Znamo da pročitamo uputstvo za lek i da pronađemo odeljenje koje nam treba u kliničkom centru, zar to nije sasvim dovoljno da bismo za sebe rekli da smo zdravstveno pismeni? Možda ako govorimo o funkcionalnoj zdravstvenoj pismenosti koja podrazumeva osnovna znanja i veštine koje omogućavaju funkcioniranje i snalaženje u zdravstvenom okruženju. Ipak, a u to smo se na teži način uverili, ponekad naše zdravlje, pa i život, ali i zdravlje naše okoline zavise od odluka koje donosimo, a za koje nam je potrebno mnogo više od čitanja uputstva za lek ili smernica u bolnici. Tako je, govorimo o odluci o vakcinisanju protiv kovida 19.
Kompleksne društvene i zdravstvene okolnosti kakva je pandemija virusa iziskuju napredniji nivo sposobnosti za donošenje ispravnih odluka o stvarima o kojima do date okolnosti nismo morali mnogo mariti. Drugi nivo zdravstvene pismenosti – interaktivni (Nutbeam, 2000) – podrazumeva veštine koje pojedincu omogućavaju da, koristeći dostupne informacije, učestvuje u aktivnostima koja se tiču njegovog zdravlja. Pravo na izbor i aktivno učešće u svom lečenju garantovani su pacijentima profesionalnim i etičkim kodeksima, kao što je Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije. Treći nivo – kritička zdravstvena pismenost (Nutbeam, 2000) podrazumeva posedovanje najnaprednijih sposobnosti koje omogućavaju kritičko razmatranje zdravstvenih informacija, poboljšanje ličnih i društvenih kapaciteta i razumevanje društvenog, političkog i ekonomskog nivoa zdravlja i zdravstva.
Dakle, jedna od definicija zdravstvene pismenosti glasi da su to kognitivne i socijalne veštine i sposobnost pristupa, razumevanja i korišćenja informacija na način koji promoviše i štiti zdravlje ljudi (WHO), a da su osobe koje imaju viši nivo zdravstvene pismenosti odgovornije za svoje i porodično zdravlje, kao i za zdravlje svoje zajednice. U najkraćem, i u kontekstu pandemije kovida 19, zdravstvena pismenost „nije samo osobina pojedinca već ključna determinanta zdravlja populacije” (Kickbusch et al, 2006).
Donošenje odluke
Međutim, šta ako imamo nizak nivo zdravstvene pismenosti, a neophodno je da donesemo odluku koja se tiče našeg, ali i zdravlja čitave populacije kako je to trenutno slučaj sa vakcinacijom? Jednostavno, „donosimo odluke i uvereni smo da su ispravne uprkos izostanku znanja” (Damjanović, 2021. za Istinomer), odnosno donosimo ih pod uticajem mnogih „nerelevantnih“ činilaca. Građani u Srbiji imaju mogućnost da biraju između četiri vakcine različitih proizvođača i zemlje porekla. Psihološkinja dr Kaja Damjanović objasnila je za Istinomer da su razlozi za odabir jedne ili druge vakcine polazili od toga da li verujemo da imamo dovoljno hladne frižidere za „fajzera“, pokušaja brzinskog razumevanja mehanizma vakcina, tržišta, geopolitike, planova za letovanje itd. Odluke u vezi sa vakcinom, prema ovoj psihološkinji, oblikovali su i stavove okoline, poverenje u zdravstveni sistem, vladu i državu, nauku, da li mislimo na sebe ili na sebe i na druge, te medijske rasprave o dobrobiti vakcina. Međutim, prirodno je da smo ponekad izloženi okolnostima o kojima ne znamo mnogo niti o aktuelnom problemu možemo naučiti dovoljno za kratko vreme, a neophodno je da donesemo odluku. Ono što jeste ispravno je da odluke donosimo „promišljenog poverenja koje smo izgradili prema medicini, na isti način na koji verujemo da će inženjer znati da projektuje kuću tako da nam plafon ne padne na glavu i da neće koristiti azbest za zidove, a da će se advokat zaista na sudu boriti za naša prava. Ne moramo da znamo ni inženjerstvo ni pravo” (Damjanović, 2021. za Istinomer).
Vakcinacija i nivo zdravstvene pismenosti
U kontekstu pandemije kovida 19, važno je ukazati da je i istraživanjima (Montagni et al, 2021) potvrđeno da ljudi koji imaju manji nivo zdravstvene pismenosti, a pored toga i teže umeju prepoznati lažne vesti, izražavaju veću sumnju u bezbednost i efikasnost vakcina, odnosno kolebljivi su ili se protive vakcinaciji za razliku od onih sa visokim nivoom zdravstvene pismenosti koji bolje umeju prepoznati lažne vesti. Druga studija (Freeman et al, 2020) potvrdila je da kod onih koji veruju u pseudonačne tvrdnje u vezi sa kovidom 19, postoji i nepoverenje prema imunizaciji. Zbog toga stručnjaci savetuju da je preduslov za eliminaciju kolebljivosti i sumnjičavosti građana o bezbednosti vakcina, kvalitetna edukacija i pravovremeno i prezicno informisanje.
Dakle, oni koji daju medicinske savete i preporuke građanima, a to su tokom pandemije najčešće bile zdravstvene ustanove, nosioci javnih vlasti, te mediji, treba da poseduju veštine zdravstvene pismenosti kako bi: pomogli ljudima da nađu informacije i usluge, dali informacije o zdravlju i zdravstvenoj zaštiti, shvatili šta ljudi eksplicitno i implicitno traže, zatim razumeli kako da pruže korisne informacije i usluge, te odlučili i o tome koje informacije i usluge su najbolje za pojedine situacije i ljude.
Digitalno doba i zdravstvena pismenost
Međutim, pored tradicionalnih kanala komunikacije, činjenica je da nas je pandemija ovog virusa zatekla u digitalnoj eri, u eri „Gugl doktora”, gde je svaki internet korisnik jedan glas, bez obzira na to da li je ili ne kvalifikovan za ono o čemu javnog govori, a više od njegovih kvalifikacija, za to da li će ga neko slušati presudna je atraktivnost onoga o čemu govori i način na koji to govori. Zato danas možemo govoriti o elektronskoj zdravstvenoj pismenosti (eng. eHealth literacy) koja predstavlja ključnu sposobnost korisnika interneta i društvenih mreža kada pretražuju informacije o zdravlju na vebu. Odnosi se na (Szilagyi et al, 2021) „sposobnost traženja, pronalaženja, razumevanja i procene zdravstvenih informacija iz elektronskih izvora i primenu stečenog znanja na sprečavanje i rešavanje zdravstvenog problema”, a sastoji se od šest ključnih kompetencija (Szilagyi et al, 2021): (1) tradicionalna pismenost i računanje, sposobnost razumevanja teksta i brojeva; (2) zdravstvena pismenost, sposobnost obrade i razumevanja zdravstvenih informacija; (3) računarska pismenost, sposobnost korišćenja računarskog hardvera i softvera; (4) naučna pismenost, sposobnost razumevanja naučnih tekstova, činjenica i korelacija; (5) medijska pismenost, sposobnost obrade medijskog sadržaja i procene njegovog kvaliteta; i (6) informaciona pismenost, sposobnost obrade informacija, znanja o organizovanju znanja i korišćenja stečenih informacija.
Zato stručnjaci (Szilagyi et al, 2021) savetuju da u visokodigitalizovanom svetu u kojem živimo, elektronsku zdravstvenu i medijsku pismenost treba posmatrati kao osnovne veštine, baš kao i pisanje i čitanje. „Treba ih promovisati kao doživotne ključne kompetencije, koje se jednom steknu, a mogu se primeniti na bilo koju temu vezanu za zdravlje. Tek tada će građani imati istinska ovlaštenja da bolje prepoznaju dezinformacije na internetu i donose ispravne odluke zasnovane na relevantnim informacijama o vakcinaciji kao i svim drugim zdravstvenim pitanjima”.
Darija Stjepić
Literatura
Damjanović, K. prema Istinomer. (2021). Pseudonauka nudi odgovore koji objašnjavaju sve. (intervju).
Nićiforović Šurković, O. Zdravstvena pismenost. Institut za javno zdravlje Vojvodine.
Nutbeam, D. (2000). Health literacy as a public health goal: a challenge for contemporary health education and communication strategies into the 21st century. Health promotion international, 15(3), 259-267.
Kodeks medicinske etike Lekarske komore Srbije.
Szilagyi, P., Thomas, K., Shah, M., Vizueta, N., Cui, Y., Vangala, S. and Kapteyn, A. (2021) Likelihood of COVID-19 vaccination by subgroups across the US: post-election trends and disparities. Human Vaccines & Immunotherapeutics 0:0, pages 1-6.
Improving health literacy. World Health Organization.
Montagni, I., Ouazzani-Touhami, K., Mebarki, A., Texier, N., Schück, S., & Tzourio, C. (2021). Acceptance of a Covid-19 vaccine is associated with ability to detect fake news and health literacy. Journal of public health (Oxford, England).
Freeman D et al (2020). Coronavirus conspiracy beliefs, mistrust, and compliance with government guidelines in England. Psychological Medicine 1–13.
Kickbusch, I., Maag, D., & Wait, S. (2006). Navigating health: The role of health literacy. Alliance for Health and the Future International Longevity Centre-UK.
***
Ovaj tekst je objavljen u sklopu projekta „Zvoni za MIP – osnaživanje učenja medijske i informacione pismenosti u školskom sistemu Srbije“ koji realizuje Novosadska novinarska škola uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Кraljevine Holandije u okviru MATRA programa i Balkanskog fonda za demokratiju (projekat Nemačkog Maršalovog fonda SAD) i Ministarstva spoljnih poslova Кraljevine Norveške.