Dnevnički eseji će se pisati tokom trajanja vanrednog stanja. Nakon njegovog završetka, sažetak odabranih eseja će biti objavljen u knjizi “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma”. U nastavku je prikaz eseja šeste sedmice. Svako od vas može da učestvuje u projektu. Pišite nam: nsnovinarskaskola@gmail.com
20 – 26.4.2020.
Ova medijska nedelja je započela pitanjem koje smatram neprihvatljivim u bilo kom trenutku, a posebno u trenutku vanrednog stanja. Voditelj emisije Fokus je istu započeo rečima: “Pre nego što počnemo razgovor na bilo koju… odnosno o bilo čemu drugom, hoću da vas pitam kako je pala odluka da jedna dama ode u Niš, uz ministra Nedimovića kada je najteže? Dakle, mnogi se pitaju zar to nije mogao da bude neko iz struke, ali muškog pola. Naravno, uz svo poštovanje damama vezano za rodnu ravnopravnost i tako dalje, ali ovo je nešto najbliže ratnom stanju, pa vas pitam, na liniju fronta je otišla jedna žena”. Drage moje dame, verujem da ste kao i ja, u potpunosti saglasne sa gospođom Darijom Kisić Tepavčević i da ovo pitanje apsolutno ne razumete. Posle upornih protesta i istrajnosti novinara da svima daju do znanja da ”oni ne kleče”, njihov kolega ih je samo jednim pitanjem vratio u taj položaj. Nakon nedelje koja je bila obeležena izveštavanjem o najdužem karantinu do sada, direktnim prenosom uskršnje liturgije, digitalizacijom skoro svake oblasti naših života i svedočenju o novom, modernijem svetu od onog koji smo do sada poznavali, u samo nekoliko sekundi vratili smo se na početak. Na početku beše hapšenje novinarke Ane Lalić, njeno puštanje na slobodu i potvrda za njene tvrdnje u obraćanju lekara Predraga Kona, što nas navodi na razmišljanje da li novinari zaista imaju pravo na rad u Srbiji.
Novinski naslovi i većina televizijskih emisija se i dalje bave istom temom kao i prethodnih nedelja, pa se moje interesovanje za medije uglavnom svodi na praćenje vedrijih tema. Televizija K1 prestavlja pravo osveženje. Konačno smo dobili televiziju koja promoviše pop muziku, kao i emisiju Šta sam tebi i ko sam sebi, koju sa uživanjem pratim. Kao i do sada, redovno pratim Galebov podcast, Mr Kitchen, Ivana Ivanovića, Kesića… Utisak nedelje izbegavam zbog prevelike količine negativnih informacija. Posle skoro dva meseca karantina, ono što na svim televizijama i dalje nedostaje jesu obične ljudske priče, pogotovo u doba vanrednog stanja koje zaslužuje svedočenje o sudbinama svih diskretnih heroja ovoga vremena. Pozorišta nastavljaju da poklanjaju predstave svojoj publici na youtube kanalima, kao i intervjue sa glumcima, koje redovno gledam.
Nadam se da će nakon ukidanja vanrednog stanja, u Srbiji konačno doći do ukidanja rijaliti programa, manjeg udela političko informativnih emisija u programskim šemama, a većeg udela kulturnog i zabavnog programa, jer u slučaju ponovnog talasa korona virusa, čini mi se da će nam osim obavezne vakcinacije biti potrebno i obavezno korišćenje antidepresiva.
Ana
20. – 26.4.2020.
Praćenje informacija koje su u vezi sa epidemijom se jednostavno ne može izbeći. Perspektiva se ipak menja zato što početno interesovanje za informacije o širenju zaraze i posledicama, počinje da se usmerava na to šta će uslediti nakon završetka vanrednog stanja.
Konferencije za novinare koje krizni štab lekara u 15 časova održava i dalje su interesantne, ali ne toliko zbog brojki i mera koje članovi tima, uglavnom, pozitivno komentarišu, nego zbog onoga što se čuje i ne čuje nakon novinarskih pitanja.
Dan redovno počinjem čitanjem elektronskog izdanja lista Danas koji komentariše sve aktuelnosti povodom pandemije, ali sve više i političke situacije u zemlji i pripreme za održavanje izbora, komentari ekonomskih mera Vlade, na primer ekonomiste Miodraga Zeca. U vikend izdanju izdvajam razgovor sa književnikom Miljenkom Jergovićem koji ukazuje na izazove za demokratiju tokom pandemije, opasnosti od širenja nacionalizma i ukidanja slobode, kao i kolumnu Alekseja Kišjuhasa koja je uvek zanimljiva, a ovog puta ukazuje na jednu od tabu tema, odnos religije prema zdravlju (Religija protiv zdravlja).
Nedeljnik NIN čitam sa malim zakašnjenjem zbog toga što ga dobijam poštom. Iz broja koji je izašao 16. aprila izdvajam tekst književnika Saše Ilića „Isterivači zloduha“ u kojem kroz ponašanje grupe stanara komentariše ono što nam se ovih dana događa, zatim tekstove „Sit predsednik, a siti i mi“, „Rađanje partijske policije“…
Televizija N1 je ove sedmice uvela novu informativnu emisiju od 12 do 14 časova, koja se bavi aktuelnim događajima, a prva emisija je problematizovala najavu zasedanja Narodne skupštine i održavanja parlamentarnih izbora. Veoma zanimljiva bila je rubrika koja se bavila teorijama zavere u vezi sa koronavirusom. Na ovoj televiziji zanimljivi su i izvodi iz emisija koje se emituju u Hrvatskoj i BiH.
Na portalu Nova.rs zanimljive kolumne, između ostalog „Da li nas pljačkate i u vreme korone“. Isuzetne karikature Dušana Petričića.
Nastavljam da redovno gledam i emisije na TV Nova S: Među nama, Utisak nedelje, 24 minuta sa Zoranom Kesićem.
Danica
20.4. – 26.4.2020.
Razmišljam ovih dana koliko je teško baviti se medijima u Srbiji. Novinari i mediji kojima je istina i objektivnost na prvom mestu se diskredituju, razvlače po blatu, rizikuju egzistenciju, a neretko i život. Svima nam vređaju inteligenciju poslušnici vlasti koji postavljaju naručena pitanja i poltronizam podižu u vrtoglave visine. S tim u vezi, primećujem kod sebe izbegavanje KZN kriznih štabova u poslednje vreme. To se pretvara u politički pamflet osione i bahate vlasti, a konfuzne i nestalne informacije mi stvaraju nesigurnost i nelagodu. Posebno me interesuje početak redovne nastave, a o tome je svako iznosio svoje mišljenje, različito i kontradiktorno. Smatrala je o tome i struka i „struka“ (najkorišćenija reč leta gospodnjeg 2020.).
U „Utisku nedelje“ i „24 minuta sa Zoranom Kesićem“ sublimirana je sva propast (ne mislim da je to teška reč) našeg društva i onoga što smo svi dozvolili. Obavezno gledam te emisije, sa grčem u stomaku i gorkim smehom propratim cirkus koji nam vlastodršci serviraju.
Počela sam da pratim Natašu Miljković u emisiji „Novi dan“ na N1. Pokriva važne i zanimljive teme, ima zanimljive sagovornike. Njen stil je ležeran, ali pitanja odlična. Dopada mi se u ovoj formi.
Na Tviteru sam sve kraće, mnogo je tamo gorčine i osuđivanja. Opravdano, ali teoretisanje bez delovanja nikad mi nije bilo blisko.
„Moja genijalna prijateljica“ je serija koju sa uživanjem gledam i jedva čekam nove epizode. Ove nedelje sam i „izbindžovala“ 2 sezone tinejdžerske serije „Sex education“. Htedoh da je pogledam i preporučim ćerki, a na kraju smo suprug i ja sa zadovoljstvom pogledali sve epizode.
B. R.
20 – 26. april
Sada mi se čini da ljudi definitivno samo čekaju da se sve ovo završi. Mislim da postoji generalno prezasićenje informacijama o koronavirusu. U jednu ruku su se građani Srbije već navikli na postojeći način života, ali sa druge strane oseti se i to nestpljivo odbrojavanje dana kada će vanredno stanje biti ukinuto.
Priznajem da sam i ja jedna od tih. Sa svakom novom nedeljom u vanrednom stanju slabilo je moje interesovanje da se informišem o Covid-19. Tokom protekle nedelje pratila sam samo koji je broj novoobolelih na dnevnom nivou. Ponekad bih pročitala neku izjavu lekara iz kriznog štaba ili drugu prognozu epidemiologa Zorana Radovanovića čije izjave procenjujem kao vrlo kompetentne i promišljene.
Pored vesti o broju obolelih, pratim i sve zvanične informacije sa kojima smo dužni da budemo upućeni kao što je produženje policijskog časa za vikend i druge preporuke i mere.
Verujem isto tako da je sada pravo vreme da mediji ponude i nešto drugo. Odnosno da, pored neophodnih informacija o koronavirusu, počne da se govori o još nekoj važnoj temi. To može da bude isti domen, kao što je npr. zdravlje, vakcinacija, uređenje zdravstvenog sistema, budžetska izdvajanja za zdravstvo. Poenta u tome je samo da se ovi fenomeni posmatraju iz jednog šireg ugla. Takođe, smatraću vrlo odvažnim i one urednike koji ponude svom auditorijumu i neku skroz drugačiju interesantnu temu, kao predah od informacione mećave koronavirusa. To bi bilo lepo videti.
dvadesetpetogodišnjakinja iz provincije
Period 20.4.2020. – 26.4.2020.
Prošla je šesta nedelja vanrednog stanja u Srbiji. Nazire se kraj policijskim časovima i zabranama. Iako i nakon ukidanja mera retko šta će biti „normalno“.
Ove nedelje su pojedine zanatske radnje puštene u promet i jedan deo stanovništva je počeo da se vraća u rutinu. Za sledeću nedelju se najavljuje otvaranje frizerskih i kozmetičkih salona i teretana. Reklo bi se da je kod našeg naroda izgled ipak na prvom mestu. Pre nego što se otvore restorani i kafići, logično je da se dovedemo u red i da zablistamo kad se pojavimo ponovo u javnosti.
Dok neki razmišljaju o frizuri, dizanju tegova ili savršenim noktima, mene brine povratak svakodnevnim obavezama uz sve mere koje će biti propisane nakon ukidanja vanrednog stanja. Nećemo moći nigde da idemo bez maske, ljudi će svuda sedeti na distanci, bićemo otuđeniji nego ikad. Ali ovoga puta ne svojim izborom.
Nisam bila od onih koji su imali tu mogućnost rada od kuće, pa sam karantinske dane provodila baveći se svojim hobijima i odmaranjem od ubrzanog tempa beogradskog života. U početku je bilo teško odreći se adrenalina, ali sam naučila da cenim svoj mir kako je vreme odmicalo. Navikla sam da sama organizujem svoj dan, ne zaviseći od drugih obaveza ili ljudi. Strepim od vraćanja u realnost. Odbrojavam dane do povratka na radno mesto i više nego ikad uživam u svim prednostima koje će mi osmočasovni dan na poslu uskoro oduzeti.
Dokolica je bila moj neprijatelj ali smo našle zajednički jezik vremenom. Gledala sam filmove koje sam uvek želela, ali nisam ranije uspevala da izdvojim tri sata („Kum“, „Bande Njujorka“). Do kasno u noć sam bindžovala omiljene serije („Prijatelji“, „Kako sam upoznao vašu majku). Sve što se ove nedelje našlo na mom repertoaru nije imalo nikakve veze ni sa koronom, ni sa politikom. Nastavila sam da čitam knjigu Eriha Froma „Umeće ljubavi“. Televizija i novine nas truju informacijama ali hobiji leče našu dušu. Posvetila sam se sebi u želji da iskoristim preostalo vreme na što lepši način, da ne bih žalila za propuštenim.
Ovo vanredno stanje je vredna lekcija o prioritetima u životu. Nadam se da ćemo ta saznanja zadržati i primeniti i po povratku u „redovno“ stanje.
Mina Stojanović
20. – 26. April Stranice medija i novinara na društvenim mrežama (Twitter i Facebook)
Prošla je još jedna nedelja. Moja uzaludna borba da izbegnem dodir sa medijima i vestima se bezuspešno nastavlja. Iako ne uključujem televizor i ne kupujem novine, saznao sam najbitniju temu koja je obeležila nedelju a to je famoznih 100 evra. Odjednom se na društvenim mrežama pojavljuju samozvani ekonomski stručnjaci i tumači odluka predsednika Republike iako on zvanično nije doneo tu odluku nego Vlada Republike Srbije. Počele su špekulacije koje traju i danas – kako će se isplatiti novac, da li će se isplatiti novac, ko će manipulisati čijim podacima i da li će tražiti glas za uzvrat. Društvene mreže i mediji počeli su da amplifikuju priču. Gledaj vamo, ne, sada gledaj ovde, pogledaj sad ovde. Sto evra je okupiralo svaku stranicu i profil na fejsbuku i tviteru. Svako je sebi dao za pravo da diskutuje i analizira, pa su počele i da se šire teorije zavere o tome kako država „skuplja podatke“ o građanima (kao da već nema sve podatke, to je država). I kako su mediji bili zauzeti objašnjavanjem kada će novac biti uplaćen i na koji broj da pozovemo da bismo novac dobil, tik ispod radara provukla se jedna vest na koju sam slučajno naišao na tviteru. Jedan isečak iz emisije „Ćirilica“ dužine od minut ili kraće u kojem član kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon govori o tome kako je znao da na početku pandemije nije bilo dovoljno zaštitne opreme i testova. Tom prilikom je izjavio: „Stvarnost je takva kakva jeste. U trenutku kada preuzimate nešto, imate određen nivo testova, imate određen nivo zaštitene opreme. Vi sad možete da izađete i da kukate pred narodom da nema ni testova, ni zaštitne opreme. Ili ćete da izađete i kažete – imamo dovoljno da odradimo jedan posao koji će spasiti živote. To smo mi uradili. I napravili smo sistem koji je obezbeđivao u tom periodu, sve vreme na iglama čekajući i zaštitnu opremu, čekujući i testove”.
Donekle imam razumevanja za doktorovu logiku – ne treba biti defetističan u jednoj tako zahtevnoj i teškoj situaciju. Ono što ne razumem je kako je jedna priča u kojoj doktor priznaje da je krizni štab lagao naciju, nema odziv javnosti iako je ovo tema od velikog javnog interesa. I pored toga što je novinarka Ana Lalić uhapšena iz razloga što je u svom tekstu ukazala na nedostatak opreme u Kliničkom centru Vojvodine i opasnost zaposlenih od zaraze, i pored toga što je vest odmah demantovao pokrajinski sekretar i pored toga što je Predrag Kon na kraju priznao da opreme nije bilo, većina medija nije preveliku pažnju davala ovoj temi, ali ni javnost takođe. Neću donositi izlizani zaključak „kako nam je 100 evra bitnije od toga što je krizni štab lagao, oj Srbijo gledaš li ovo gde plovi ovaj broj ko poslednji izađe nek ugasi svetlo“ ali bi mediji trebali da porade na prioritetima a prioritet je javni interes iznad svega.
Operater call-centra za dobijanje 100 evra, Danilo Kovačević
20. – 26.4.2020.
Prođe i ova nedelja – nastavljamo po starom, gledanj serija, kvizova, zabavnih emisija i svakodnevno praćenje informativnog programa.
Srećom, bilo je i takvih sadržaja koje ću dugo pamtiti. Prvo želim da istaknem film Dnevnik Diane Budisavljević, životne drame dece, roditelja u vreme II svetskog rata. Tema koja nas podseća da se to vreme ne sme zaboraviti. Film je inspirisan pričama svedoka, koji su sve to preživeli, ilustrovan dokumentarnim prilozima, pričom istine. Veliko srce, humanist i velika dela Diane Budisavljević, zahtevaju od nas veliko divljenje i poštovanje. Njen život je za ugled svih nas, njena humanist i čovečnost. Film koji navodi na razmišljanje – da li je zaista moguće da se neko tako ophodi prema živim bićima, a ne sa čovekom, kamoli sa decom. To nisu ljudi, to su monstrumi.
Sa velikim zadovoljstvom, srećna i ponosna, sam gledala prenos otpremanja humanitarne pomoći Srbije za Italiju.
I još jedan, le pi interesantan sadržaj medija.
Prva u okviru serijala Kvadratura kruga, priča o Grbalj polju u Crnoj Gori. Oduševljena sam pričom o Srbima, srpskim manastirima i crkvama, njihovom životu i radu. Sačuvali su SRPSTVO i u svom srcu, i u srcu Crne Gore.
Gledala sam veoma interesantnu putopisnu emisiju: Povratak na Artik. Priča o severnom putu, plovidbe brodova kroz Severni ledeni ocean, a priobalju Evrope, Azije i Amerike. Novi putevi – kraći, jeftiniji, al i rizičniji. Veoma interesantna reportaža.
U nemogućnosti putovanja, posebno uživam u ovakvim emisijama. Hvala RTS1 na mnogim reportažama poput ove.
Profesorica u penziji
Period: 20-26. april 2020. godine
Praćeni mediji:
- Portali: N1, Radio 021, Autonomija, Nova.rs i Slobodna Evropa
- TV: N1, RTS1 i NovaS
- Dnevne novine: Danas
- Filmovi i serije: HBO GO
- Društvene mreže i platforme: Facebook, Twitter, YouTube, Bookmate
Nisam mnogo pratila medije, više sam pratila društvene mreže, pa kada se pojavi nešto interesantno sa medijskih portala, pročitala bih. To znači da sam prepustila da drugi biraju šta ću čitati i kako ću se informisati. Jer, shvatila sam da sam zaista umorna od (ponavljanih) informacija. Stoga, moj pregled posmatrane nedelje u smislu ocene medija i informacija biće dosta štur i baziran samo na onome mi je privuklo pažnju.
Sedmica je otpočela otkrićem Share fondacije da su korisničko ime i lozinka za pristup Informacionom sistemu Covid–19 bili osam dana javno dostupni na sajtu jedne zdravstvene ustanove. Samo pojedini mediji su o ovome izvestili i time se bavili, a ministar zdravlja Lončar, upitan o ovome na konferenciji za medije, kratko je rekao da nema saznanja da je neko zloupotrebio podatke. O odgovornosti i sankcijama zbog ovog narušavanja podataka o ličnosti nije govorio.
Televizija B92 “briljirala” je nastupom njihovog voditelja emisije “Fokus” koji je doktorku Dariju Tepavčević Kisić, članicu Kriznog štaba za suzbijanje virusa Covid-19, upitao zar nije neki muškarac mogao umesto nje da ide u Niš (gde je najveće žarište koronavirusa u tom trenutku), jer “šta će jedna dama na prvoj liniji fronta”, parafraziram. Doktorka je odgovorila sa – “Ne razumem pitanje”, a ovaj dijalog i, pre svega, njen odsečan odgovor veoma brzo postali su viralni i društvene mreže, ali i tzv. nezavisni mediji, buknuli su koliko reakcija je bilo. Niti voditelj, niti TV B92 nisu se izvinili zbog ovog seksizma.
Sredinom nedelje svedočili smo nečemu što se ne dešava često. Naime, javni servisi Republike Hrvatske i Republike Srbije, HRT i RTS, emitovali su u isto vreme film “Dnevnik Dijane Budisavljević”, na dan kada se obeležava sećanje na proboj poslednje grupe zatvorenika logora Jasenovac, ujedno i dan sećanja na sve žrtve i preživele zatvorenike tog ustaškog logora.
Tokom nedelje najavljeno je i olakšanje mera uspostavljenih zbog suzbijanja koronavirusa, tako su stariji od 65 godina mogli tri puta nedeljno u polusatnu šetnju.
Protekle nedelje sam pročitala nekoliko poslednjih kolumni Alekseja Kišjuhasa, sociologa iz Novog Sada, koji ih redovno piše za list “Danas” i iznova bila fascinirana koliko on studiozno pristupa temama o kojima piše. I ove o koronavirusu veoma su korisno i vredno svedočanstvo.
Ono što se desava već neko vreme, a eskaliralo je protekle nedelje, jesu napadi na novinarke tzv. nezavisnih medija od strane novinara, ali i urednika tabloida. Tu prednjači Dragan Vučićević, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Informer” koji je, osim opskurnih komentara i tekstova o novinarkama, počeo jednu novinarku Televizije N1 da fotografiše na konferencijama za medije i njene fotografije uz neprimerene komentare objavljuje na svom tviter profilu.
Na ove napade reagovala je poverenica za ravnopravnost, mediska udruženja, Mreža “Novinarke protiv nasilja” i drugi. Predsednik Republike Srbije, s druge strane, u jednom od svojih mnogobrojnih TV gostovanja, izjavio je da ceni Vučićevića, jer je “pošten i pristojan čovek”.
Siniša Mali, ministar finansija Vlade RS, preinačio je najavu da će svaki punoletni građanin i građanka dobiti po 100 evra pomoći u najavu da će je dobiti samo penzioneri i osobe koje su socijalno ugrožene, a svi ostali će morati da je traže. Ovo je izazvalo alve komentara i otvoreno negodovanje na društvenim mrežama.
Pojedini portali, poput portala Radija 021 i N1 izveštavaju o buci koja je sinoć odjekivala Novim Sadom, Beogradom i drugim gradovima, a kojom građani iskazuju svoje nezadovoljstvo i protestuju protiv režima.
Konferencije za medije o situaciji sa koronavirusom sve češće su političke, sve manje strukovne i, čini mi se, sa sve manje smisla. Ali su se barem novinari vratili u salu i ne moraju onlajn da postavljaju pitanja. Ma kakva ona bila.
Pored sve češćih najava da će mere policijskog časa i ostale propisane u vreme trajanja vanrednog stanja biti olakšane, a u jednom momentu i ukinute, sve je više i najava datuma odgođenih izbora, spekuliše se o kraju juna kao terminu. Najavljeno je da će se ove nedelje sastati i poslanice i poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, mada je ovo trebalo da se desi najkasnije 48 sati po proglašenju vanrednog stanja. Jer samo NSRS ima mandat za to da ga proglasi, odnosno potvrdi odluku koju su doneli predsednik Republike, predsednica Vlade i predsednica Skupštine.
Jedino se o tome šta će biti dan posle korone još uvek ne govori ozbiljno. Kao da (opet) nemamo plan.
Maja
20. aprila do 26. april 2020. Sankcije: 6 sedmica
U šestoj sedmici pisanja dnevnika pojavilo se u medijima više optimizma da se na kraju krajeva približava neko bolje vreme, ili je urednicama ipak “neko” sugerisao da su ekrani prepravljeni suviše dugo samo katastrofičnim informacijama i da je vreme da se građanima i građankama ulije malko nade u boljitak. Možda su se urednici i urednice i sami toga dosetili ko zna? Kako god bilo u informativnim emisijama sve češće osim “korone” ima i drugih subjekata i tema, zavisi doduše da li “koronu” smatramo subjektom (virus) ili je posmatramo kao pošas odnosno pandemiju (tema), kako bilo sada zauzima prvi deo informativnih emisija, a posle ide nešto drugo, šta? Na primer najava zasedanja Vlade i Skupštine Srbije na koje je potrošeno dosta vremena u centralnim informativnim emisijama, više na tehnička pitanja kako da se ministri i poslanici ne zaraze jedni od drugih, pa i do onih suštinskijih hoće li se opozicija nakon više od godinu dana vratiti u parlament. Televizija Javnog servisa Srbije je krenula i nečim ugodnijim, sa kampanjom, možemo je slobodno nazvati, “ostajte ovde”. U suštini reč je o reportažama koje popularizuju turističke destinacije u Srbiji, cilj im je da građani provedu letnji odmor, ako ga uopšte budu imali, ili ako uopšte za to budu imali novca, u sopstvenoj zemlji. Moram priznati da su ove reportaže na kraju svakog centralnog dnevnika RTS pravo osveženje, iako su na ivici prikrivenog oglašavanja. Podstiču nas da planiramo, a kada gledamo u budućnost i sameravamo se sa realanim predviđanjima događaja i sopstvenih mogućnosti, optimizam je “na polici” i to je dobra ograničavajuća mera za depresiju koju zatvorenost u kući na više od mesec i po dana produkuje. Dakle dobra urednička odluka nacionalnog javnog servisa, zanemarimo prikriveno oglašavanje za trenutak uživanja u zaista lepim pejsažnim snimcima veštih kamermana.
Ono što mi je protekle sedmice privuklo pažnju su dve emisije vrlo personalizovanog koncepta “24 minuta sa Zoranom Kesićem” i “Utisak nedelje” Olje Bećković. Kada govorimo o realnom optimizmu meni Kesić više prija. Sa “Utiskom nedelje” imam stanoviti problem negativnog pristupa autorke prema svemu što odabere da uđe u njenu emisiju, dakle nema ni tračka nade da nam ikad u bilo kojem segmentu naše svakodnevice može ikako biti bolje. Ove sedmice gosti su bili Draža Petrović, urednik Danasa, Ivan Ivanović, novinar i urednik emisije “Veče sa Ivanom Ivanovićem”, kao i tokom cele emisije neidentifikovana osoba koja se javljala iz svog stana, a voditeljka ju je oslovljalvala samo imenom, niti jednom, barem da sam ja to primetila, nije potpisano ime i prezime i profesija osobe. Naravno da su u emisiji otvorene važne teme koje se tiču etike novinarske profesije i naravno da je ukazano na sve nepodopštine udvoričkog i ketmanovskog novinarstva i naravno da se svako nakon ove emisije osećao veoma teskobno. Jeste to naša svakodnevica, ali čini se da je urednički koncept ove emisije, prikazati samo i isključivo ružnoću naše svakodnevice kao jedino njeno istinsko lice. Doduše možda to i jeste tako, ili možda jeste važno da postoje emisije koje nam bude savest po svaku cenu i po svakom pitanju, ali kada bi to sve bilo sa merom i bez toliko naglašengo ega, kako voditeljke, tako i gostiju, možda bi bilo i realnije i gledljivije…. Tačnije, osnovni moj lični problem sa ovom emisijom je što urednica i voditeljka briše granicu privatnog i javnog i stalno stičem utisak da su svi gosti manje/više njeni školski drugari. Uz ogadu da je to danas trendi u medijskom svetu širom planete, ja dozvoljavam sebi da sam tradicionalnog medijskog ukusa i pogleda na odnos privatnog i javnog u medijima, pri čemu je, po meni, jedini valjan pristup javnoj sferi, javni diskurs.
I na kraju današnjeg dnevnika bih da još samo istaknem da smo u protekloj sedmici na filmskom repertoaru svih naših “zilion” kanala imali samo jedno jedino ali zato zaista izvanredno ostvarenje. Reč je o filmu “Kradljivica knjiga” britanskog reditelja Brajana Persivala, (koji inače ima velikog iskustva u režiji na televiziji, i BAFTA nagradu za najbolji kratki film), rađenom na osnovu istoimenog romana australijskog tiražnog modernog pisca specifičnog stila Markusa Zusaka. Ekipa izvanredna, od glumaca preko, kamere, režije, kostima, izbora scene (okruženja), muzike (Oskar). Izdvajam od glumačkih ostvarenja mladu kanadsku glumicu Sofi Nelis i kultnog britanskog glumca Džefri Rašija koji nose ceo film igrajući glavne uloge u ,,Kradljivici knjiga”. Ovo je inspirativna priča o hrabroj i odlučnoj devojčici u vreme nacizma u Hitlerovoj Nemačkoj. Film lako i bez prekomerne dramatike, čak i donekle optimističnim tonom, priča snažnu priču odrastanja u ni malo prijateljskom okruženju bez uobičajenog “mizanscena” koji obavezno prati ekranizacije nacizma u Hitlerovoj Nemačkoj. Pripovedač iz senke je niko drugi već smrt. Možemo slobodno reći da je ovo, barem delimično, autobiografski film same SMRTI, doduše oličene u muškom glasu. “Kradljivica knjiga” mi je osvežila celu koroniranu šestu sedmicu.
Za “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma” NNS-a pasionirana medijska konzumentkinja DNV
20. – 26.4.2020.
Evo već koja nedelja je na izmaku, a koronavirus i dalje traje. Mediji sui dalje puni saopštenja o koroni kod nas, i kod zemalja u okruženju. SVe podseća na Kusturičinoo podzemlje. Izopšteni od pravih informacija, sedimo zatvoreni i čekamo da doba korone prođe.
U celoj priči oko korone, postoji i jedna dobra stvar, a to je dešavanje u domenu ekologije. Od kako smo se izopštili iz spoljnjeg sveta, ili nas ima, ali dozirano, priroda je počela da se regeneriše. Ona, polako ali sigurno, zaceljuje rane koje joj je čovek naneo svojim nerazumnim postupcima. Prosto nam je zahvalna što nas nema da je uništavamo, što nam je draži pogled na ekran mobilnog telefona nego na rascvetalo drvo. Nema saobraćaja i opet se čuje cvkut ptica. Korona nas je navela da budemo željni šume, trave, cveta. Sada sve to gledamo samo na TV ekranima. A za to vreme se obnavlja ozonski omotač, vazduh je čistiji.
Najopasniji virus je onaj zvani čovek, koji rabi ovu planetu kao da buduće generacije neće biti. Priroda se sada pročišćava jer je glavni zagađivač zatvoren. Kada taj čovek, opet dobije priliku da ode u tu istu prirodu, neka dobro razmisli šta mu je činiti, da je ne bi ostao željan za sva vremena.
Optimista 64
20.4. – 26.4.2020.
Kao i svi optimistični ljudi pokušala sam da izvučem najbolje iz ove izolacije i neprekidnog boravka u kući. Obično preko godine manje stižem da čitam knjige zbog drugih obaveza i skupljam ih za godišnji odmor kad uspem da pročitam i po desetak knjiga. Sada sam uzela te knjige koje sam pripremila za tu priliku i počela da čitam. A kako se radi o knjigama ugledne napuljske književnice Elene Ferante knjige ne ispustam iz ruku već nekoliko dana, jer su me opčinile. To je najlepši opis ženskog prijateljstva koji sam imala prilike da pročitam i zato su mi knjige čudesne i zanimljive. To je zapravo tetralogija od četiri knjige koje kroz vremenski period od nekoliko decenija opisuje prijateljstvo dve devojčice a potom žene čije je prijateljstvo toliko komplikovano i prožeto od bliskosti do udaljavanja jedne od druge, a opet povezano neraskidivim nitima kroz dugi vremenski period. Svaka je platila cenu svog sazrevanja.
Za nju i njene knjige sam čula pre par godina, moja dobra prijateljica mi je dve i poklonila za rođendan, a dve sam dobila od ćerke koja ih je takođe sa uživanjem pročitala još ranije. Gledala sam i emisiju čini mi se baš na TV Vojvodina o njoj. Zvala se “Fenomen Elena Ferante” i čula da je2016. proglašena jednom od 100 najuticajnijih žena sveta. Ja bih rekla, s pravom.
Iako me je čitanje poslednje dve nedelje odvuklo od svakodnevne i neminovne teme pandemije, televizor kao najmoćniji medij ipak ne može da se preskoči, bar toliko da se čuju informacije o pandemiji, broju novozaraženih i broju smrtnih slučajeva. Mislim da su ove informativne emisije ponekad i preopširne i da se često ponavljaju. Ja sam sebi dozirala. Ali sam razmišljajući šta bih volela da gledam u ovo vreme korone a čega nema po meni dovoljno na TV to su emisije o zdravom životu i predlog vežbi za sve uzraste u vreme ove smanjene aktivnosti.
U poslednje vreme počela sam da koristim video klub na TV -u, naročito za gledanje serija, jer je idealno da možeš da pogledaš neku seriju u kraćem vremenskom periodu a ne da je gladaš jednom nedeljno i pozaboravljaš šta je bilo u prethodnoj epizodi . Sada možemo da bindžujemo . Termin sam čula od moje ćerke, pre toga nisam znala da je to gledanje serije od više epizoda ili celih serija u istom cugu. Preterivanje u svakom slučaju, ali u doba korone i nije tako loše. Lepo popuni vreme i odvuče misli od neprijatnih tema.
Dragana
20. – 26.4.2020.
Mediji: TV N1, TVNova S, Politika, NIN, Danas, Nedeljnik, Vreme
Jedna dobra vest, pomislili su mnogi pri nedavnom obelodanjivanju da u jeku pandemije virusa korona ozonski omotač počeo da se ubrzano obnavlja. Pojedinci su pohitali da oporavak zaštitnog sloja oko naše planete pripišu upravo masovnim merama samoizolacije naglom globalnom smanjenju upotrebe automobila, industrijskih dimnjaka i drugih zagađivača.
Australijski portal “Hepi” je prvi konstatovao da je, zahvaljujući tome što ljudi manje izlaze usled opasnosti od Covida-19, došlo do primetnog smanjenja gasova s efektom staklene bašte širom sveta.
Anketa o psihološkom profilu pandemije u Srbiji započela je 48 sati nakon 6.marta.
Do sada je pandemija koronavirusa odnela više od stotinu života naših ljudi. Najviše verujemo naučnicima i ličnim lekarima, zatim stručnjacima Instituta za javno zdravlje „Dr M.Jovanović Batut“, nešto manje imamo poverenja u društvene mreže i tradicionalne medije a najmanje verujemo političarima. Ovo su neki od glavnih rezultata istraživanja pod nazivom „Psihološki profil pandemije u Srbiji“, koji je sprovela laboratorija za eksperimentalnu psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Najvažniji zaključak studije od 4.500 anketiranih, koji su odgovarali na pitanja kako se osećaju, gde se informišu o pandemiji i kome veruju, glasi da se svi osećaju isto: zabrinuti su, nemaju osećaj kontrole nad dešavanjima u zemlji i nad svojim životom. U situaciji smo velike psihičke neizvesnosti.
Verujem da nije izolacija, već neizvesnost i strah od nepoznatog ono što najteže pogađa celo čovečanstvo, smatra glumac Tihomir Stanić. Iz prošlosti crpim anegdote i mitomanske priče o sopstvenim poduhvatima, pa se tako hrabrim pred nevoljama koje me čekaju u budućnosti. Jednostavno će okolnosti svakog od nas, pa onda i društvo u celini, primorati da preispitamo šta su prave vrednosti i koliko nam je istinski potrebno za sreću. Svet posle ovoga neće više biti onakav kakvog smo znali. Nadajmo se najboljem. Ozdravljenju!
Velika laboratorija „Vatreno oko“ koja u svom sastavu ima četiri laboratorije, biće od velike koristi i kada prođe pandemija virusa korona, objašnjava dr. Jelena Begović. U njoj će biti dijagnostikovani infektivni agensi-virusi i bakterije. Kompletna laboratorijska oprema stigla je iz Kine.
Nemačka i Britanija traže dobrovoljce za testiranje vakcine protiv virusa korona na ljudima. Prva faza testiranja na ljudima sprovodi u grupi dobrovoljaca. U drugoj fazi testiranje na više hiljada ljudi. U trećoj fazi cepivo se testira na uzorku od 20.000 ljudi, s ciljem utvrđivanja delovanja vakcine na tako velikom broju.
U Britaniji se od februara vakcina isprobava na životinjama. Planira da sprovede testiranje na ljudima u junu. Kinezi su testirali vakcinu na ljudima, nedavno su javili da nije uspelo izlečenje.
Krivulja korone uspešno se razvlači po vremenskoj osi, poručuju portparoli medicinske struke, iako ne mogu da kažu koliko je duga ta vremenska osa. Kako će se Covid-19 ponašati tokom leta niko sa sigurnošću ne može da kaže. Kakva bi mogla da bude snaga drugog talasa na jesen? Može li “imunitet kolektivni” da postane efikasna zaštita i pre otkrića vakcine koju onda tek treba testirati pre masovne upotrebe?
Kada ćemo proceniti da je povratak u spoljni svet bezbedan? Da bismo se osećali bezbedno, treba mnogo informacija kojih sada nema. Generalni direktor Svetske zdrastvene organizacije upozorava da „najgore tek predstoji“.
- Laboratorija “Vatreno oko„ u Kliničkom centru Srbije dobijena od Kineza. U saradnji sa kineskim stručnjacima testiraju dnevno između 3.000 i 3.500 ljudi …..ocena(10)
- Naši lekari i medicinsko osoblje……………………………….……………………………….…ocena(9)
- Vojni stručnjaci Oružanih snaga Ruske Federacije izvršili dezinfekciju kasarne u Požarevcu ……………………………………………………………………………………….…….……..ocena(8)
- Ruski vojni stručnjaci obeležili i proslavili sa srpskim kolegama Uskrs. Imali praznični ručak u Požarevačkoj kasarni ……………………………………………………………………….. ocena(7)
- „Er Srbija“ iz Moskve i Bratislave doveli 29.aprila 139 naših državljana. A pri polasku za Moskvu vratili 92 državljana Rusije…………………………….…….……………………ocena(6)
- 21.aprila povratak novinara na konferenciju u Vladi Srbije. Naizmenično će prisustvovati. Jedan dan TV novinari i novinske agencije, a drugi dan novinari iz štampanih medija i internet portala ……………………………………………………………….ocena(5)
- Otvorene pijace i zanatske radnje, automehaničari, vulkanizeri …………………ocena(4)
- Penzioneri i stariji građani od 65+ godina u šetnji tri puta nedeljno ………..ocena(3)
- Dr B.Nestorović javno iznosi niz netačnih podataka iz medicine. Na prvoj konferenciji za medije neodgovoran istup. Izjavio „Ovo je najsmešniji virus na svetu“ …ocena(2)
- Vlasnik TV Pinka, Željko Mitrović bavi se nadrilekarstvom, promoviše ozoniranje krvi. Vređa lekare. Članovi kriznog štaba nisu osudili njegovo ponašanje …ocena(1)
B.Lj.
20.4. – 26.4.2020.
“Moramo da pokrenemo život, labavije mere nisu preuranjene.”, reče dr. Kon. Od silnih pitanja novinara, kako će biti ovo, a ono, a ovo – uhvati me uznemirenost i strah. Jak utisak da se kolektivno plašimò od povratka “normalnom životu” nije me napuštao. Onda se zapitah šta je to, neki začarani krug citculus viciosus, iz kojeg se ne izlazi, u kojem se samo kruži? Pa to nam i govore, o drugom talasu na jesen, za njega smo “spremni.” Nekad mi se čini da sanjam, da se ne događa, da se neko poigrava sa nama. A cilj? Da se smanji naseljenost planete, ne samo smrtnošču od korone. Znate da se i od straha može umreti.
Gledam sve televizije, dozirano. Prezirem rijaliti programe i mislim da ne treba da budu na tv-u sa nacionalnom frekvencom. Lepo je rekao ministar kulture, da onaj ko hoće da gleda, parafraziram, kupi kartu. Imam utisak da su svi programi isti, samo što se neki deklarisu da govore o merama borbe protiv korone, a drugi tu borbu predstavljaju kao predizbornu kampanju. Taj crno-beli pristup me odvraća od gledanja. Zato biram naše serije, bolje filmove, prelazim na viber, fejs, laptop, lepim porukama, vicevima, muzici i citatima umnih ljudi.
Na RTS-u 1,u jutarnjem programu gostovala je gospođa koja živi u Norveškoj, gde je nepopularno ako se neko posebno ističe. Već dvadeset godina radi tamo kao lekar. Gospođa je molila da se izraz socijalna distance (bukvalni prevod sa engl.) zameni izrazom fizička distanca.
Bravo, čovek je socijalno biće i komunikacija među ljudima nije prestala. Naprotiv. Setili smo se rođaka, poznanika, prijatelja i onih drugih sa kojima se godinama nismo čuli, ni videli. Divota, mi smo samo fizički distancirani, a socijalne veze jačaju.
Vesna Blažić Manojlović
20. IV do 26. IV
TV: više bilo šta ne mogu da slušam ili gledam u vezi sa govorima i komentarima o pandemiji. Emisije posvećene tome su za mene kontraproduktivne. Nista ne saznam a potrošim vreme. Malo toga se zna i svi koji govore o tome počinju tom rečenicom, a onda imaju mišljenje o čemu se tu radi. Sto mišljenja i kompetentnih i nekompetentnih samo stvaraju konfuziju (virus mutirao, virus nije mutirao; smiruje se i mere mogu da popuste stiže kao vest iz nekih zemalja ali i vest od Svetske zdravstvene organizacije koja kaže kraj je jos daleko, nista se ne smiruje, ne popuštati sa merama; vakcine ima tek što nije, ne vakcine nema treba do dve godine da se ona primeni i još bezbroj takvih primera) i samo još više izazivaju osećaj neizvesnosti, beznadežnosti, nepoverenje prema stručnjacima. Sve to nije dobro pre svega za naše duhovno zdravlje.
Internet Pogledam podatke na sajtu Svetske zdravstvene organizacije o koronavirusu, a posle 15 časova i podatke koji se odnose na Srbiju na sajtu Covid-19.
Parove i zadrugu prekinuti. O tome sam pisala svaki put. Sada postoji tračak nade. Možda uspeti i za sada je to dobra vest. Pokrenuta je peticija za ukidanje ovih emisija. Za dva dana ima više od 55 000 potpisa. To uliva malo nade. Stigla je do mene preko interneta.
Esej o sadržajima:
Samo dva zapažanja o tome šta novinari ne bi smeli da rade. Prošlog vikenda svi novinari od reda na kanalima koje sam tada prevrtala od dosade započinjali su svoje informativne emisije rečenicom da je na snazi najduži „policijski čas“. To je bila i ostala notorna laž. Najduži „ policijski čas“ određen je osobama starijim od 65 godina i traje na nedeljnom nivou (6 dana po 24 sata + 21 sat sedmog dana) iznosi 165 sati, a kako je ta mera trajala nešto više od mesec dana (ukupno 32 dana) to je puno više. Tako su novinari ne samo obmanuli svoje gledaoce i čitaoce već su iskazali potpuno odsustvo empatije za stare osobe. Obe te stvari su loše.
Dobra vest : Išla sam u šetnju napokon i to je dobra vest. Ponešto što je bilo dobro sada više nije (na primer sada ima problema sa testiranjem kako raditi maturski ispit – sistem nešto ne funkcionise)
Potpis 65+
20. – 26.4.2020.
Od uvođenja vanrednog stanja je prošlo celih šest nedelja, a po svemu sudeći u skorije vreme nas očekuje dodatno ublažavanje mera, verovatno i ukidanje vanrednog stanja. Nekako se tih šest nedelja, odnosno četrdesetak dana provlači kroz ljudsku istoriju zaista već dugi niz godina, počevši od velikog potopa i kuge nakon 40 dana, do pojedinih naših tradicija, koje spajamo sa četrdesetodnevnim razdobljem od ili do značajnog događaja.
Tako da, vodeći se ovom pretpostavkom, verovatno smo blizu završetka ove situacije.
Primećujem da se u medijima i na redovnim konferencijama sve više naglašava broj oporavljenih ljudi od koronavirusa (mislim da je „oporavljeni“ adekvatniji termin od „izlečeni“, jer, kako znamo, leka još nema), što nije bio slučaj u prethodnim sedmicama.
Često se provlači pitanje kada nas očekuje kraj epidemije u našoj zemlji, a epidemiolog Predrag Kon je najavio da bi se to moglo desiti u periodu od desete do dvanaeste nedelje. Osim toga, primećujem da se često pominje i to, šta nas očekuje nakon prolaska epidemije, odnosno da li postoji mogućnost da se virus vrati. Zato je ministar zdravlja Srbije, Zlatibor Lončar najavio da „mi treba da se naviknemo da živimo sa koronavirusom i da ne treba samo da gledamo kakve su mere, treba da gledamo šta možemo da uradimo…“ (izvor: https://cutt.ly/kysuFEq ).
U ovom kontekstu se situacija u Italiji i Španiji, odnosno u zemljama, koje su bile epicentar buktanja i širenja koronavirusa praktično ni ne pominju. Čini mi se da se pažnja sve više usmerava na lokalni nivo, jer je više nego primetna potreba vraćanja života u redovne uslove, bez ili sa koronom među nama. Ipak, provuče se i poneka crna prognoza u smislu, šta nas još očekuje u budućnosti, u čemu, svakako, prednjači – Svetska zdravstvena organizacija, ali i druge institucije (izvori: https://cutt.ly/GysuP8V , https://cutt.ly/4ysuAno , https://cutt.ly/sysuSP1 , https://cutt.ly/uysuS0h , https://cutt.ly/6ysuDmP , https://cutt.ly/2ysuD1K ).
Međutim, sve više primećujem i priloge, koji se bave eventualnim propustima SZO i pojedinih institucija, koje imaju veliki uticaj na situaciju sa pandemijom koroanvirusom. Naime, interesantno da „nakon što je na početku širenja COVID-19 zaraze Svjetska zdravstvena organizacija napravila ogromnu grešku jer je objavila kako ne postoje dokazi transmisije koronavirusa s čovjeka na čovjeka, jučer je ponovila tragično dezinformiranje cijelog planeta. (izvor: https://cutt.ly/SysuPSG ). Ne zaboravimo ni na ovaj članak, koji je doduše, prošao praktično neprimetno u javnosti – „uprkos tome što su obdukcije jedan od ključnih izvora informacija kada se radi o novim bolestima, tokom ove pandemije su u državama poput Nemačke bile namerno svedene na minimum (izvor: https://cutt.ly/BysuPhv ).
S obzirom na najave da se epidemija u brojnim zemljama gasi, medije sve više interesuje ekonomija i praktično privredno zaustavljanje sveta. Prognoze ni u ovoj oblasti nisu optimistične, pa se stiče utisak da nas očekuje daleko ozbiljnije stanje i borba nego što je to bilo tokom epidemije (izvori: https://cutt.ly/NysuIVz , https://cutt.ly/mysuOb6 ).
Zanima nas sve više odnos SAD – SZO, uzajamne optužbe, kao i najavljeni obračuni Trampa i Gejtsa (https://cutt.ly/AysuU4K , https://cutt.ly/EysuUpG ).
Kao lajtmotiv bih provukao ono što sam primetio i u prethodnim sedmicama – životi ne mogu više biti isti, u toku je promena globalnog ekonomskog i političkog sistema. Možda je baš i korona jedan od algoritama koji nas uvodi u društvo pametnih gradova i superdržava zasnovanih na korporativizmu i tehnokratiji.
Miroslav Gašpar
20.4. – 26.4.2020. VREME BROJANJA GODINA POSLE KORONE
Kritičarka Anja Radaljac u utorkovom DELU piše recenziju o knjizi kratkih priča Ane Svetel Dobra družba (Dobro društvo) opisujući je kao pre-koronsku knjigu. Pojam »pre-koronski ulazi u naš život, u kome je nekdadašnja norma, koja je među ostalog ukljućivala i slobodu kretanja, jednostavno upoznavanje novih ljudi i stvaranje novih odnosa, čini se danas nedostupna, u mnogočemu možda i strana, kako utvrđuje recenzentka. To me bolno upozorava, da se nije promenio samo svet, promenio se i naš odnos do vremena, preuzimam njezine reči. Tako je danas u Sloveniji, ponedeljak, 46-ti dan godine nula po brojanju po koroni.
Mesec april godine nula posle korone zapamtiti ćemo i po tome da će uskoro preminuti i nezavisna javna radiotelevizija. Nju je najveća sadašnja vladna stranka SDS ionako napadala dok je bila još u opoziciji. Sada na vlasti naglo vuče konce propasti javnog servisa. Tvrdi, da je nacionalka rasipna, da neopravdano kritikuje vladu, i da je – to znate već iz mog priloga od prošlje nedelje – RTV Slovenija sedište udbe i komunizma. Pošto vlada imenuje četiri od 11 članova nadzornog saveta a pet parlament, koji je, zna se, pod uticajem vladne koalicije – odmah je prevremeno promenjena trojica, a sad bi još dvojicu iz svojih parlamentarnih kompetencija. Ali se tu zakompliciralo, budući, da je to u sredini mandata članova pravno upitno, pa sad čeka komentar zakonodavno-pravne službe parlamenta. Ne treba sumnjati, da su novi članovi nadzornog saveta simpatizeri najveće Janševe stranke SDS. A pošto je došlo vreme i za promenu polovinu članova programskog saveta RTV, dolazi novih sedam – i oni su u javnosti poznati kao Janševi saveznici. Osmi još nije izabran, jer su se pobunile manje stranke u vladnoj koaliciji. I one bi, kod deobe plena, htele imati barem jednog svog čoveka. Što je u stvari naivno, jer je većinski plen već prigrabljen sa strane SDS. To u najmanju ruku znaći skori kraj nezavisnosti javne RTV, ako ne i njezino polagano odumiranje, jer je korona virus pogodio i njezine financije. Tako znači – u godini nula korona virusa, sa scene odlazi i nezavisnost slovenačke javne radiotelevizije, koja je u zadnje vreme bila najverodostojniji medij u Sloveniji. A možda se udruži sa TV NOVA 24, medijem u vlasništvu Janše, nekih funkcionera SDS i kapitala Orbanovih prijatelja, pa ćemo dobiti novu vladnu razglasnu stanicu. Za sada nedostaje samo ideja o postavljanju zvučnika po ulicama i trgovima, čega se, verujem, još sećaju oni, koji su doživeli atmosferu u Jugoslaviji iz prvih godina posle 2. svetskog rata.
Ali nema problema samo javna RTV, sve više u aferi kupovine zaštitne opreme protiv pandemije u močvari tone i aktuelni ministar privrede Zdravko Počivalšek. Počelo je međusobnim optuživanjem ministra na jednoj i direktora zavoda državnih blagovinih rezervi Antona Zakrajšeka, inače člana Janševe SDS na drugoj strani. U neravnopravnoj borbi nokautom je oboren direktor, koji je podao ostavku. RTV Slovenija je u poslednjim uzdisajima nezavisnosti u emisiji Tarča (meta) razotkrila, kako su u trgovini sa zaštitnom opremom – maskama, respiratorima, rukavicama, bezbednosnim naočarima, omastili brkove mnogi prijatelji i rođaci aktuelnih i bivših političara pa i to, da je država, kupujući sve po preko posrednika, mada bi direktnom kupovinom platila puno manje , izgubila desetine miliona eura. Emisija je razotkrila, da u svemu ministar privrede nije belo jagnje, te da je pritiscima usmeravao službenike u blagovnim rezervama tačno određenim posrednicima. Ministar sada tvrdi, kako pritisci nisu bili usmeravani ka određenim firmama,već je njegova jedina namera bila ta, da se isporuke što brže dostave. Ujedno govori o elektronskoj pošti, koju čuva kao dokumentaciju, a portal Bez cenzure nagoveštava da se radi o dokazima, da su u sumljivu rabotu uključeni i ljudi iz kruga predsednika vlade. Tako su izgleda svi čvrsto povezani lancima korupcije – pa ucenjivanje drži na okupu inače labilnu koaliciju. Opozicija je i najavila interpelaciju protiv ministra privrede, ali je u priču uvučen i drugi ministar, Matej Tonin ministar odbrane, pa bi se interpelacija mogla proširiti i na čitavu vladu. Nije naime nebitno, da su svi pomenuti ministri ujedno i šefovi stranaka sadašnje koalicije. No opasnost za vladu i nije tako velika, sa jedne strane koaliciju vežu čvorovi problematične nabavke zaštitne opreme, a u isto vreme nijedna od koalicijskih stranaka ne priželjkuje skore izbore jer bi oni verovatno neke od njih izbrisali iz parlamenta. A tu je i prikladna isprika virus – koji ih tera da se »žrtvuju» za državu.
» Greta (Thunberg) je u pravu, » piše kolumnist ljubljanskog Dnevnika Ervin Hladnik Milharčič. »Nešto bi trebalu ućiniti u odnosu između prirode i čoveka. To više nije akademdska debata o klimatskoj ravnoteži i zaštiti onih vrsta životinja, koje se čoveku simpatične i o obnovljivim virovima energije. Ovo sad je borba za opstanak. Hoćemo li mi poraziti prirodu ili će ona uništiti nas…«Mikroorganizam,« citira on Maju Rupnik iz nacionalnog laboratorija za zdravlje u Mariboru, »čoveka upotrebljava kao gostitelja, u kome se umnožava i širi…Inteligentan mikroorganizam ne ubija svog gostitelja.« Eto, pored pretnje tu je i uvreda. Imamo posla sa glupom opasnosću.
Gojko Bervar