Treća najčešća aktivnost dece na Internetu jeste komuniciranje sa svojim vršnjacima preko društvenih mreža, odmah posle igranja onlajn igara i slušanja i gledanja audio-vizuelnih sadržaja na Jutjubu (UNICEF, 2016). Ukoliko pitate nekog tinejdžera na kojim aplikacijama i sajtovima najčešće provodi vreme na Internetu, najverovatnije ćete dobiti odgovor da su to Instagram i Snapčet.
Continue reading “Šta treba da govorimo deci o društvenim mrežama”
Neophodno je da deca do pet godina provode manje vremena sedeći i koristeći digitalne medije, savetuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u novim smernicama o fizičkoj neaktivnosti, spavanju i ležanju ili sedenju kod dece.
Continue reading “Nove smernice SZO: deca do 5 godina treba da provode manje vremena uz medije”
Sadržaji u kojima akteri koriste duvan, alkohol ili droge takođe se klasifikuju u sadržaje koji mogu biti štetni za razvoj dece i maloletnika. Najveća bojazan u vezi sa izlaganjem dece ovakvim prizorima je da će dete imitirati ili usvojiti predstavu o drogama, alkoholu i pušenju kao prihvatljivom obrascu ponašanja, čak i zabavnom.
Continue reading “Štetan sadržaj: reprezentacije droga, alkohola i duvana u medijima”
Jasni su znaci kada je dete uplašeno zbog izlaganja nekom medijskom sadržaju. Ono tada rukama pokriva oči ili uši, gleda u drugom pravcu, približava se i započinje razgovor sa roditeljima, ali i teši sebe da je ta krv koju vidi „samo kečap“, da je previše velik/a da bi se plašio/la, i da prizor nije stvaran (Valkenburg, Cantor, & Peeters, 2000). Continue reading “Štetan sadržaj: Kada mediji plaše dete”
Štetan sadržaj, pojednostavljeno rečeno, jeste sadržaj koji bi mogao da utiče negativno na razvoj deteta koje je bilo njemu izloženo. Koncept da određeni sadržaj može da ima direktni negativni uticaj na dete koje je sadržaj konzumiralo, u svojoj suštini pridaje medijima značajnu sposobnost uticaja na naše mišljenje ili ponašanje.
Continue reading “Razumevanje medijskih uticaja i štetnog sadržaja”
Fenomen „lažnih vesti“ (eng. fake news) nekada se označavao terminima „dezinformacija“, „laž“, a među profesionalnim komunikatorima žargonizmom – „novinarska patka“. Ovaj fenomen postoji od samih početaka novinarstava ili javne komunikacije. Jedan od razloga zbog kojeg se danas o „lažnim vestima“ govori u tolikoj meri jeste i značajan broj onlajn medija, kao i popularnost društvenih mreža koji su omogućili lakšu proizvodnju informacija, dostupnost informacijama i brzo i globalno širenje informacija, uključujući samim tim i onih lažnih. Na taj način se osavremenila problematika lažnih vesti.
Manipulacija je pojava koja postoji otkad postoji i javno mnjenje. Međutim, o manipulaciji kao nepoželjnom fenomenu možemo govoriti tek u kontekstu društva koje svoje vrednosti temelji na pojmu slobode. Garantovati nekome slobodu govora istovremeno znači garantovati mu i slobodu da formira svoje mišljenje. Ili bi bar trebalo da znači. S obzirom na to da polje uticaja na formiranje nečijih stavova nije toliko transparentno kao što je polje javnog govora, upravo tu se javlja prostor za manipulaciju.
Značajno izlaganje nasilnim sadržajima i informativnim sadržajima o kriminalu i konfliktima na televiziji, moglo bi da ima uticaj na percepciju o opasnosti sveta kod gledalaca.
Continue reading “Kako nas mediji ubeđuju da je svet opasno mesto”
Brže, lakše i jednostavnije poslovanje važno je svakoj kompaniji. Za to, neophodna je medijska pismenost. Uzmimo za primer, industriju modnog dizajna. Dizajnerima je medijska pismenost važna na nekoliko nivoa.
Continue reading “Zašto je dizajnerima i modnim stručnjacima potrebna medijska pismenost”
Poznato je da je razlika između dece i roditelja u pogledu kompetencija u korišćenju novih tehnologija danas vrlo izražena. Stoga se grupa naučnika iz SAD pitala da li u ovom novom svetu još uvek važe pravila iz starog doba. Odnosno, da li deca i dalje uče od svojih roditelja o značaju i metodama informisanja sa obzirom na to da ona od malih nogu pokazuju odlično razumevanje tehnologije u odnosu na svoje roditelje, nesnađene „digitalne došljake“.
Continue reading “Deca konzumiraju medije po ugledu na roditelje”
