Prosečan konzument društvenih mreža ne prepoznaje propagadnu, lažne vesti, dezinformacije i spinovanje

„Prosečan konzument društvenih mreža je žena, mlađa od 32 godine koja živi u gradu. Najčešće se radi o osobi koja je učenik ili student ili je završila četvorogodišnju srednju školu. Ona neće prepoznati propagandu, lažne vesti, dezinformacije ili spinovanje. Smatra da pouzdanog izvora informacija nema, a i veoma retko obraća pažnju na medijske izvore. Kratak video sadržaj/prilog je format (vid) informacija o svakodnevnim dešavanjima koji joj je najpoželjniji, dok Internetu pristupa putem mobilnog telefona”, navodi se u nedavnom istraživanju Centra za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) „Građani i mediji: konzumacija, navike i medijska pismenost”^[1].

Kada je reč o medijskim navikama mladih, u istraživanju se ističe nekoliko značajnih podataka o kojima će biti reči u ovom tekstu, a to je da deo ispitanika navodi da čita samo naslove umesto čitavih medijskih članaka, ne obraća pažnju na izvore informacija, ne prepoznaje medij koji im pruža informacije koje žele da čuju i prepoznaje Jutjub kao primaran medij.

Više od trećine mlađih od 24 godine čita samo naslove informativnih sadržaja koji se mogu pronaći na Fejsbuku umesto celih vesti, dok desetina ove populacije uopšte ne prati informativne sadržaje, a što su ispitanici mlađi, manji procenat čita kompletnu vest (43 posto najstarijih naspram 24 posto najmlađih).

Da li prilikom čitanja informativnih sadržaja pročitate naslov, deo vesti ili celu vest?

U delu istraživanja koji se odnosi na korišćenje Fejsbuka za informisanje, četvrtina građana navela je da pri čitanju informativnih sadržaja čita samo naslov, ne i celu vest (26 posto). „Visok procenat građana je istakao da obično pročita samo deo vesti (35 posto), dok tačno jedna trećina čita celu vest”, navodi se u Cesidovom izveštaju. Iz toga se može zaključiti da klikbejt naslovi ili takozvani „mamci za klikove” imaju uspeha u celoj populaciji, a pogotovo kod mlađih korisnika društvenih mreža. Oni su nesumnjivo najrasprostranjeniji oblik manipulacije u onlajn medijima, a odnose se na senzacionalističke naslove koji obmanjuju javnost pogrešno predstavljajući najavljeni članak ili video prilog sa ciljem da privuku čitaoce i čitateljke da kliknu na takav link, piše Raskrikavanje.ba.

Klibejt naslovi se najčešće kreiraju zbog finansijskog interesa, to jest zbog povećanja čitanosti i posećenosti određenoj veb stranici, čime se povećava i zarada od oglasa koji su na njoj postavljeni. Posebnu važnost za ovakav vid manipulacije ima Fejsbuk zbog toga što je najrasprostranjenija platforma i pogodna za marketing Internet portala, te se klibejt naslovi nekada prave posebno za ovu društvenu mrežu, tako da korisnici na naslovnoj strani društvene mreža vide jedan naslov, dok se na samoj veb stranici nalazi drugi, objašnjava Raskrikavanje.ba.

Klikbejt naslovi se temelje na psihološkim trikovima da bi izazvali što veću znatiželju čitalaca/ki, kao što je direktno obraćanje, dakle stvaranje utiska da se neko obraća baš vama u trenutku čitanja („Saznajte kako da…”), nepotpune rečenice i najave („Nećete verovati šta se onda desilo”), pisanje velikim slovima kako bi se stavio naglasak na određene izraze ili korišćenje atributa poput „šokantno”, „skandalozno”, pojašnjeno je u tekstu na sajtu Raskrikavanje.ba. Sve ovo može nagovestiti da se radi o klikbejt naslovu iza koga ne stoje ni senzacionalne vesti, ni magična otkrovenja jer sam tekst ne sadrži ono što naslov obećava.

Izvori informacija

U Cesidovom istraživanju se dalje navodi da građani mlađi od 24 godine u dve trećine slučajeva odgovaraju da nikada ne obraćaju pažnju na izvore medijskih informacija, koji su ključni elementi kredibilnosti i odgovornosti medija. Svaka kredibilna informacija mora biti utemeljena na činjenicama, a kredibilan medij ima odgovornost da je potkrepi dokazima i izvorima, piše portal Raskrikavanje.ba. Novinarski izvori mogu biti neposredni, na primer dokumenti i snimci, ali i izjave stručnjaka ili očevidaca nekog događaja. Pozivanje na anonimne izvore je legitimno i dozvoljeno u situacijama kada postoji određeni rizik po sagovornika koji je novinarima pružio informacije. Tada je važno da su te informacije potkrepljene i drugim dokazima ili potvrđene iz više različitih izvora. Ipak, kada se medij često poziva na „dobro obaveštene izvore” ili izvore „bliske zvaničnicima”, a informacije nikada ne potkrepi i drugim dokazima, to je alarm da takve vesti treba ne treba uzimati zdravo za gotovo, savetuje se na ovom portalu i dodaje da treba biti oprezan i proveriti kredibilitet izvora čak i onda kada je on jasno naveden. Razlog za sumnju često mogu biti sagovornici u medijima koji se često pojavljuju da komentarišu određene teme, na primer politički analitičari koje novinari pozivaju samo da bi potvrdili priču koju medij promoviše. Sa druge strane, kredibilitet izvora pogotovo je važan kada je reč o stručnim temama koje zahtevaju isto tako stručne sagovornike. Primer za to može biti pandemija virusa korona kada je veliki broj medija prenosio savete za lečenje ili teorije o poreklu virusa koje su davali pevači, glumci ili influenseri koji nemaju stručno znanje iz oblasti medicine. Raskrikavanje.ba savetuje da se, kada je reč o izvorima, treba postaviti nekoliko pitanja: da li se u izjavi iznete činjenice, pretpostavke ili lično mišljenje, da li je jasno kako je izvor došao do saznanja koja iznosi i da li su saznanja bazirana na proverljivim činjenicama; kao i to da li je izvor informacije stručan i kompetentan da iznosi zaključke o određenoj temi i da li ispoljava naklonost prema jednoj strani u „sporu”, ili se može smatrati neutralnom u odnosu na temu.

Mediji za mlade

Polovina ispitanika mlađih od 24 godine smatra da nema medija koji im pruža informacije koje žele, pokazalo je istraživanje Cesida. Medijski sadržaji za mlade su u Srbiji veoma oskudni, iako je javni interes, članom 15 Zakona o javnom informisanju, delimično definisan i kroz „proizvodnju medijskih sadržaja u cilju unapređivanja slobodnog razvoja ličnosti i zaštite dece i mladih (…) uključujući i medijsku pismenost kao deo obrazovnog sistema“, navodi se u publikaciji Krovne organizacije mladih Srbije „Mladi u medijskom ogledalu”. U ovoj publikaciji ukazuje se na problem formulacije „deca i mladi”, budući da se sadržaj tog tipa na javnim servisima (RTS, RTV) u većoj meri bavi upravo programom za decu, što je potvrđeno i istraživanjima^{[2] [3]} iz prethodnih godina, koja pokazuju i to da je program za mlade često zastareo: i vizuelno, i konceptualno, i sadržinski. Zbog svega navedenog, u publikaciji KOMS-a zaključuje se da mladi ne osećaju javni servis kao svoj, a sličan odnos imaju i prema drugim tradicionalnim medijima. Kada je reč o tome koliko se i kako o mladima govori u medijima, „sudeći po istraživanju Ministarstva omladine i sporta (2016), 73 posto mladih smatra da se mladima ne posvećuje dovoljna pažnja u medijima”, navodi se u publikaciji.

Jutjub kao primaran medij

Dva posto svih ispitanika navodi Jutjub kao medij koji najbolje izveštava (svih dva posto su mlađi od 39 godina, a najveći deo je mlađi od 24 godine – 86 posto). O važnosti društvenih mreža za informisanje građana govori i istraživanje Fakulteta političkih nauka „Informisanje u digitalnom okruženju” u kom se navodi da su društvene mreže u Srbiji jedan od izvora vesti za tri četvrtine onlajn populacije, a za trećinu su ključni izvor vesti. Značaj je podatak da je tokom pandemije Kovida-19 porasla zastupljenost televizije kao izvora vesti, što istraživači dovode u vezu sa povratkom na proverene izvore vesti u kriznim vremenima, ali je jednako porasla i zastupljenost društvenih mreža. Ono što je pojavljuje kao problem kada je reč o informisanju na društvenim mrežama jeste činjenica da se tim platformama, kako objašnjava doktorandkinja FPN-a Snežana Bajčeta, „selekcija i distribucija vesti ne odvijaju prema principima javnog interesa koju garantuju klasični gejtkiperi (gatekeeper) iz sveta starih medija, već na osnovu algoritamski prepoznatih individualnih parametara svakog korisnika”.

Darija Stjepić

---