U okviru projekta “Promoting Media Information Literacy and strengthening independent media in the Western Balkans” koji realizuje Albany Associates (Velika Britanija) i Media centar Sarajevo sa Novosadskom novinarskom školom i drugim organizacijama iz regiona snimljen je vebinar za novinare, fekt-čekere, studente novinarstva i druge aktere iz oblasti medija o dezinformacijama, odnosno tehnikama provere različitog sadržaja i formata.
Javni nastup je svako izlaganje pred više od dve osobe, pa tako i odgovaranje pred razredom, školske priredbe, takmičenja i kvizovi tokom kojih se zahteva usmeno izlaganje ili govor pred kamerom prilikom snimanja školskih aktivnosti. Strah od javnog nastupa je jedan od najvećih strahova, prema nekim istraživanjima jači čak i od straha od smrti.
Continue reading “Recept za uspešnu pripremu učenika za javni nastup”
Neistine, teorije zavere, Tviter botovi, fotošopirani dokazi – iako možda zvuči kao opis medijske scene u Srbiji, ne radi se o tome već o onlajn igrici “Bad news” koja vas poziva da kreirate i uređujete svoje (dez)informativne portale.
Continue reading “BADNEWS: igrica koja vakciniše protiv dezinformacija”
Zakon o zaštiti ličnih podataka počeo je sa primenom 21. avgusta ove godine, a prilagođen je evropskoj Opštoj uredbi o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR) čime su građani dobili veću kontrolu nad svojim ličnim podacima, a oni koji ne obrađuju podatke prema zakonu – veće kazne. Uredba je bila neophodna jer je prethodna Direktiva o zaštiti podataka iz 1995. godine prevaziđena i nedostajali su joj važni noviteti nastali tehnološkim progresom.
Continue reading “Deca u novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti”
Treća najčešća aktivnost dece na Internetu jeste komuniciranje sa svojim vršnjacima preko društvenih mreža, odmah posle igranja onlajn igara i slušanja i gledanja audio-vizuelnih sadržaja na Jutjubu (UNICEF, 2016). Ukoliko pitate nekog tinejdžera na kojim aplikacijama i sajtovima najčešće provodi vreme na Internetu, najverovatnije ćete dobiti odgovor da su to Instagram i Snapčet.
Continue reading “Šta treba da govorimo deci o društvenim mrežama”
Neophodno je da deca do pet godina provode manje vremena sedeći i koristeći digitalne medije, savetuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u novim smernicama o fizičkoj neaktivnosti, spavanju i ležanju ili sedenju kod dece.
Continue reading “Nove smernice SZO: deca do 5 godina treba da provode manje vremena uz medije”
Prvi elektronski medij na Balkanu obratio se auditorijumu od 20.000 pretplatnika 23. marta 1929. najavom novinarke Jelene Bilbije „Halo ovde Radio Beograd“. Od 1924. pa do 1929. Radio Beograd je emitovao eksperimentalni program tri puta sedmično. Od 1929. pa do danas oko 31.755 dana odnosno 762.120,00 sati ili 45.727.200,00 minuta, u kojima se inače i računa emitujuće vreme radija, samo Prvi program Radio Beograda obraćao se svom auditorijumu svih uzrasta, pola, obrazovanja, pozicije u društvu. Continue reading “Povodom 90 godina Radio Beograda: javni servis ima i zadatak medijskog opismenjavanja”
Sadržaji u kojima akteri koriste duvan, alkohol ili droge takođe se klasifikuju u sadržaje koji mogu biti štetni za razvoj dece i maloletnika. Najveća bojazan u vezi sa izlaganjem dece ovakvim prizorima je da će dete imitirati ili usvojiti predstavu o drogama, alkoholu i pušenju kao prihvatljivom obrascu ponašanja, čak i zabavnom.
Continue reading “Štetan sadržaj: reprezentacije droga, alkohola i duvana u medijima”
Nepoznate osobe mogu da otvore naloge na mrežama koje koriste i mladi, i da se na njima predstavljaju lažno i prave da imaju zajedničke interese sa detetom sa kojim stupaju u komunikaciju. Kada steknu poverenje kod deteta, te osobe uglavnom počinju da usmeravaju komunikaciju ka seksualnim temama kroz traženje golišavih slika ili sastanka uživo.
Continue reading “Sajber svete, čuvaj dete: Kontakt sa nepoznatim osobama”
Jasni su znaci kada je dete uplašeno zbog izlaganja nekom medijskom sadržaju. Ono tada rukama pokriva oči ili uši, gleda u drugom pravcu, približava se i započinje razgovor sa roditeljima, ali i teši sebe da je ta krv koju vidi „samo kečap“, da je previše velik/a da bi se plašio/la, i da prizor nije stvaran (Valkenburg, Cantor, & Peeters, 2000). Continue reading “Štetan sadržaj: Kada mediji plaše dete”
