Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Dnevnički eseji: Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma ( 13. april – 19.april 2020. Sankcije: 5. sedmica)


Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Dnevnički eseji će se pisati tokom trajanja vanrednog stanja.  Nakon njegovog završetka, sažetak odabranih eseja će biti objavljen u knjizi “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma”. U nastavku je prikaz eseja pete sedmice. Svako od vas može da učestvuje u projektu. Pišite nam: nsnovinarskaskola@gmail.com

13.04.2020 – 19.04.2020       

Mediji: Spiegel online, TAZ online,Podcasts od MDR (Mitteldeutsches Radio), Süddeutsche Zeitung

Kaže se da budućnost pripada mladima. Ali budućnost pripada i starima. Oni koji su sada mladi biće u skoroj budućnosti stari. Da li će dobijati uopšte penziju? Poslednjih godina izlaze mnogi članci o tome, da penzijski fond neće biti u stanju u budućnosti da isplaćuje penzije. Jednostavno neće biti dovoljno mladih, ljudi koji zaradjuju i pune penzijske kase. Kako odgovaraju političari na pitanja o penziji? „Gledajte da se osigurate i privatno.“ Ali plate to obično ne dozvoljavaju. Mnogi frilenseri žive od prvog do prvog. Mnogi od njih, pogotovo oni koji rade kao honorarci na fakultetu ili u drugim oblicima obrazovanja nisu dobro plaćeni, tako da ne mogu i na budućnost da misle. Ima slučajeva, da nastavnici dobiju ugovor u školi samo za deset meseci. Republičko ministarstvo im ne plaća i vreme raspusta.

Već danas ima mnogo penzionera koji nemaju dovoljno za život. Često se radi o ženama koje su, dok su deca bila mala, radile samo pola radnog vremena. Jedan od razloga za to je bio, da osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka nije bilo dovoljno zabavišta a pogotove ne i jaslica. Ovde se od svakog očekuje da bude fleksibilan i da traži posao i u drugim gradovima. Tako da bake i dede nemaju često priliku da se brinu o unucima. Obično ih viđaju samo par puta godišnje.

U krizi se problemi još jasnije vide. Neko sedi u jednosobnom stanu sa četvoro dece, neko živi na ulici, jer je izgubio posao, neko pliva svako jutro u svom bazenu, a neki drugi nemaju socijalno jer nisu dovoljno zarađivali da bi i to uplaćivali.

To su samo neki problemi o kojima mislimo i pričamo ovih dana. U novinama ima sve više tekstova o šansi koja nam se sada pruža da menjamo ono što nam se u organizaciji društva a i privatno ne sviđa. Mnogi tekstovi počinju rečima da bi trebalo krizu iskoristiti za promene. Većina proziva turbokapitalizam kao krivca za nezadovoljstvo.

Svidjaju mi se ti članci. Često se radi o grupi novinara koji pišu te dobro istražene tekstove. Kao na primer tekst „Psihologija straha“, izašao u Spiegelu 11.04.2020. O egzistencijalnim morama, o izolaciji, o zabrani slobodnog kretanja, o haosu. Kako na nas utiču brige i izolacija, nestrpljenje i neizvesnost i očekivani kolaps privrede? Kakav je uticaj na pojedince, a kakav na čitavo društvo? Novinari Spiegela su razgovarali sa sociolozima, psiholozima, sa psihijatrima, sa istoričarima i sa kulturolozima. Svi se slažu u jednom:

Doživljavamo nešto izuzetno, što će imati veliki uticaj na naš dalji život. Mi smo istovremeno učesnici i posmatrači globalnog eksperimenta, čije posledice je teško predvideti. Svi sagovornici su se uzdržavali u davanju konkretnih prognoza. Jedan od njih, Klaus Lieb sa Leibniz-Instituta u Majncu, kaže:

„Nadam se da ćemo posle krize zadržati osećaj solidarnosti, i da niko više neće slušati vrisku populista.“ Da, ljudi se ovih dana solidarišu sa starima, sa izbeglicama, sa lekarima, sa negovateljicama u staračkim domovima, sa samohranim majkama, sa beskućnicima, sa umetnicima. Susedi pomažu, mladi pomažu, država pomaže. I o tome čitamo svaki dan.

Društvo nam je tako organizovano da svi osećaju stalni pritisak: koliki je porast privrede svake godine? Loše je ako ga nema. Sada se mnogi pitaju, u medijima i u razgovorima, zašto je potrebno da privreda svake godine raste? Drugi permanentan pritisak poslednjih godina je optimizacija/optimiranje. Sve mora da se optimira. Proizvodnja, logistika, školska nastava, izbori, kultura, gradnja, bolnice. Obično optimizacija znači da se više mora raditi za iste pare, da se manje daje za kulturu, više za puteve, itd. Naravno i privatni život i slobodno vreme moraju da se optimiraju. I hrana, i vaspitanje dece. Baš taj pritisak optimiranja je doveo do toga da danas u bolnicama nije bilo dovoljno kreveta za intenzivnu negu, da nije bilo zaštitne odeće, nema dovoljno lekara niti bolničarki. Mnoge bolnice su poslednjih godina zatvorene – kao rezultat optimiranja zdravstvenih ustanova. Tako i u našem gradiću. Sada na sve strane piše da nije bilo pametno privatizovati bolnice. Da li će Jens Spahn, naš sadašnji ministar zdravstva, situaciju iskoristiti i bolnice vratiti u državno vlasništvo?

Istoričar Frank Biess, profesor istorije Evrope iz Berlina kaže da je Nemačka jedna od retkih država sveta u kojoj se momentalno oseća opšta solidarnost. Da, takav je i moj utisak.

Normalizacija? Kada?

55% Nemaca koji su ovih dana anketirani misle da je suviše rano za normalizaciju života. Ali ekonomisti i privreda su nestrpljivi. Boje se da će izgubiti korak u stalnoj konkurenciji. Ministar za zdravstvo Jens Spahn se orijentiše prema DIVI i RO indikatorima. DIVI (Deutsche interdisziplinäre Vereinigung für Intensiv- und Notfallmedizin) je platforma na internetu na kojoj sve nemačke bolnice objavljuju svakodnevno broj slobodnih kreveta za intenzivnu negu. Kod RO se radi o indikatoru koji pokazuje broj zaraženih od jedne osobe. Taj indikator se ove nedelje spustio sa 3 na 1,1. Cilj je da se spusti ispod 1.

Čitajući o tome kako se Angela Merkel i svi ostali političari u ovoj krizi redovno savetuju sa naučnicima, opet mi se javlja nada da će se konačno i o pitanjima klime oslanjati na naučne ekspertize. Do sada to nisu činili dovoljno. Razlika je istina u tome da nas korona neposredno, danas, ugrožava, a da rezultati promene klime još uvek nisu tako dramatični kao u nekim drugim zemljama, tako da se ima utisak da još imamo vremena. Ja mislim da nemamo više vremena za razmišljanje i da je krajnje vreme za rigorozne mere. Zbog promene klime i zastrašujuće budućnosti mnogi mladi se odriču dece. Nažalost i mojih dvoje.

Šta da radimo sada kod kuće u izolaciji? „Baš ono isto što smo radili i do sada. Priznajmo da mnogi od nas žive već duže vreme u nekoj vrsti karantina. Umesto da izađu u restoran, na ulicu, u šetnju, sede posle posla u foteljama i gledaju šta nam nude streaming-portali. […] Izgleda da je mnogima danas najvažnije da imaju kompjuter sa internetom i da je to jedino, što je zaista neophodno za zadovoljavanje ličnih potreba.“ Iz časopisa „The Atlantic“ još početkom marta. (Autor time pogotovo cilja na mlade.)

Naravno, nemaju svi računar. To se sada pokazalo kada su škole prešle na predavanja preko kompjutera. Čitamo vest da je jedna učenica pokušala da otkaže maturski ispit sa argumentom da nema računar niti internet, i da nije mogla da se priprema kao i drugi. Nažalost nije joj udovoljena molba.

Pokazuju se i razlike između škola. Neke imaju za sve učenike laptopove, neki nemaju. Zavisi i u kojoj republici se škola nalazi. Ima škola u kojima nema dovoljno novca ni za krečenje, tako da roditelji sami obavljaju besplatno taj posao.

17.04.2020

RO je konačno spao na 0,7. Znači da 10 osoba koje nose virus inficiraju 7 drugih. Za profesora Aleksandra Kekulé je to znak da mere protiv korone funkcionišu. S druge strane radi se samo o proseku za celu Nemačku. Postoje oblasti u Nemačkoj u kojima takav indikator još nije dostignut. Što znači da svaka republika za sebe mora da pravi plan za lockdown, za normalizaciju.

Svi želimo da se život normalizuje. Ali je svest o tome, da nije moguće nastaviti tačno tamo gde smo stali, opšta. I ne samo to. U medijima i u privatnom životu glasnije se čuju oni koji žele promene. Ne oni koji misle da mogu da promene društvo mržnjom, antisemitizmom i terorom, nego oni koji imaju konkretne predloge za humanizaciju društva.

Budućnost pripada mladima i starima. Ali kakva budućnost?

Nada Heller


13.04. – 19. 04

Obećah svakog tjedna slati svoj kratki zapis o “bliskim susretima” s medijima u ovo “doba korone” pa hajde da obećanje i dalje održavam iako ovaj put “debelo” kasnim. Zapravo prvotni poziv bio je da zapisujem utiske o TV programima. Međutim, unatoč ogromnom broju TV programa koje mogu pratiti na satelitskim kanalima, ispalo je da su mi zanimljivije ponude na društvenim mrežama i web stranicama gdje je zbog ove posebne situacije moguće naći odlične filmove, serije pa i kazališne predstave.

Time sam uglavnom bio zaokupljen prošlog tjedna nakon što sam prethodno “pohvatao” hrpetinu linkova da bih potom odabrao ono što mi se činilo zanimljivim kao i ono za što sam iz raznih izvora znao da je dobro, ali sam ranije iz nekog razloga propustio pogledati. Palo mi je na pamet da bi bilo zgodno napraviti vodič kroz sve te nove besplatne ponude, jer riječ je uglavnom o sadržajima koji su bili “zaključani” i čij je gledanje naplaćivano ili su bili potpuno nedostupni.

Radim na tome jer mi se čini zgodnim praktičnim prilogom ovoj akciji. Nekako mi to ima više smisla nego da ocjenjujem TV programe jer nisam TV kritičar a moje privatne opservacije o pojedinim programskim sadržajima ne smatram relevantnima za širu javnost. Toliko ovaj put, a slijedeći tjedan eto me opet s nekom pričicom.

Saša Leković


13 – 19.4.2020.

Evo prosla je 6. nedelja borbe sa koronom u našoj zemlji i polako se opuštamo jer imamo utisak da je najgore prošlo. Panika i anksioznost ustupaju mesto optimizmu i radosti što ćemo uskoro izaći iz kuća i radovati se proleću, ozelenjavanju drveća, šarenilu prolećnih boja. Nakon svega, trebalo bi da naučimo da čuvamo prirodu i celokupnu planetu . Drugo mesto za život nemamo.

Prvih nedelja sam bila okrenuta samo sadržajima o koroni, pretraživala sam internet, gledala sve emisije sa lekarima i stručnjacima koji su pričali o epidemiji, a onda sam prestala jer sam shvatila da me je to do te mere okupiralo, te sam svesno prestala i naterala sebe da se okrenem drugim sadržajima da bih sačuvala glavu. Mentalno zdravlje je važno koliko i fizičko, to svi znamo ali ponekad zanemarimo tu činjenicu.

Prestala sam da gledam TV, smanjila pregledanje štampe na internetu i pretraživanje informacija o virusu na internetu i okrenula se čitanju knjiga. Samo povremeno sam otvarala portal N1 i ponekad pogledala neku dokumentarnu emisiju na TVVojvodina koji ima po meni najbolji dokumentarni program. Isto tako volim da pogledam emisiju Zorana Kesića i Ivana Ivanovića, a emisiju TV Klinika sa Katarinom Bajec ne propuštam.

Toliko sati programa na nekim kanalima je zauzeto rijaliti sadržajem koji truje narod, puno neprimerenih stvari se vidi i imaju loš uticaj, a emisije o zdravom životu, zdravoj ishrani, vežbama koje bi bile prilagođene po uzrastu za svaku životnu dob i to svakodnevno da se prikazuje, bila bi to jedna vrsta i prosvećivanja nacije o zdravim i dobrim životnim navikama. Mogle bi se tu ubaciti i ekološke teme i očuvanje životne sredine, bukvalno svakodnevno, jer to bi bio način prosvećivanja nacije, a opet prilagođeno za različite uzraste. Obično su komentari na te rijaliti programe da se ne moraju gledati ako ne želite, da se kanal može promeniti itd. Ali smatram da država treba o tome da brine, da ne pružaš priliku  naciji da gleda takav sadržaj. Uticaj medija na prosvećivanje je ogroman i može se iskoristiti mnogo bolje.

Neposredno pred pandemiju korone gledala sam jednu australijsku seriju “Mesto koje zovem dom”, od preko 100 epizoda, gledala sam po nekoliko epizoda dnevno, i opet se odužilo, jer ima puno epizoida, na skoro dva meseca. Nekada sam bila ljuta na sebe što toliko vremena izgubim na seriju a sada bi bilo idealno za ovu situaciju jer popuni vreme kojeg imamo i previše . Ali moram priznati ,vreme prolazi vrlo brzo bez obzira na sve.

U ovoj situaciji mislim da je najbolje da čovek osluškuje sebe i ponaša se i radi stvari koje mu prijaju, koje ga ne opterećuju i da i u ovo teško vreme nadje način da sačuva stabilnost a da ne dozvoli da išta poprimi dimenzije opsesivnosti . Da bi ostali mentalno očuvani važno je da imamo neku fizičku aktivnost . Ako nam mediji u tome pomognu to je dobro , ako ne, možemo i svoju maštu da upotrebimo. Ja sam u ova četiri dana uskršnje potpune izolacije išla jednom dnevno dole i gore stepenicama , a živim na četvrtom spratu, da bih malo protegla noge i zatezala mišiće.

No kako se ovih dana termin “svetlo na kraju tunela” sve češće čuje, tako smo i mi bolje raspoloženi i optimističniji i svi jedva čekamo da izađemo iz domova i počnemo da uživamo u proleću, pored reka, u parkovima i na izletištima a ne na terasama, koje su ruku na srce bile spas svim onima koji žive u stanovima.

                                                                                               Dragana


Dnevnički esej od 13. do 19. aprila

U ovih nedelju dana nije mi se povećao broj medija koje gledam. I dalje su tu svi naši mediji na http://mediji.yuportal.com/, https://www.bbc.com/news, https://www.snntv.com/.

Šta im je zajedničko? Svi imaju sliku virusa korone. Svi opominju da se ostane u kući. Svi prebrojavaju zaražene, izlečene i one koji nisu imali snage da prebrode ovaj virus. I u stranim medijima je nejasnoća kakav je ovo virus, briga o tome šta i kako dalje. Traženje izlaza iz svetske krize.

Pokušala sam da posmatram i zabavni deo u tim medijima.

Kada pogledaš Informer i Kurir zabava je kao da se ništa ne dešava. Tu su razne „zvezde“, čudni načini izlečenja i zaštite, pa pomisliš da je ovaj svet načisto poludeo što je nadigao toliku galamu oko ovog virusa. Sa druge strane Novosti i Politika se manje bave zabavom, a više ekonomskim temama. Cena nafte, pad vrednosti akcija. Danas piše o različitim viđenjima mera protiv virusa, naglašava i opasnost nadrilekarstva.

Zajednička tema svih naših medija je bila proslava Uskrsa. Ovde su bili na istim talasnim dužinama, a to je da se sluša preporuka struke i da se ostane u kući.

Sve u svemu, jedino je izvesno da je manje zaraženih, a da se više brine o tome šta će biti sutra.

U mom životu TV emisije informativnog sadržaja veoma malo imaju mesta. Pogledam vesti na N1 ili RTS-u i to najviše 2-3 minuta, sasvim mi je dovoljno.

2B


Period:  13.4.2020-19.4.2020.

Za nama je peta nedelja vanrednog stanja, u kome je epidemija bila na vrhuncu po broju novoobolelih. Ovaj skok zaraženih, praćen je i najdužim policijskim časom do sada, u trajanju od 84 sata, tokom Uskršnjih praznika.

Najradosniji hrišćanski praznik je bio obeležen i činjenicom da nije bilo moguće održavanje vaskršnje liturgije. Molbe Srpske pravoslavne crkve da se dozvoli kretanje u ranim jutarnjim časovima za sve pravoslavne vernike koji žele da obeleže Uskrs tradicionalno, nisu uslišene. Vlada je odlučila da poštuje preporuke struke, odnosno epidemiologa.

Ove nedelje sam se fokusirala na lična interesovanja, a mediji su ostali su senci. Preopterećenost trenutnom situacijom me je udaljila od praćenja vesti i tragičnih naslova. I dalje sam sporadično pratila Dnevnik 2 na RTS 1 i sajt covid19.rs, pre svega kako bih bila upućena u razvoj situacije i u želji da čujem da virus slabi a da se restriktivne mere postepeno ublažavaju.

Jedna od glavnih vesti u svetu je odluka Donalda Trampa da Sjedinjene Američke Države prestanu da finansiraju Svetsku zdravstvenu organizaciju. Predsednik Tramp je okrivio Kinu za prikrivanje pravih informacija o koronavirusu i smatra je odgovornom za njegovo širenje. Rusija, odnosno Putin osuđuje odluku Trampa o prestanku finansiranja SZO. On tvrdi da je ovo način da predsednik Tramp zbaci krivicu sa sebe, zbog nekompetentnosti da obuzda širenje virusa u SAD. Odnosi između tri svetske sile su se dodatno zaoštrili, uz izgovor pandemije.

Pratim redovno kviz „Potera“ na RTS 1, ponedeljkom u 21 čas. Dobre navike ne treba menjati. Razonodi me provera ličnog znanja i navijanje za takmičare da pobede „Tragača“.

Čitala sam najviše dve knjige: „Formule ljubavi“ od Dr Zorana Milivojevića i „Čovek najveća zagonetka“ od Vladete Jerotića. Prija mi trenutno štivo koje se bavi psihologijom i duhovnim uzdizanjem u vreme najveće krize i velikih izazova za mentalno zdravlje svih ljudi.

Najavljuju se od naredne nedelje nešto blaže mere i mogućnost povratka na rad za pojedine struke. Policijski čas se skraćuje za sat vremena, a nakon mesec dana građani stariji od 65 godina će moći u kratku šetnju tokom zabrane kretanja, kako ne bi dolazili u kontakt sa ostalima.

Svi pomno posmatramo ovu i dalje neshvatljivu situaciju koja je postala naša svakodnevnica i pitamo se kada ćemo moći da se vratimo na „fabrička podešavanja“.

Mina Stojanović


13. – 19. April Gde kupiti cigare u 5 do 17?

Stranice medija i novinara na društvenim mrežama: Twitter i Facebook

Već nekoliko sedmica ne pratim medije. Otkako mi je nedavno istekao ugovor a novi neću potpisivati do ukidanja vanrednog stanja, sebe više ne smatram novinarom i u skladu s time se i ponašam. Dao sam si oduška i u ovom periodu ne moram da se bavim ni sa čim što bi mi kvarilo raspoloženje jer sam već doživeo dovoljno loših stvari i jedini sadržaj koji želim da konzumiram jesu smješni videi mačaka i pasa ili meme. Uopšte ne vidim da će mi ikakvu korist doneti činjenica da znam koliko ljudi je zaraženo ili umrlo u Srbiji ili u nekoj drugoj državi. Koliko god da se trudim da ne pratim novosti uvek nekako saznam – da li od roditelja, rođaka ili od prijatelja. Svaki dan se neko pojavi sa dramatičnim tonom i saopšti koliko ljudi je umrlo u državi X ili Y. Svaki pokušaj da izbegnem takve informacije je bezuspešan. S druge strane i društvene mreže nisu mi blagonaklone. Ljudi dele sadržaj koji me iznova demotiviše – pronađen lek za koronu; još 10 dana i kraj karantina; kineski lekari utvrdili da virus umire na OVOJ temperaturi; UŽAS u SAD, leševe pokopavaju bagerima i slično.
Početkom vanrednog stanja bi se i skupili da pogledamo šta kažu na konferencijama i da čujemo uputstva ali sada vidim da nam je svima u mom društvu pa i meni već dosadilo da više ni ne obraćamo pažnju na uputstva ili vesti. Jedine bitne stvari koje moji prijatelji prate su do koliko traje policijski čas i kada će otprilike biti gotovo vanredno stanje a možda najbitnija stvar koja ih zanima jeste: „Gde kupiti cigare?“. Kada bi samo neki medij izveštavao o tome gde se mogu kupiti cigare u 5 do 17 časova  mislim da bi im to značilo više nego izveštavanje o svim merama koje je donela Vlada i „struka“ i sve vesti koje su pročitali u poslednjih 20 dana.

Iako sam kao i svi ostali primoran da vreme provodim u kući, televizor ne gledam, jedino kad ide „Slagalica“ na RTS, ponekad dok ručam upratim N1. Novine ne kupujem, bacim pogled ponekad na naslovne strane kada pazarim nešto na trafici. Ali ne mogu izbeći koliko god se trudio. I onda je konačno došao ponedejlak 20. april kada je voditelj (Oliver Jakšić) bivšeg B92 i bivšeg 02 a sadašnjeg B92 upitao doktorku Dariju Kisić Tepavčević kako to da jedna dama bude na prvim linijama odbrane kada je ovo „skoro pa vanredno stranje“. Nakon toga dešava se pandemonijum kao i u svim situacijama gde postoji nedostatak vesti. Društvene mreže počinju da rade punom parom i mediji (uglavnom tabloidi) počinju svoje zgražavanje nad ponašanjem i pitanjem voditelja. Nisam hteo da reagujem i neću. Koliko god da me situacija mami da se uključim i stanem u odbranu žena ili se zgrozim nad licemerstvom, neću. Ne želim da se bavim simuliranim skandalima jer simulacijom se prikriva odsustvo nečega. Esse est percipi – ne dam im legitimitet.

Bivši novinar i filantrop Danilo Kovačević


13 -19.4.2020.

U petoj nedelji, koliko sam u potpunoj izolaciji i dalje pratim informacije koje su u vezi sa  epidemijom jer se to jednostavno ne može izbeći, što zbog toga što mediji ovu temu posmatraju kroz skoro sve aspekte života, ali i želje da saznam da li „ima nešto novo“. Iz istog razloga pratim redovne konferencije za novinare lekara u 15 časova koju N1 direktno prenosi. To što im ne prisustvuju novinari, uticalo je na to da su odgovori na njihova pitanja poslata imejlom, često nepotpuni, a ne postoji mogućnost postavljanja podpitanja.

Čitam kritičke tekstove o pristupu rešavanja krize i uvedenim merama, o ponašanju vlasti, sve ono što objavljuje dnevni list Danas, koji prema mom mišljenju prati sve aktuelne teme, kritički i pravovremeno. Dan redovno počinjem čitanjem elektronskog izdanja lista Danas, a prvobitnu praksu non-stop praćenja informativnih tv emisija, zamenila sam čitanjem beletristike i nedeljnik NIN, a od ove sedmice i Vremena i Nedeljnika. Najviše pažnje usmeravam na analitičke tekstove o tome šta sledi nakon pandemije u društvu i ekonomiji koji mahom ne nude puno optimizma.

Kao i do sada, povremeno pogledam informativne emisije, odnosno vesti na TV stanicama u regionu, pre svega na RTL i Nova, ali se najviše zadržavam na TV N1. Tokom vikenda ponovo sam počela da gledam vesti u 19 časova na ovoj televiziji.  Takođe, posećujem Portal Nova RS,  a redovno gledam i emisije na TV Nova S: Mentalno razgibavanje, Među nama, Utisak nedelje, 24 minuta sa Zoranom Kesićem.

Na Viberu svakodnevno dobijam poruke koje sadrže različite reakcije običnih ljudi povodom situacije u kojoj smo, često prožete humorom. Uglavnom zaslužuju da budu dalje prosleđene, pa to i činim u nameri da oraspoložim prijatelje i podelim informacije o pandemiji i Covidu-19 za koje smatram korisnim, ohrabrujućim ili duhovitim.

Danica Todorov


13 – 19.4.2020.

Komentar na medijski program za proteklu sedmicu će biti manje o koroni, a više o ostalim emisijama.

  • Gledala sam vrlo lepe dokumentarne priče na RTV1 – emisija o Tunisu. Na tom “putovanju” sam zaista uživala, veoma stručna, interesantna priča o istorijskim, geografskim, etnografskim lepotama ove države.
  • Zatim veoma dirljiva, emotivna, patriotska i poučna priča Majke Stefanije, monahinje manastira u Italiji – deo Kalabrija. Toliko mi je prijala emisija, da bih je rado gledala ponovo.
  • Što se tiče zabave, uživala sam u arhivskom koncertu Đorđa Balaševića, iz 2000 i neke godine.

Tako je televizija RTV1, po mom mišljenju zaslužila najvišu ocenu, ocena(10), jer je pružila kvalitetan i raznovrstan program.

Iako sam želela da ove nedelje ne spominjem koronu, ali igra sudbine je takva da moram, ipak je neprevaziđena tema. Upravo ova bolest je pokosila mnoge velikane, znane i neznane, a među njima i dr. Miodraga Lazića, iz Niša. Njegova biografija prikazana kao sećanje na velikog čoveka , patriot i stručnjaka, zaslužuje mnogo više od jedne priče “Ratni dnevnik dr.Miodraga Lazića”. Hvala svim herojima  i hvala RTS1 što nam je upriličila emisiju, a povodom odlaska ovog velikana.

Takođe, još jedna emisija RTS1, o akciji dobrovoljnog davanja krvne plazme sa antitelima prezdravljenih pacijenata da se spasu mnogobrojni, koji se sada leče. Emisija je bila vrlo interesantna, stručna, a opet razumljiva nama, laicima.

Ova nedelja je obeležena našim velikim praznikom – Vaskrsom. Hvala svim učesnicima u realizaciji prenosa Jutrenja i Službe Liturgije iz Hrama Svetog Save. Uživala sam svim svojim duhom. Svima čestitke i ko slavi: Hristos Vaskrese!

Profesorica u penziji


13 – 19. april

Prethodne nedelje govorila sam o optimizmu povodom epidemije Kovida-19 koji je počeo tada da se rađa, a u protekloj sedmici je ovakav način govora i mišljenja o pandemiji bio dominantan. Čini se da je samo SZO, koju pratim na Linkedinu, jedina ove nedelje iskazivala skepsu prema ovakvom naletu pozitivnog razmišljanja, upozoravajući da ukoliko se mere uklone prerano, može da sledi još jedan talas bolesti.

SZO pratim, kao što rekoh, na društvenim mrežama. Tradicionalni mediji takođe prenose njihova saopštenja, ali primetila sam da građani na neki način odbijaju poslušnost ovoj organizaciji, odnosno u komentarima vesti dovede u pitanje svaki iznesen stav odatle pozivajući se na slučajeve od početka epidemije kada je SZO grešila u procenama. Mediji su prenosili i izuzetno kritičan stav predsednika SAD Donalda Trampa o SZO i njihovoj efikasnosti kada je reč o prevenciji pandemije. Čini mi se da su i naši građani na neki način prisvojili ovakav način razmišljanja o efikasnosti SZO-a. Na taj način kao da autoritet ove ugledne organizacije gubi na snazi među populacijom.

U duhu datog optimizma, ove nedelje je sa moje strane izostalo obuhvatno informisanje o Kovidu. Od početka epidemije, nijedne sedmice se nisam manje izlagala vestima o koronavirusu kao ove. Međutim, to ne znači da nikako nisam tragala za informacijama o ovome. To jesam činila, ali informišući se samo o osnovama – koji je broj zaraženih, kakav je stav Kriznog štaba i koje nove mere su uvedene.

Ostatak svog slobodnog vremena provela sam uz nove medije – platformu sa podkastima filmova kao što je HBO GO i uz knjige. Smatram da je ovakvom ponašanju doprineo prepoznati optimizam lekara, ali isto tako i zasićenje informacijama o ovoj temi. Protekla je peta nedelja pod vanrednim stanjem, i na neki način su se ljudi navikli već na ovakav način života, a informacije o vanrednom stanju i epidemiji počele su da umaraju. Izgleda kao da građani više ne misle da tu ima šta novo da se kaže. Čini se pak da samo čekaju da im se životi vrate u normalu.

dvadesetpetogodišnjakinja iz provincije


13. aprila do 19. april  2020. Sankcije: 5 sedmica

Ono što nedostaje svim medijima u Srbiji u ovom sankcionisanom životu je upravo taj ŽIVOT.

Postoji samo KORONA. Mediji, kao da informacije o događajima, pojavama i ljudima čime se inače novinari bave, produkuju tako što ih stavljaju u modle za sitne kolače, pa one ispadaju iste u svim medijima.

E ove sedmice pred Uskrs i sam praznik Uskrsa, od petka do nedelje, odjednom su urednici shvatili da imaju dobar povod da im “ŽIVOT” uđe u programsku šemu. I bogami ušao je u sve segmente, i informativni i obrazovni i kulturni i dečiji i sportski i ono što se zove “dom, kuća, stil”, pa čak i u naučni i naravno u filmski program, dakle svuda. Uskrsa je bilo i tamo gde smo se najmanje nadali, i naravno tamo gde smo s pravom pretpostavljali da će ga biti.

Na društvenim mrežama je bilo toliko ofarbanih jaja i stonih aranžmana da se s pravom pitamo odakle nam toliko. Definitivno oni koji su prodavali jaja jako su dobro prošli ovih uskršnjih praznika. Kreacije su bile naprosto neverovatne. Posebna tema fotografija i kratkih video-klipova su bili procesi izrade farbanih jaja majki i dece. To je bila glavna karantinska aktivnost u petak 17. aprila 2020. u koroniranoj Srbiji, sudeći po društvenim mrežama.

U informativnom programu jednih, glavna tema je bila ko je ipak uspeo i na kakav način, da uprkos policijskom času, koji je trajao, kako su to novinari izračunali, „neverovatnih“ 84 sata ukupno, ipak učestvuju u liturgiji i uskršnjem pričešćivanju. To je bio čin hrabrosti, neposlušnosti, otpora vlasti, bogobojažljivosti, posvećenosti liturgiji ili zato što im se može? Da pokazu da su povlašćeni, da se prave važnima, da iskazu svoju dosetljivost (tipa “Evo bas vodim kera na piškenje, pa mi ko usput bilo”), zato što to radim uvek i ko mi šta može. U informativnom programu drugih, govorilo se o tome kako građani kod kuće, sledeći uputstva iz Uskršnje Poslanice Patrijarha, u „miru i toplini doma“ obeležavaju, e sad postoji tu stanovita terminološka zbrka, jer su neki tvrdili da je reč o „najtužnijem hrišćanskom prazniku“, a drugi da se radi o „najsrećnijem hrišćanskom prazniku“. Kako god, čini se da je jedina tema za urednike informativnih programa bila biti kod kuće il nebiti kod kuće i kako to izvesti.

Za obrazovne programe su osnovna tema bili običaji koji se primenjuju tokom uskršnjih praznika, a ukoliko se doda tome i njihova simbolika i poreklo, kao i geografska raznolikost, eto dobrog etnološkog i antropološkog, dakle naučnog, programa. I ovoga je bilo u izobilju, doduše različitog nivoa i kvaliteta, i to pre svega u radijskim emisijama javnih servisa.

Emisije iz kulture su se fokusirale na umetničko stvaralaštvo posvećeno Uskrsu, kao i na tematski jasno opredeljenoj muzici i to od starih narodnih napeva koje zaista retko mogu da se čuju danas (emisja „Od zlata jabuka“ Drugog programa Radio Beograda), pa do umetničke muzike Mokranjca i drugih  naših autora u svim emisijama ozbiljne muzike na javnim servisima, bez obzira koji im je inače u „mirno doba“ urednički koncept.

Dečije emisije i one tipa „dom i porodica“ i slično tome, su se bavile samo jajima. Kako ih što maštovitije ukrasiti i aranžirati korpe sa kokama, pilićima, jajima i zekama od čokolade. Ceo Uskrs se sveo na farbanje jaja, što i nije baš suština, ili mi se to samo čini.

Čak sam uhvatila da se i u okviru sportskog programa govorilo o tome koji sportista je čestitao Uskrs i pozvao  navijače da sede kod kuće.

Filmski kanali, moram priznati nisu bili baš u modu filmskog uskršnjeg maratona, kako su to inače radili u vreme Božićnih praznika. Glavinjajući po daljinskom naišla sam samo na nekoliko ostvarenja Stradanja Hristovog i to starih Holivudskih produkcija, puno puta već viđeno, ništa novo u ovoj ponudi.

Uzevši sve u obzir, nakon što smo preživeli ovu, za moj dnevnik 5-tu, a za državu 6-stu sedmicu korone, u sećanju na nju će mi ostati samo jedno veeellliiikkko jaje i ništa više.

Za “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma” NNS-a pasionirana medijska konzumentkinja DNV 


13 – 19.4.2020.

,,Ima ljudi koji govore, govore, govore – sve dotle dok napokon ne uspeju nešto reći.” Ukoliko zamenimo reč ”reći” rečju ”pitati”, čini mi se da dobijamo sliku većine novinara današnjih srpskih mejnstrim medija. Oduvek sam smatrala da je novinarstvo  profesija hrabrosti, analitičnosti i istine, neophodni korektivni faktor jednog društva. Čini mi se da pravo novinarstvo polako nestaje i da ono svakim danom sve više postaje PR. Samim tim, ne treba da čudi činjenica da je sve manji broj ljudi koji redovno gledaju televiziju, a još manji broj onih koji joj veruju, čak i u doba vanrednog stanja.

Razgovarajući sa prijateljima primećujem da je njihovo praćenje televizijskih programa, kao i moje, smanjeno. Posle nekoliko nedelja provedenih u vanrednom stanju, vesti pratim isključivo putem web portala i jutjuba. Konferencije za štampu ne pratim od kad novinari ne prisustvuju njima. Ne želim da slušam odgovore na unapred pripremljena pitanja i dajem podršku cenzuri medija čija se granica odavno ne nazire. Većinu vesti saznajem preko društvenih mreža, uključujući i najnovije informacije vezane za mere koje sprovodi država. Ukratko, umorna sam od vesti. Trudim se da slobodno vreme koje imam ispunim vedrijim sadržajima od onih koje nude televizije čiji urednici kao da su zaboravili da osim pandemije postoji i život koji se odvija i u ovim okolnostima. Kao i ranije, redovno pratim Galebov podkast, emisije Veče sa Ivanom Ivanovićem, 24 minuta sa Kesićem, Utisak nedelje, kao i emisiju Focus na B92.  Od prošle nedelje pratim novu televiziju K1,  čija će uređivačka politika, nadam se, uspeti da nam bar na kratko skrene pažnju od sumornih vesti koje svakodnevno slušamo.

Anči


13 – 19.4.2020.

Taman kreneš da se navikavaš na vanredno stanje, jer realno, nije se ni na njega navići tako lako, jer ti je odjednom dnevna rutina ograničena, kad se počnu javljati nagoveštaji njegovog ukidanja i ublažavanja mera.

Barem smo imali mogućnost na neki način na sopstvenoj koži osetiti Dan mrmota, kao što je to Bil Mari doživeo u kultnom filmu. U principu, kada si zatvoren 84 sata svejedno ti je da li je petak ili nedelja.

Primećujem pak, da su ljudi najduži policijski čas, koji je nadmašio onaj od prethodnog vikenda, ipak prihvatili bez mnogo negodovanja. Naravno, povremeno čujemo i vidimo medijske izveštaje o prekršiocima i famoznom čoveku, koji je u 15 dana policijski čas prekršio čak četiri puta, ali ovde se radi o većini, koja pravilo poštuje.

Vreme odmiče a verovatno svakom čoveku prijaju nagoveštaji o slabljenju virusa, očekivanom smanjenju novozaraženih i o popuštanju pojedinih mera. Zato se i mediji sve više počinju baviti tom temom – šta će se i kada činiti, kada će stariji od 65 godina moći u šetnju, da li će radnje raditi sat vremena duže, kada se vraća gradski i međugradski prevoz i tome slično, a što je zapravo vrlo bitno za život, ali i ekonomiju.

Najavljuje se povratak novinara na konferencije za novinare, ali primećujem i članke, koji se sve više bave potencijalnim lekovima i vakcinom.

Naprimer, kao što je u tekstu „Večernjih novosti“ pisano o učinkovitosti kombinacije lekova u lečenju bolesti Covid-19.

„Da bi razuverio neverne Tome, čuveni francuski profesor Didije Rault sproveo je još jedno istraživanje, ovog puta opsežno, kombinacijom lekova hidroksihlorokina i azitromicina, i ponovo je došao do spektakularnih rezultata. Istraživanje je obuhvatilo 1.061 pacijenta. Posle 10 dana, ozdravilo ih je 973, odnosno više od 91 odsto. Preminulo je samo 0,5 odsto. Loši rezultati pokazali su se kod 46 obolelih, od kojih je 31 morao da bude u bolnici još deset dana, desetoro je prebačeno na intenzivnu negu, a petoro, starosti od 74 do 95 godina je preminulo“ (Izvor: https://www.novosti.rs/). 

Takođe, početkom sedmice su se mediji posvetili i tome, koje zemlju su uvodile kakve mere u borbi protiv epidemije a pozivali su se na istraživanje Oksford Covid-19 Government  Response Trackera (Izvori: https://cutt.ly/ZyqCC1g).

Naravno, ne zaboravimo ni žustre rasprave ljudi koji podržavaju vakcinisanje i onih koji su protiv a koje je, na neki način podržao i Novak Đoković, te su članke ove sadržine bile na društvenim mrežama deljene velikom brzinom a preneli su ih brojni mediji – srpski i svetski (izvori: https://cutt.ly/MyqC9z0, https://cutt.ly/tyqC3Vc, https://cutt.ly/qyqC48S, https://cutt.ly/xyqC5Cx, https://cutt.ly/6yqC61L ).

I za sam kraj, još jednom bih napomenuo i konstataciju iz prethodnog eseja o tome na šta kritičari tehnološkog transhumanizma i njegovih paradigmi upozoravaju – na promenu globalnog ekonomskog i političkog sistema, koja se već dešava (Izvori: https://cutt.ly/uyqVwpA, https://cutt.ly/vyqVrUU, https://cutt.ly/zyqVtKu ).

Miroslav Gašpar


Period: 13-19. april 2020. Godine

Praćeni mediji:

  • Portali: N1, Radio 021, Autonomija, Nova.rs i Slobodna Evropa
  • TV: N1, RTS3, RTV i NovaS
  • Dnevne novine: Danas
  • Filmovi i serije: HBO GO
  • Društvene mreže i platforme: Facebook, Twitter, YouTube, Bookmate

Ne znam da li je do mene i mog zasićenja količinom ponovljevnih, istih informacija, ali i, pre svega, propagande na televizijskim kanalima ili se tako i drugi osećaju, tek ove sedmice sam još manje pratila elektronske medije i svoju informisanost sam svela na to da svakodnevno posetim portale kojima verujem i saznam šta ima novo (i važno).

Osim toga, u nekoliko navrata pokušala sam da gledam obrazovni program, neprijatno se iznenadivši količinom informacija i time da je bukvalno gotovo svakodnevno i gde god je to moguće ovaj program bio posvećen – uskršnjim praznicima. U državi koja je sekularna, nedopustivo je toliko sve podrediti jednom crkvenom prazniku. Posebno kod nas u Vojvodini.

Na to se nekako vrlo brzo nadovezala šizofrenija (usudiću se da kažem) u vezi sa tim da li će pravoslavnim vernicima biti dozvoljen odlazak na liturgiju u vreme policijskog časa. Većina medija, primetila sam u izveštajima i na društvenim mrežama, nije imala jasno određenje po ovom pitanju, odnosno ‘naginjali su’ tome da se nađe način da vernici mogu u crkve. Što je u vreme pandemije – NEDOPUSTIVO! Čak i ako se policijski čas zanemari.

Nažalost, fotografije koje je portal Radija 021 objavio u nedelju tokom dana svedoče da su u Novom Sadu i Petrovaradinu crkve bile pune (?!) i pored zabrane i policijskog časa.

Elem, osim ovoga, meni su pažnju privukle tri velike teme: odluka tzv. nezavisnih medija da prekinu slanje pitanja za redovne konferencije za medije struke, za šta je prva odluku donela agencija FoNet, a podržali su je N1 televizija, Radio 021, nedeljnik Vreme, pa zatim i drugi mediji. Razlog ovome je činjenica da se na konferencijama za medije čitaju samo odabrana pitanja i to što se ne daju odgovori na sva pitanja koja redakcije postave.

Druga tema svakako je naduži policijski čas koji smo imali do sada, a traje od petka u 17h do utorka u 5h. Mislim da su svi, pa i mediji, otupeli polako (ali sigurno) na ove svakog puta sve drastičnije mere.

Treća tema je to da je uporedo sa objavom informacije o ovome, najpre predsednik Republike, pa potom i doktori najavili su mogućnost ‘labavljenja’ mera već od tog istog utorka. Najpre, policijski čas skratiće nam za sat vremena. Ostale mere predsednik je izneo vrlo, čini se, paušalno i konfuzno, a mediji vrlo slično preneli. Zbog toga ćemo sačekati zvaničnu objavu mera Vlade Republike Srbije da bismo znali da li će bezbednosne mere biti smanjene od 27. aprila, 4. maja ili… I na koji način.

U svakom slučaju, što se informacija tiče, N1, Radio 021 i, pre svega, njihovi portali i dalje su najsigurniji izvor informacija.

Autonomija.info nas je podsetila na dvanaestogodišnjivu smrti velike Jelice Rajačić Čapaković, time nas podsetivši i na to da u ovim vremenima ne smemo zaboraviti i druge, važne teme. Takođe, na portalu Radija Slobodna Evropa pročitala sam sjajan, opsežan intervju sa uglednom feministkinjom i aktivistkinjom iz Hrvatske, Radom Borić o značaju feminizma i aktivizma u ovim danima, ali i porastu nasilja kada su žene primorane ne samo na stalni boravak kod kuće, nego i izložene u mnogo većoj meri mogućnosti rodno zasnovanog nasilja…

Kao što sam već zabeležila, iskoristila sam priliku da koristim platformu Bookmate koju je Telenor besplatno otvorio za svoje korisnike i čitam knjige koje su odavno na nekom mom spisku, ali do sada nisam imala vremena za njih. Pored toga, HBO GO aplikacija je moj izbor za biranje i gledanje serija i filmova.

I dalje svim medijima nedostaje optimizma i lepih vesti i drugačijih, raznovrsnijih tema, ali s obzirom na to da ih nedostaje u ovim vremenima, nije za preveliku kritiku.

Maja


13 – 19.4.2020.

Koronavirus nadneo se svojom crnom senkom nad najveći hrišćanski praznik Vaskrs. Zatvorio nas je u kuće po nalogu onih koji su najmanje merodavni da sude kada je naša pravoslavna vera u pitanju, kada treba da trijumfuje pobeda života nad smrću. Ovoga puta trijumfovala je nemoć, slabost da se odupremo protivniku zvanom Juda.

Nije bilo pomoći ni od strane medija, ni od strane SPCa. Svi su poklekli pred strašnim sudom policijskog časa u trajanju od 80 sati pod izgovorom da je to sve za dobrobit zdravlja građana. Ovo je bio najžalosniji Vaskrs za verujuće, a najradosniji za one gnevne, sujetne koji su saterali ovce u tor. I dok su se bogati hvalili i razmetali svojim trpezama, da li se setio neko onih mnogobrojnih porodica koje nisu imale čime da upotpune svoju siromašnu usrkšnju trpezu? Da li je moglo bolje?

U nedostatku duhovne hrane, svoje duše bi oplemenili pogledom na dobra dela. Da su se podelili paketi deci iz siromašnih porodica, pa da bar u nedostatku slobode osete blagodat tog velikog praznika.

Jedno osveštano crkveno jaje i vrbova grančica pridaju da nam budućnost mladog naraštaja bude srećnija i da rastu kao vrba iz vode.

Optimista 64


13-19.4.2020.                                                                                                                     THERE IS NO EASY WAY DOWN

Nema lakog puta prema dole, peva Dusty Springfield, ali trebalo je proteći pola veka, da se pesma pokaže profetskom. Naš put prema dole nije lak, nedostaje samo brodska kapela, koja igra, dok zemaljski Titanik tone. Prema najavi  ureda za makroekonomske analize pad slovenačkog BDP-ja u ovoj godini bi trebao biti između 6 i 8 procenata, dok neki ekonomisti predviđaju čak 25-postotni pad proizvodnje. Prema prognozama međunarodnog monetarnog fonda Europu ćeka upad BDP u proseku na razini 7, 5 posto, ( tu negde je sa PADOM od 8 postotaka i Slovenija, koja je u prošloj godini imala RAST  BDP pod 2,4 posto, u to vreme medju najvišima u Europi), a najveće bolesnike poput Grčke oćekuje katastrofa sa padom  bruto domaćeg proizvoda čak do 10, a Italije 9 posto.  Za iduću godinu – 2021 euro regiji bi trebalo krenuti bolje – prognozira se rast BDP od 4,7 procenata, a Sloveniji čak 5,4 posto. Puno brojeva znam, ali svaki od njih znači gubitak nekoliko (stotina)  milijardi evra i novu armadu bezposlenih. »Ko jebe milijarde, kaže moj prijatelj,«  a jesi li čuo, da če pivo poskupeti za dva eura«. To je klasična reakcija čoveka iz naroda. Nikad nije vidio, kamoli imao milijardu eura, to su za njega nezamisljive pa stoga i neopipljive sume. Ali cena piva, bogme…

Ima i ekonomista, koji te prognoze smatraju olakima, govoreći, kako se je svet našao u krizi, većoj od one 1929, a budući, da se ne zna, kako i kada će borba protiv virusa završiti, čak ni to hoće li se epidemija dogodine ponoviti, sve su prognoze upitne.

U međuvremenu napokon je i slovenačka medicinska nauka shvatila, da se podaci o obolelima temelje na postojećem testiranju – a testirani su samo oni, koji su pokazivali neke od znakova bolesti, a ostali, oni recimo, koji su bolest pobedjivali pa i pobedili c-vitaminom i čajevima u ta istraživanja nisu ukljućeni. Znaći, da nam podaci dobiveni na taj način, ne govore ništa o stvarnom obimu pandemije. To je poput testiranja na grip u čekaonici odelenja, u koju dolaze doktoru ljudi sa simptomom gripa. Jasno, da će tu testovi pokazati barem 80-procentnu obolelost od gripa.

Tako smo u Sloveniji  napokon, poput nekih drugih zapadnih zemalja, odlučili, da testiramo epidemiju na slučajno izabranom statističkom uzorku od 1000 do 1500 ljudi iz različitih regija, ljudi tipične starosne spolne i socialne strukture, da konačno razpolažemo barem realnim podacima koliki je deo populacije stvarno zaražen, a koliki je imun jer je zarazu preboleo kod kuće. Ali farsa je u tome, da čak ni onima, koji su virus preboleli, nitko ne može garantirati, da su time i postali i  imuni. Priroda se zbilja šali s nama, koji tobože vladamo njome; živimo supercivilizaciji, u doba fantastičnog razvitka nauke i tehnologije,  ali je ujedno i nemilosrdno mrcvarimo. Poslala nam je virus, da opet naučimo skromnosti.

Ništa novo, da vlade, koje spremaju neprijatne promene, najprije podižu velik oblak prašine oko neke nebitne stvari, pa skrivajući za oblakom izvode svoje čarolije. One se u Sloveniji dešavaju na kadrovskom planu: u vreme donošenja mera poput određivanja vremena, kada je dozvoljeno u kupnju penzionerima, ili odredba o obaveznom nošenju rukavuca, koja je onda za nekoliko dana povučena,  iza ovog napuhnutog oblaka promenjena je vodstvena struktura ministarstva unutrašnjih poslova, šefovi policije, šef kontraobaveštajne službe. Nekadašnja šefica generalštaba nije više na dužnosti,  a novi je imenovan pre dan, dva. Barem kod njega je ipak nešto iznenađujuće, to što on nije bio favorit predsednika vlade, ali takve stvari se premijeru Janezu Janši ne događaju, a bogme i ne dopadaju. Možda se na kraju krajeva koalicijske stranke ipak barem simbolički odupiru  prevladavnju  Janševe SDS, što se do tada još nije desilo.

A najveći oblak, koji skriva sve te rabote je ipak koronavirus, pa bi možda bez javne pažnje uspelo proturiti maloumnu depešu ministarstva vanjskih poslova poslano Savetu Europe povodom protesta međunarodnih organizacija zbog verbalnog pa i drugih pritisaka na novinare u Sloveniji.  Ta vlada Savet Europe uverava, da je glavnina slovenačkih medija  naslednik komunistićkih i udbaških metoda nekadašnjeg režima. Pri ćemu je barem polovina tih medija počela izlaziti tek posle promene režima u 1990, pored toga je od tada prošlo 30 godina, pa su nekadašnji medijski akteri u dubokoj penziji ako ne već pokojni. Navedena su konkretna imena novinara i urednika, zbog njihovog kritičkog tona neprijatnog vlastima – to je očito taj komunizam. A neki od njih su u društvenim mrežama i grubo napadnuti.  Kad su mediji iztraživali, ko je u stvari napisao i poslao depešu, nitko najpre nije hteo preuzeti odgovornost. A onda se na sednici parlamenta, koju je tražila opozicija ispoljilo, da je autor šef vladnog ureda za komunikacije, dok je poštarsku službu obavilo sa znanjem novog  ministra, samo ministarstvo vanjskih poslova. Ministar je, jasno, član najveće vladne stranke SDS, koja ionako stalno napade medije, koji joj nisu po volji. Opozicija je tražila, da se depeša povuće te novinarima isprića – ali to od ove vlasti ne možeš očekivati. Ono što je značajnije u toj priči, koalicijski partneri najveće stranke u vladi su na sednici parlamenta za vreme rasprave šuteli, mada su u odmorima  novirami pričali »off the record«, kako se sa depešom nikako ne slažu. Što odražava njihov realni položaj u koaliciji – a to je položaj smokvina lista. Što se događalo u zaleđu tog oblaka, saznaćemo u sledećim danima, recimo kad čujemo za nove kadrovske promene najverovatnije u državnim privrednim kompanijama, odnosno u onima, u kojima je država većinski vlasnik.

Najnoviji zveštaji vlade nagoveštaju, da će tako zvane rizične grupe –  u kojoj se nalazim i sam – ostati u karantinu do kraja godine. Budući, da u mojim godinama ne znam, koliko mi vremena uopšte preostaje, demonstrirat ću gradjansku neposlušnost pa ću izlaziti i pored zabrane. Ipak je bolje od toga, da poslednje dane života proživim sam,  da imam nekoliko dana, ako ništa drugo, društvo virusa. Znam, da on ne priča mnogo, ali je bar nekakvo društvo.

U medđuvremenu vlast mi je dozvolila više slobode. Po novoj odredbi mogu se slobodno bućati, igrati golf i tenis. Narod je euforičan. Treba li dodati, da je sadašnji predsednik vlade pasionirani golfista. Za tenis ne znam. Verovatno i to. Nama ostalima ostaje bućanje. Uz obaveznu socialnu distanciju.

                                                               Gojko Bervar


13 – 19.4.2020.

Šta se valja iza brega?

Ne, to nije tema. To je naša stvarnost, rebus, misterija, neizvesnost, strah.

Uskrs je u toku, najradosniji hrišćanski praznik, dan početka, dan nade i radosti, dan kada je Isus mučenik posle silne golgote od bezbožnika vaskrsao. On je vaskrsao, a mi smrtnici, u velikoj meri, njegovi sledbenici i poštovaoci, zatvoreni?

Šta nam se dešava, dokle će ova muka trajati? Nada postoji, ali mi smo umorni i veoma zabrinuti.

Gledamo razne medijske prozore i tražimo objašnjenje, tražimo nadu, ali nam je ne daju! Slušamo razne vrste teorija zavera i sve smo nespokojniji. Ne znamo vise šta da gledamo, jer sve manje vidimo. Što vise slušamo, manje čujemo. Da li da možda zatvorimo prozore?

Medije drže bogati i onda rade šta žele, za svoje dobro, ne obraćajući pažnju na auditorijum koji traži objašnjenja. Ne vredi, samo odabrani znaju šta je iza brega.

Uskrs je in nada se javlja. Polako otvaramo oči.

Tunel 64


13.04. – 19.04. 2020.

Mediji: Facebook, RTS planeta, N1 Srbija, Nl Times (nltimes.nl), NPO – national television, Netflix

Vreme jako brzo prolazi u ovoj situaciji. Kao da prolazi brže nego inače. Što je čudno, jer se ne dešava mnogo toga.

  • Medije ne pratimo skoro uopšte. Kao i uvek, samo ono što se na FB pojavi kao da je važna vest. Važna vest je recimo da su Stonsi napravili snimak pesme “You can’t always get what you want” u sklopu globalne kampanje “Together at home”.
  • Gledali smo i konferenciju za štampu ovde – bude jako smireno sve, dosadno baš. Kažu na osnovu čega razmatraju koje mere – njihovo donošenje ili ukidanje, daju neke vremenske okvire i podatke.
  • Ne pratim ništa šta se dešava u Italiji više, ni u Americi.
  • Čitala sam Aleksejev tekst o nauci u Danasu. Jako dobro napisano. Struktura odlična.
  • Meni iz nekog razloga iskaču notifikacije za Večernje novosti i bezuspešno probam to da blokiram, ali i dalje iskaču. I tu onda uhvatim recimo broj obolelih i zaraženih u Srbiji.
  • Pratila sam rang listu odgovora po zemljama, videla da Srbije, na listi od 40 nema. Da je Holandija 16ta.
  • Pratila sam da je u Švedskoj situaciji lošija.
  • Pratila sam Željka Mitrovića koji “ozonira” krv i Informer koji to prenosi kao relevantnu vest.
  • Pratila sam još prošle nedelje da je Vućićev sin bolestan i u to ne verujem uopšte. Kao ni da je Boris Džonson bolestan.
  • Pratila sam i da pitanja KRIKa nisu pročitana na konferenciji za štampu. I pogledala sam da su u KRIK-u sve novinarke, samo je uredni, urednik.
  • Čula sam da je  APV počela da ima sopstvene konferencije za štampu – dosta zanimljivo. Ne znam šta o tome da mislim.
  • Mediji dakle: N1, nacionalna holandska televizija, Krik, Nova portal i silom prilika, Večenje novosti 🙂

Nikakve utiske iz prethodne nedelje nemam, osim da mi se čini da smo se svi malo navikli na ovu situaciju. I da je sada postala nekako redovna medijska tema. Ali je zabrinjavajuće da se još uvek ništa drugo ne dešava.

Višnja


12. IV – 19. IV

Pratila: TV: sve manje pratim TV. Program je pretrpan informacijama o pandemiji (ogromno je nepoverenje i ja lično više nikome od onih koji o tome govore ništa ne verujem), filmovi koji se emituju su najčešće petorazredni (pre dva dana naletela sam na film sa Meril Strip i Denselom Vašingtonom – Mandžurijski kandidat i pogledala dobar film) jednako i razne serije za koje nikada nisam imala strpljenja (izuzev za Senke nad Balkanom). Previše je loših i neprijatnih vesti posebno za one poput mene koji već više 30 dana ne mogu da izađu iz kuće. Internet: Jednom dnevno pogledam podatke na sajtu svetske zdravstvene organizacije o koronavirusu, a posle 15 časova i podatke koji se odnose na Srbiju na sajtu Covid19.

Muzika sa svojih CD kompilacija  – više ne slušam ni muziku, čak i to što sam sama izdvojila kao moje favorite. Sedim za računarom, pišem, radim na stvarima koje me interesuju i prođe mi vreme.

Esej o sadržajima: Nema nekih novih dobrih primera, a u prethodne dve nedelje navela sam neke pa ne ponavljam. Izdvojiću samo jedan u emisji o zdravlju koju vodi doktorka Katarina Bajec, koja je (svaka joj čast za svaku izgovorenu reč) podsetila svoje kolege koji su u Kriznom štabu na to da se drže svoje struke uvek i u svakoj prilici, da govore samo to što bi govorili svojim studentima onako kako im znanja i pozicije koje imaju u svojoj struci nalažu. To je bio sam završni deo emisije koja se emituje nedeljom mislim u 15 časova, pa može verovatno da se negde nađe. Redak primer govora koji nikoga ne vređa koji je pristojan i koji jasno i nedvosmisleno iznosi stav govornika/ce.

Manjak informacija na lokalnom nivou i dalje je izrazit. Nedostaju lokalni mediji. Nemam predstavu o tome kako se o lokalnim prilikama informišu npr. stanovnici u selima.

Urednički koncept dominantne teme deprimiraju. Bilo bi dobro uvesti emisiju jutarnja gimnastika (nekada je na tv takva emisija postojala) posebno za starije od 65 koji već tri nedelje ne izlaze iz svojih kuća i ne kreću se što je jako loše po njihovo zdravlje. (ovaj sam predlog i ranije ponavljala ali izgleda da niko na takve predloge ne reaguje a važni su ne samo psihijatri za naše mentalno zdravlje već i fizijatri ili sportisti za naše fizičko zdravlje).

Parove i zadrugu prekinuti. Ponavljaću to do kraja (neprimereno i iritirajuće).

Izbegla bih ove nedelje da bilo šta ocenjujem i vrednujem. Ono sto je bilo dobro ostalo je dobro, ponešto što je bilo dobro sada više nije…..

Potpis 65+


13.04. – 19.04.2020.                                                

Mediji: TV N1, TVNova S, Politika, NIN, Novosti, Nedeljnik, Vreme                                        

Najveća šteta koju je kovid 19 naneo jeste gubitak ljudskih života. Posledica, koja će preživelima ugrožavati živote, jeste ekonomska šteta nastala merama za suzbijanje pandemije.

U jeku pandemije, kada lekari, medicinsko osoblje, kompletno zdravstvo izgara, čini se da su druge službe ili totalno pasivne ili su u izolaciji. Centri za socijalni rad i Opštine morali bi da iskažu veću aktivnost prema velikom broju onih kojima je oduzeto pravo na rad.

Vode se dve velike i značajne nacionalne bitke. Jedna za svaki ljudski život protiv opakog virusa korona, a druga u našim poljima za proizvodnju hrane. I jedna i druga su u punom jeku i obe zahtevaju velike napore, energiju i – oprez. Država Srbija je pokazala visoku spremnost i dobru organizovanost u borbi protiv virusa, donela je mere radi smanjenja kontakta a razumevanje pokazuje i za proizvođače hrane, koji upravo sada obavljaju strateški važan posao – prolećnu setvu.

Ukoliko ne bude došlo do porasta broja teško obolelih od virusa korona, u Srbiji će krajem aprila ili početkom maja biti ukinuto vanredno stanje, ali to ne znači da će građani u potpunosti odmah moći da se vrate svakodnevnim životnim aktivnostima.

  • Za nekoliko dana 44 izabrana istraživača uradiće toliko testiranja na kovid 19 koliko je do sada sve ukupno obavljeno u našoj zemlji. Laboratorija će bez prestanka raditi 24 sata dnevno. A smena će trajati od šest do osam sati.
  • Krizni štab i Vlada Srbije podržali su predlog INEP-a da Srbija razvije sopstveni Elisa test koji se koristi za određivanje prisustva antitela na SARS-CoV-2, uzročnika kovida 19.
  • Ovim testovima se meri količina antitela u osobama koje su preležale korona virus, što bi trebalo da upotpuni sliku o tome koliko su ljudi postali otporni.
  • Novo svanuće i nova era će otpočeti. Očekivanje da će kriza izazvana virusom Covid-19 značajno promeniti poslovanje i društvo. Verovatno je da će podstaći razvoj oblasti kao što su obrazovanje na daljinu i online trgovina, obnavljanje javnih ulaganja u zdravstvo, ulaganja u infrastrukturu i logistiku.
  • Naučnici ušli u trag porekla koronavirusa: Nije došao sa pijace u Vuhanu, ni iz laboratorije. Novi koronavirus koji danas hara čitavim svetom možda je prvi put prešao na ljude negde na jugu Kine, a ne u gradu Vuhanu. To je pokazala nova studija koja se suprotstavlja naširoko prihvaćenim teorijama o poreklu pandemije.  
  • Najsavremenija „Huojan Nacionalna laboratorija“ za molekularnu detekciju infektivnih agenasa u Beogradu. Njih 44 sa naučnih instituta testiraju i daju doprinos u borbi protiv pandemije ……………………………………………………………………………..…ocena(10)
  • Naši lekari i medicinsko osoblje…………………………..……………………….………………ocena(9)
  • Zadružni savez Vojvodine dogovorio se sa zemljoradničkim zadrugama da poljske poslove kod staračkih domaćinstava obave zadruge……………………………….ocena(8)
  • U kazneno popravnom zavodu u Pančevu 400 zatvorenika odreklo se 1 kuvanog obroka i dva suva obroka u korist korisnika Gerentološkog centra u tom gradu………………………………………………………………………………………………………………………………ocena(7)
  • 14.aprila „Er Srbija“ dopremila pomoć iz Kine dve najmodernije laboratorije za testiranje virusa
  • Korona……………………………………………….……………………………………………………..ocena(6)
  • Nakon prve konferencije za javnost povodom epidemije neodgovoran istup dr Branislava Nestorovića izjavio „Ovo je najsmešniji virus na svetu“ …………ocena(5)
  • Predsednik Srbije i premijerka konferenciju za novinare koriste za lične partijske interese i obračune…………………………………………………………………………………………………..ocena(4)
  • 11.aprila prva konferencija za medije kriznog štaba bez prisustva novinara. Autoritarna mera providno pravdana za bezbednost novinara …………………ocena(3)
  • Pretnje uredniku emisije 24min Kesiću i Ivanu Ivanoviću ………………………..ocena(2)
  • Dr Kon je rekao da u Srbiji ima skoro 600 zaraženih zdravstvenih radnika. Nebriga države o pravovremenoj zaštiti lekara i medicinskih radnika ………………………ocena(1)

                                                                                                                                B.Lj.


Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Leave a Reply


Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460


Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460


Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 446

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 452

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 456

Deprecated: Function create_function() is deprecated in /home/novinars/medijskapismenost.org.rs/wp-includes/plugin.php on line 460