Štetan sadržaj, pojednostavljeno rečeno, jeste sadržaj koji bi mogao da utiče negativno na razvoj deteta koje je bilo njemu izloženo. Koncept da određeni sadržaj može da ima direktni negativni uticaj na dete koje je sadržaj konzumiralo, u svojoj suštini pridaje medijima značajnu sposobnost uticaja na naše mišljenje ili ponašanje.
Continue reading “Razumevanje medijskih uticaja i štetnog sadržaja”
Fenomen „lažnih vesti“ (eng. fake news) nekada se označavao terminima „dezinformacija“, „laž“, a među profesionalnim komunikatorima žargonizmom – „novinarska patka“. Ovaj fenomen postoji od samih početaka novinarstava ili javne komunikacije. Jedan od razloga zbog kojeg se danas o „lažnim vestima“ govori u tolikoj meri jeste i značajan broj onlajn medija, kao i popularnost društvenih mreža koji su omogućili lakšu proizvodnju informacija, dostupnost informacijama i brzo i globalno širenje informacija, uključujući samim tim i onih lažnih. Na taj način se osavremenila problematika lažnih vesti.
Manipulacija je pojava koja postoji otkad postoji i javno mnjenje. Međutim, o manipulaciji kao nepoželjnom fenomenu možemo govoriti tek u kontekstu društva koje svoje vrednosti temelji na pojmu slobode. Garantovati nekome slobodu govora istovremeno znači garantovati mu i slobodu da formira svoje mišljenje. Ili bi bar trebalo da znači. S obzirom na to da polje uticaja na formiranje nečijih stavova nije toliko transparentno kao što je polje javnog govora, upravo tu se javlja prostor za manipulaciju.
Virusi, crkvi i trojanski konji su programi koji kada se jednom nađu na vašem računaru mogu da preuzimaju, brišu i zloupotrebljavaju vaše podatke i prouzrokuju čitav niz problema. Continue reading “Sajber svete čuvaj dete: Virusi, crvi i trojanski konji”
Nakon višegodišnjih istraživanja, konferencija, brojnih publikacija i tribina, SHARE Fondacija je 2016. započela proizvodnju naučno-obrazovne TV serije, posvećene temama koje poslednjih godina okupiraju pažnju svetske javnosti. Continue reading “Naučno-obrazovna TV serija “U mreži””
Značajno izlaganje nasilnim sadržajima i informativnim sadržajima o kriminalu i konfliktima na televiziji, moglo bi da ima uticaj na percepciju o opasnosti sveta kod gledalaca.
Continue reading “Kako nas mediji ubeđuju da je svet opasno mesto”
Učitelji i nastavnici, a posebno nastavnici maternjeg jezika i književnosti, već dugo u svom radu podstiču učenike da analiziraju sadržaj, najpre lektire ali i druga dela iz čitanke. Tada se učenicima postavlja već dobro poznato pitanje: „šta je pisac ovim delom hteo da kaže?“ sa ciljem da se učenici i učenice podstaknu na kritičko promišljanje o autorovim namerama i na evaluiranje pročitanog.
Platforma teachingchannel.org mreža je sa više od milion korisnika, na kojoj se mogu videti primeri dobre prakse u obrazovanju.
Brže, lakše i jednostavnije poslovanje važno je svakoj kompaniji. Za to, neophodna je medijska pismenost. Uzmimo za primer, industriju modnog dizajna. Dizajnerima je medijska pismenost važna na nekoliko nivoa.
Continue reading “Zašto je dizajnerima i modnim stručnjacima potrebna medijska pismenost”
Poznato je da je razlika između dece i roditelja u pogledu kompetencija u korišćenju novih tehnologija danas vrlo izražena. Stoga se grupa naučnika iz SAD pitala da li u ovom novom svetu još uvek važe pravila iz starog doba. Odnosno, da li deca i dalje uče od svojih roditelja o značaju i metodama informisanja sa obzirom na to da ona od malih nogu pokazuju odlično razumevanje tehnologije u odnosu na svoje roditelje, nesnađene „digitalne došljake“.
Continue reading “Deca konzumiraju medije po ugledu na roditelje”
