Prvi elektronski medij na Balkanu obratio se auditorijumu od 20.000 pretplatnika 23. marta 1929. najavom novinarke Jelene Bilbije „Halo ovde Radio Beograd“. Od 1924. pa do 1929. Radio Beograd je emitovao eksperimentalni program tri puta sedmično. Od 1929. pa do danas oko 31.755 dana odnosno 762.120,00 sati ili 45.727.200,00 minuta, u kojima se inače i računa emitujuće vreme radija, samo Prvi program Radio Beograda obraćao se svom auditorijumu svih uzrasta, pola, obrazovanja, pozicije u društvu.
Program je prekinut samo za vreme bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. i nastavljen 10. novembra 1944. godine, nakon oslobođenja Beograda. U svojoj istoriji Radio Beograd je rastao i razvijao se uvodeći Drugi program koji se fokusira na obrazovanje i kulturu 1958. eksperimentlno, a od 1963. i kontinuirano. Treći program namenjen zahtevnijem auditorijumu i posvećen isključivo nauci, umetnosti i kulturi, kao i zabavni Program 202 pokrenuti su šest godina kasnije.
Radio Beograd je bio deveta radio stanica u Evropi. Istog dana kada i Radio Beograd oglasio se prvi put i Radio Beč, dok je Radio Pariz počeo rad samo šest meseci ranije.
Stoga Radio Beograd ima izuzetno bogatu arhivu tonskih zapisa poznatih javnih ličnosti ne samo iz istorije naše zemlje, već i sveta. U njemu se čuvaju tonski zapisi reči koje su izgovorili Albert Ajnštajn, Sigmund Frojd, Rihard Štraus, Pablo Pikaso. Sačuvani su monolozi i izjave Lava Tolstoja, Tomasa Mana, Eriha Marije Remarka, Žan-Pola Sartra, Bernarda Šoa. Tu su arhivirani i glasovi Marlen Ditrih, Sare Bernar, Lorens Olivije, Ričard Barton. U tonskom arhivu su i intervjui sa Milošem Crnjanskim, Ivom Andrićem, Desankom Maksimović, Isidorom Sekulić. Ovde su i govori političara koji su obeležili istoriju poput nemačkog cara Vilhelma Drugog, našeg kralja Petra Drugog, Aleksandra Karađorđevića, Lenjina, Trockog, Staljina, Tita, Čemberlena, Čerčila, De Gola, Hitlera, Musolinija. Malo koja radio stanica u svetu može se pohvaliti ovako bogatom tonskom arhivom.
Urednici Radio Beograda su bili, između ostalih, i najpoznatiji srpski pisci, publicisti i intelektualci Ivo Andrić, Ljubomir Simović, Duško Radović, Radomir Konstantinović, Dragan Lukić, Ljubivoje Ršumović, Gordan Mihić, Vladislav Bajac i Aleksandar Gatalica, što ukazuje na značaj koji ovaj elektronski mediji ima kroz istoriju svog postojanja.
Transformacija od državnocentričnog ka javnom servisu za Radio Beograd od 2006. traje do danas sa manje, ili više, uspeha u odnosu na dnevni društveno-politički kontekst. Analiza sadržaja 1.000 sati u toku pola godine svih emisija Radio Beograda (informativnih, obrazovnih, kulturnih, zabavnih, dečijih, sportskih), koji je sprovela Novosadska novinarska škola 2016. godine, ukazala je da RTS, Radio Beograd, ispunjava funkcije javnog servisa u oblasti obrazovnih, kulturnih, dečijih, zabavnih i sportskih, ali ne i u oblasti informativnih sadržaja, što je suštinski jedna od osnovnih funkcija javne medijske ustanove RTS prema Zakonu o javnim medijskim servisima iz 2014. godine. Naime, Radio Beograd nije do kraja uspeo da se izbori za uređivačku nezavisnost kada je reč o informativnim sadržajima, iako se upravo to očekuje od javnog servisa. Istovremeno produkcija Radio Beograda je visokoprofesionalna i zaista postavlja, u radijskoj sferi, najviše standarde u oblasti najzahtevnijih žanrova poput dokumentarne radijske reportaže, radio drame, obrazovnih i umetničkih emisija i sadržaja. Radio Beograd neguje književnu, pozorišnu, likovnu, muzičku i filmsku kritiku kao beletristički medijski žanr koji je gotovo nestao iz radijske produkcije u trećem milenijumu. Podsetimo takođe da Radio Beograd već godinama emituje direktne prenose iz Metropoliten opere, kao i prenose nekih izuzetno značajnih koncerata počevši od Bečkog novogodišnjeg, kao i iz koncerte dvorane Kolarčeve zadužbine u Beogradu pa nadalje, koji su obeležli umetničku scenu sveta i naše zemlje. Dakle Radio Beograd je aktivan činilac i naprosto „institut” od javnog značaja u Srbiji koji svojim sadržajima neguje dobar ukus i bavi se ne samo mejnstrim, već i promocijom alternativne i avangardne kulture i umetnosti.
Ono što predstoji ovom mediju je mnogo aktivniji odnos prema mladoj publici, jer po svim istraživanjima auditorijum javnog radijskog servisa je onaj od pedeset pa naviše, uglavnom više i visoko obrazovan, urban. Sa obzirom da su ga osnovali kao javni servis svi građani Srbije koji ga i finansiraju, Radio Beograd mora imati više sklonosti ka uključivanju građana i građanki Srbije u kreiranje uređivačke politike koja će zadovoljavati komunikativne potrebe svih. Njegov zadatak je da privuče mlade jer Radio Beograd neguje dobar ukus i visoke profesionalne standarde tako da bi obrazovna uloga nacionalnog javnog servisa morala da se reflektuje na sve uzrasne grupe kao potencijalne slušaoce radija. Medijsko opismenjavanje svih uzrasnih grupa je takođe jedan od predstojećih zadataka javnog servisa Srbije, Radio Beograda. Istovremeno istinska uređivačka nezavisnost od dnevno-političke prakse je najbitniji zadatak, pre svega, informativne redakcije Radio Beograda. Bez toga sve ono što ovaj medij i sada čini uglednom članicom međunarodne radio-difuzije i servisom javnosti koji deluje u javnom interesu, je ništavno.
Prof. dr Dubravka Valić Nedeljković
<a href=”https://www.freepik.com/free-photos-vectors/background”>Background photo created by visnezh – www.freepik.com</a>