Medijska i informaciona pismenost

Zakon o zaštiti ličnih podataka počeo je sa primenom 21. avgusta ove godine, a prilagođen je evropskoj Opštoj uredbi o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) čime su građani dobili veću kontrolu nad svojim ličnim podacima, a oni koji ne obrađuju podatke prema zakonu – veće kazne. Uredba je bila neophodna jer je prethodna Direktiva o zaštiti podataka iz 1995. godine prevaziđena i nedostajali su joj važni noviteti nastali tehnološkim progresom.

Continue reading “Deca u novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti”

Treća najčešća aktivnost dece na Internetu jeste komuniciranje sa svojim vršnjacima preko društvenih mreža, odmah posle igranja onlajn igara i slušanja i gledanja audio-vizuelnih sadržaja na Jutjubu (UNICEF, 2016). Ukoliko pitate nekog tinejdžera na kojim aplikacijama i sajtovima najčešće provodi vreme na Internetu, najverovatnije ćete dobiti odgovor da su to Instagram i Snapčet.

Continue reading “Šta treba da govorimo deci o društvenim mrežama”

Neophodno je da deca do pet godina provode manje vremena sedeći i koristeći digitalne medije, savetuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u novim smernicama o fizičkoj neaktivnosti, spavanju i ležanju ili sedenju kod dece.

Continue reading “Nove smernice SZO: deca do 5 godina treba da provode manje vremena uz medije”

Sadržaji u kojima akteri koriste duvan, alkohol ili droge takođe se klasifikuju u sadržaje koji mogu biti štetni za razvoj dece i maloletnika. Najveća bojazan u vezi sa izlaganjem dece ovakvim prizorima je da će dete imitirati ili usvojiti predstavu o drogama, alkoholu i pušenju kao prihvatljivom obrascu ponašanja, čak i zabavnom.

Continue reading “Štetan sadržaj: reprezentacije droga, alkohola i duvana u medijima”

Jasni su znaci kada je dete uplašeno zbog izlaganja nekom medijskom sadržaju. Ono tada rukama pokriva oči ili uši, gleda u drugom pravcu, približava se i započinje razgovor sa roditeljima, ali i teši sebe da je ta krv koju vidi „samo kečap“, da je previše velik/a da bi se plašio/la, i da prizor nije stvaran (Valkenburg, Cantor, & Peeters, 2000). Continue reading “Štetan sadržaj: Kada mediji plaše dete”

Štetan sadržaj, pojednostavljeno rečeno, jeste sadržaj koji bi mogao da utiče negativno na razvoj deteta koje je bilo njemu izloženo. Koncept da određeni sadržaj može da ima direktni negativni uticaj na dete koje je sadržaj konzumiralo, u svojoj suštini pridaje medijima značajnu sposobnost uticaja na naše mišljenje ili ponašanje.

Continue reading “Razumevanje medijskih uticaja i štetnog sadržaja”

Fenomen „lažnih vesti“ (eng. fake news) nekada se označavao terminima „dezinformacija“, „laž“, a među profesionalnim komunikatorima žargonizmom – „novinarska patka“. Ovaj fenomen postoji od samih početaka novinarstava ili javne komunikacije. Jedan od razloga zbog kojeg se danas o „lažnim vestima“ govori u tolikoj meri jeste i značajan broj onlajn medija, kao i popularnost društvenih mreža koji su omogućili lakšu proizvodnju informacija, dostupnost informacijama i brzo i globalno širenje informacija, uključujući samim tim i onih lažnih. Na taj način se osavremenila problematika lažnih vesti.

Continue reading “Nauka o fejk njuzu: kako protiv lažnih vesti, pogrešnih informacija i dezinformacija”

Manipulacija je pojava koja postoji otkad postoji i javno mnjenje. Međutim, o manipulaciji kao nepoželjnom fenomenu možemo govoriti tek u kontekstu društva koje svoje vrednosti temelji na pojmu slobode. Garantovati nekome slobodu govora istovremeno znači garantovati mu i slobodu da formira svoje mišljenje. Ili bi bar trebalo da znači. S obzirom na to da polje uticaja na formiranje nečijih stavova nije toliko transparentno kao što je polje javnog govora, upravo tu se javlja prostor za manipulaciju.

Continue reading “O manipulativnoj upotrebi jezika”