Koje su to ključne razlike između tradicionalnih i novih medija?
Medije najjednostavnije možemo definisati tako što ćemo reći da su oni sredstvo pomoću kog se poruka šalje do javnosti. Kada govorimo o medijima kao sredstvima masovne komunikacije, najčešće ih delimo na tradicionalne: televizija, novine, radio, časopisi, filmovi, muzika, knjige i druge forme kojima se većem broju ljudi mogla preneti neka poruka, pre pojave Interneta, i nove medije.
U tradicionalnim medijima, da bi neka informacija došla do publike, ona mora da prođe stroge provere novinara i urednika, kako bi se uverili da je tačna i objektivna. Najčešće kažemo da su mediji kao sredstva javnog informisanja, najuticajniji kanal za komuniciranje jer imaju moć da neku informaciju prenesu velikom broju ljudi za kratko vreme. Takođe, moć medija ogleda se i u njihovoj mogućnosti da utiču na formiranje javnog mnjenja, tako što mogu da odluče koje informacije će doći do publike, a koje ne.
Ipak, ove tvrdnje postaju upitne nakon pojave novih medija i posebno društvenih mreža, koje pogotovo među mlađom populacijom, uveliko zamenjuju televiziju, novine ili radio. Novi mediji su sredstva za komunikaciju i izražavanje koja koriste savremene tehnologije. To podrazumeva upotrebu internet stranica, blogova, onlajn novina, video igrica i društvenih mreža. Sa pojavom društvenih mreža i blogova, ljudi su dobili mogućnost interakcije – direktnog komuniciranja sa javnošću, ali i sa medijima (ostavljanje komentara na sajtovima ili ispod Fejsbuk objava), kao i mogućnost kreiranja i objavljivanja sadržaja potpuno samostalno, mimo tradicionalnih medija i bez uređivačke kontrole.
Šta su prednosti, a šta nedostaci interaktivnosti na društvenim mrežama?
Sa jedne strane, to je donelo prednosti običnim ljudima koji sada imaju širi prostor da se izraze, iskažu svoje ideje i probleme ili pokažu svoje talente i da bez ikakvih barikada to bude dostupno i vidljivo široj javnosti. Društvene mreže danas imaju velikog uticaja u kreiranju javnog mnjenja, jer imaju moć da istaknu u prvi plan teme od javnog značaja čak i ako se mediji time nisu bavili (primeri mogu biti kampanje, kao što je #MeToo), a one su neretko izvori informacija i samim medijima. Ipak, važno je razumeti da društvene mreže nemaju svog urednika ili nekoga ko će sadržaj pre objavljivanja proveriti. Iz tog razloga se na ovim platformama neretko objavljuju lažne informacije ili montirane fotografije, zbog čega treba biti oprezan i sumnjičav prema sadržaju sa društvenih mreža, pa čak i kada je osoba koja ga je objavila naš prijatelj ili rođak.
O načinima provere podataka biće više reči u nekom od narednih tekstova, do tada je na ovom linku moguće pogledati animaciju na temu lažnih vesti, a na ovom linku animaciju o medijima.