ijedan njegov vršnjak iz ranijih godina. Kada jedno dete u 2021. godini zađe u svet medija, ono nailazi na dezinformacije, prikriveno oglašavanje, senzacionalizam, PR novinarstvo… Sve to, a i više, dostupno mu je na medijima koje svakodnevno koristi i koji ga konstantno okružuju – društvene mreže, televizija, film, radio, podkasti, portali, novine… Kao digitalni urođenik, dete 21. veka se u toj medijskoj džungli verovatno bolje snalazi od prosečnog (i starijeg) savremenog medijskog korisnika. Ali to i dalje ne znači da se ono u njoj dobro snalazi – i njemu je, kao i svima nama, potrebna pomoć. Continue reading “Svetski dan deteta: Za medijsko opismenjavanje dece”

Posted on

Priručnik za nastavnike Zvoni za medijsku pismenost

Medijska i informaciona pismenost predstavlja jednu od osnovnih kompetencija građana današnjeg društva. U procesu medijskog opismenjavanja posebna pažnja se obraća na razvijanje sposobnosti kritičkog mišljenja, odnosno sposobnosti presretanja informacija dobijenih iz medija ključnim pitanjima, kojima bi se ustanovilo koji je smisao, namera i efekat informacije sa kojom smo se susreli. S obzirom na to da su mediji prisutni u životima svih građana, već od najmlađeg uzrasta, medijska i informaciona pismenost se može smatrati kompetencijom koju je potrebno razvijati i sticati kroz sve nivoe formalnog obrazovanja. Continue reading “Priručnik za nastavnike Zvoni za medijsku pismenost”

Posted on

News literacy: osnova razumevanja novinarstva

News literacy ili novinarska pismenost podrazumeva „primenu veština kritičkog mišljenja u identifikaciji i potrošnji vesti, odnosno informativnog novinarstva. News literacy uključuje veštine analize i procene pouzdanosti vesti, u razlikovanju činjenica od mišljenja plasiranih u novinarskim formama, pristrasnosti ili medijske agende” (Common Sense, 2017).

Ovaj koncept pismenosti se može posmatrati kao deo opšte medijske pismenosti s tim da se novinarska pismenost odnosi na razumevanje vesti, izveštaja, članaka i drugih novinarskih žanrova, dok je medijska pismenost usmerena na sve poruke koje se medijski posreduju. Continue reading “News literacy: osnova razumevanja novinarstva”