Zašto je čitalačka pismenost osnov medijske pismenosti i zašto je važno da na ovo neprestano podsećamo u digitalnoj eri? Continue reading “Svetski dan knjige: Digitalna era, čitanje i medijska pismenost”
Odgovor je, sudeći prema onim satima budnog stanja u kojima bezrezervno trošimo naš budžet slobodnog vremena ispred TV ili računarskog ili smartfonskog ekrana, DA. Spektakl je pojam koji su autori različitih teorijskih pristupa, najčešće interdisciplinarno razmatrali, stavljajući ga, pre svega, u medijsko-politički kontekst od druge polovine dvadesetog veka na ovamo. Continue reading “Da li mi to permanentno živimo u TV spektaklu?”
Ako ne ranije, tokom pandemije je postalo jasno da regularno obrazovanje pretenduje da postane sve više virtuelno učenje, te se ni društvene mreže ne mogu izuzeti iz te priče. Dostupnost kao jedna od glavnih karakteristika interneta dovela je do toga da nastavnik više nije vlasnik, ili jedini čuvar informacija, već su i učenici ti koji vrlo lako dolaze do onoga što im treba ili što ih zanima. To ne treba posmatrati kao umanjivanje uloge nastavnike, već kao nešto što, zapravo, podstiče akademski razvoj učenika i poboljšava personalazovano učenje.
Continue reading “Domaći zadatak: Snimite Tiktok video od 15 sekundi o Njutnovom zakonu gravitacije”
Platforma Tiktok (TikTok) je titulu ‘mreže za mlade’¹ preuzela od Instagrama, nakon što je on postao popularan i među starijim generacijama. Iako često kritikovana zbog ekstremnih izazova, digitalnog nasilja i govora mržnje, ova platforma – kao i svaka druga – ima i prednosti i mane. Ključ je, navode stručnjaci za medijsku pismenost, u balansiranoj upotrebi tehnologije, koja sa sobom svakako donosi i pozitivne i negativne promene. Continue reading “Tiktok: loše strane i uloga roditelja”
Početkom 2021. godine mnogi mediji iz Srbije preneli su informaciju da je kompanija Dizni ukinula neke crtane filmove te produkcije*. Razlog tome jeste rasističko ili stereotipno potretisanje određenih etničkih grupa u filmovima „Petar Pan“, „Mačke iz visokog društva“, „Maza i Lunja“ i „Knjiga o džungli“. Navedena tema izazvala je burne reakcije javnosti, ali često uz raspravu u kojoj su se teme medijske reprezentacije i medijskih uticaja pojednostavljivale. Continue reading “O ukidanju Diznijevih crtanih filmova ili o medijskim reprezentacijama i uticajima”
Deca su najverniji i najveći televizijski auditorijum, istovremeno televizija, pa čak i javni servisi u Srbiji, nisu doprli na pravi način do tog auditorijuma bilo stoga što produkuju veoma ograničen broj sadržaja namenjen isključivo deci, bilo da deca nemaju naviku da pažljivo biraju šta će gledati, a radijski program gotovo uopšte ne slušaju. Istraživanja su takođe pokazala da roditelji deci uglavnom ograničavaju vreme provedeno uz medije a ne kontrolišu sadržaje koje ona prate. Stoga je važno, a posebno u doba pandemije koju smo iskusili tokom 2020, kada su svi više uz razne medie, nego što su okupirani nekim drugim aktivnostima, da se prateći programe medijske pismenosti i roditelji i nastavno osoblje i deca osnaže za bolje razumevanje sadržaja koji se posreduju medijskim kanalima, ali i skrivenih poruka koje utiču, nekad direktno, a nekad implicitno na socijalizaciju dece. Continue reading “Medijska pismenost – deca kao najosetljiviji auditorijum”
U Švedskoj je nedavno obeleženo 250 godina od usvajanja zakona o slobodi štampe, koji je bio prvi takav zakon na svetu.
Tim povodom podsećamo na ključna dokumenta koja ukazuju na to koliko je političkim elitima s jedne strane, a medijskoj sferi sa druge, veoma značajan način na koji država kreira okruženje i atmosferu u kojoj mediji mogu da igraju već davno im namenjenu ulogu bilo da su definisani kao četvrti stalež, četvrta sila, ili sedma sila, odnosno „vočdog” (watchdog) savremenog sveta. Continue reading “Dvesta pedeset godina medjiskih zakona”
Učesnici treninga o proveri podataka, koji je organizovala Novosadska novinarska škola, izradili su edukativne materijali o naučenim lekcijama i alatima za dekonstrukciju dezinfromacija. Continue reading “Edukativni materijali o proveri podataka za studente i novinare”
Udruženje Biblioteka plus i Novosadska novinarska škola pozivaju vas na konferenciju
MEDIJSKA PISMENOST I NOVA KREATIVNOST
petak, 27. i subota, 28. novembar 2020. Continue reading “Konferencija Medijska pismenost i nova kreativnost 27. i 28.11.”
Treba imati na umu da se nijedna informacija koja se pojavi na svetskoj informativnoj mreži, ne može smatrati verodostojnom i tačnom. I zaista, ako uprkos svim mogućim proverama i budnosti raznih posrednika u tradicionalnim medijima, dezinformacija može biti delotvorna, šta tek može da se kaže za mrežu kojoj se pristupa direktno, bez ikakvog posredovanja i kontrole?
Filip Breton, Izmanipulisana reč
Continue reading “Lekcije medijske pismenosti: verifikacija sadržaja u digitalnom okruženju”
