Povodom 90 godina Radio Beograda: javni servis ima i zadatak medijskog opismenjavanja

Prvi elektronski medij na Balkanu obratio se auditorijumu od 20.000 pretplatnika 23. marta 1929. najavom novinarke Jelene Bilbije „Halo ovde Radio Beograd“. Od 1924. pa do 1929. Radio Beograd je emitovao eksperimentalni program tri puta sedmično. Od 1929. pa do danas oko 31.755 dana odnosno 762.120,00 sati ili 45.727.200,00 minuta, u kojima se inače i računa emitujuće vreme radija, samo Prvi program Radio Beograda obraćao se svom auditorijumu svih uzrasta, pola, obrazovanja, pozicije u društvu. Continue reading “Povodom 90 godina Radio Beograda: javni servis ima i zadatak medijskog opismenjavanja”

Štetan sadržaj: reprezentacije droga, alkohola i duvana u medijima

Sadržaji u kojima akteri koriste duvan, alkohol ili droge takođe se klasifikuju u sadržaje koji mogu biti štetni za razvoj dece i maloletnika. Najveća bojazan u vezi sa izlaganjem dece ovakvim prizorima je da će dete imitirati ili usvojiti predstavu o drogama, alkoholu i pušenju kao prihvatljivom obrascu ponašanja, čak i zabavnom.

Continue reading “Štetan sadržaj: reprezentacije droga, alkohola i duvana u medijima”

Sajber svete, čuvaj dete: Kontakt sa nepoznatim osobama

Nepoznate osobe mogu da otvore naloge na mrežama koje koriste i mladi, i da se na njima predstavljaju lažno i prave da imaju zajedničke interese sa detetom sa kojim stupaju u komunikaciju. Kada steknu poverenje kod deteta, te osobe uglavnom počinju da usmeravaju komunikaciju ka seksualnim temama kroz traženje golišavih slika ili sastanka uživo.

Continue reading “Sajber svete, čuvaj dete: Kontakt sa nepoznatim osobama”

Štetan sadržaj: Kada mediji plaše dete

Jasni su znaci kada je dete uplašeno zbog izlaganja nekom medijskom sadržaju. Ono tada rukama pokriva oči ili uši, gleda u drugom pravcu, približava se i započinje razgovor sa roditeljima, ali i teši sebe da je ta krv koju vidi „samo kečap“, da je previše velik/a da bi se plašio/la, i da prizor nije stvaran (Valkenburg, Cantor, & Peeters, 2000). Continue reading “Štetan sadržaj: Kada mediji plaše dete”

Razumevanje medijskih uticaja i štetnog sadržaja

Štetan sadržaj, pojednostavljeno rečeno, jeste sadržaj koji bi mogao da utiče negativno na razvoj deteta koje je bilo njemu izloženo. Koncept da određeni sadržaj može da ima direktni negativni uticaj na dete koje je sadržaj konzumiralo, u svojoj suštini pridaje medijima značajnu sposobnost uticaja na naše mišljenje ili ponašanje.

Continue reading “Razumevanje medijskih uticaja i štetnog sadržaja”

Nauka o fejk njuzu: kako protiv lažnih vesti, pogrešnih informacija i dezinformacija

Fenomen „lažnih vesti“ (eng. fake news) nekada se označavao terminima „dezinformacija“, „laž“, a među profesionalnim komunikatorima žargonizmom – „novinarska patka“. Ovaj fenomen postoji od samih početaka novinarstava ili javne komunikacije. Jedan od razloga zbog kojeg se danas o „lažnim vestima“ govori u tolikoj meri jeste i značajan broj onlajn medija, kao i popularnost društvenih mreža koji su omogućili lakšu proizvodnju informacija, dostupnost informacijama i brzo i globalno širenje informacija, uključujući samim tim i onih lažnih. Na taj način se osavremenila problematika lažnih vesti.

Continue reading “Nauka o fejk njuzu: kako protiv lažnih vesti, pogrešnih informacija i dezinformacija”

O manipulativnoj upotrebi jezika

Manipulacija je pojava koja postoji otkad postoji i javno mnjenje. Međutim, o manipulaciji kao nepoželjnom fenomenu možemo govoriti tek u kontekstu društva koje svoje vrednosti temelji na pojmu slobode. Garantovati nekome slobodu govora istovremeno znači garantovati mu i slobodu da formira svoje mišljenje. Ili bi bar trebalo da znači. S obzirom na to da polje uticaja na formiranje nečijih stavova nije toliko transparentno kao što je polje javnog govora, upravo tu se javlja prostor za manipulaciju.

Continue reading “O manipulativnoj upotrebi jezika”