Dnevnički eseji će se pisati tokom trajanja vanrednog stanja. Nakon njegovog završetka, sažetak odabranih eseja će biti objavljen u knjizi “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma”. U nastavku je prikaz eseja treće sedmice. Svako od vas može da učestvuje u projektu. Pišite nam: nsnovinarskaskola@gmail.com
30.03. – 05.04
Dnevnik sa prisilje TV terapije
Smijao sam se mojim starcima koji kupuju novine samo petkom. I to jedne. I to one u kojima je najopširniji TV program. Uz hrvatske tu je i program mnogih drugih kanala. Oni nemaju kablovsku niti satelitsku ponudu nego samo HRT i nekoliko “zemaljskih” programa komercijalnih TV kuća. Svejedno, u petak se pazi da se ne propuste te novine čija je kupovina bar jednako važna kao i kupovina kruha – Dobro, sastojaka za juhicu. Njima kruh baš i ne znači mnogo. Kompjuter nemaju, a na mobitelima, onima sa najvećim mogućim ekranima i slovima, znaju primiti i poslati poziv. Za poruke baš i nisam siguran.
I tako, smijao sam im se. Nisam se podsmjevao nego više onako, s ljubavlju, zaštitinički. E, da je pravde na svijetu sad bi se oni mogli smijati meni do mile volje. Sad i ja, koji nekada bez snopa svježih novina pod rukom nisam mogao započeti dan, ali već odavno sve što me zanima nalazim “online”, svakog petka ujutro – na kiosk, po novine s najopširnijim TV programom. U “doba korone”, kad su i migranti postali izolanti, već sad se nagledah TV programa kao ukupno za proteklih 10 godina.
Jest da sam mnoge filmove, pa i serije, odgledao po drugi, četvrti ili već šesti put, ali nije mi žao. Naprotiv. No primjetio sam da svako malo naletim na naslove tipa Kill Bill, Trainspotting, Pulp Fiction. Kum(ovi) ili Lice s ožiljkom (koje sam također pogledao još nekoliko puta u posljednje vrijeme) prema ovima prvonabrojanima su “mala maca”. Pa čak i oni poput Isijavanja ili Stvora.
Sve nešto mislim, kao u onoj priči o tome da li se ove godine više krade ili policija efikasnije lovi lopove, jel’ to stvarno toliko često ovih tjedana u TV programima emitiraju filmove prepune nasilja (još mi samo fale Teksaški masakr motornom pilom ili Strava u ulici brijestova). Možda da potražim ima li neka emisija sa savjetima psihologa ili neki dokumentarac o najpoznatijim psihijatrisjkom slučajevima koji je odabrao Đelo Hadžiselimović. Ne bih se čudio da pronađem nešto što će objasniti moj slučaj.
Kako god, TV gledam koliko nisam nikad u životu. Srećom bioritam mi je već odavno takav da nema pravila. Pogotovo ne onih koja se ne bi mogla satubokom promijeniti. Tako sada, kad nema poslovnih sastanaka niti drugih okupljanja i sve je stalo ili je preseljeno “online” danju uglavnom šećem uz more (jer si, za razliku od mnogih, mogu priuštiti tu privilegiju) te radim ono što je neophodno ili uopće moguće.
TV obično nisam palio do dugo u noć a sad ga palim čim prođu večernje vijesti (tu strogo pazim da ne uranim) a potom, naoružan rasporedom programa koji me najviše zanimaju, “raspalim” po filmovima i serijama (uz poneki dokumentarac, glazbeni po mogućnosti) do takozvanih sitnih noćnih sati koji se nerijetko pretvore u jutarnje.
Ulovio sam se čak da s prijateljima razmjenjujem prijedloge tipa “što bi noćas valjalo pogledati” kao što smo nekad razmjenjivali sličice nogometaša iz albuma za Svjetsko prvenstvo ili one sličice Životinjsko carstvo i Biljno carstvo. Sjećam se, napunio bih te albume relativno brzo, ali uvijek su mi falili žirafa i lubenica. Vidiš, možda bi noćas mogao pogledati kakav TV dokumentarac o biljkama i životinjama.
Saša Leković
30. mart – 5. april 2020. Sankcije: 3. sedmica
O tempora o mores (Čudnih li vremena, čudnih li običaja!) je večno aktuelna Ciceronova rečenica kojom započinje govor u kojem opisuje zlobu i pokvarenost Katilinine dobi. Ja bih mogla istom rečenicom da opišem svoj osećaj nakon svakog dana u kojem su nama 65+ mediji jedini “prozor u svet”, a ne znam da li je svet postao “musav”, ili su prozori neoprani, ili nam se navlači katarakta.
Iz dana u dan isti mediji su na mojoj listi dnevnog “gledanja sveta kroz medijski prozor” od televizija RTS 1, RTV 1, N1, B92, uz dodatak Prve TV, svi filmski kanali koje nudi Total TV i oni obrazovni kao Histori, Nacionalna geografija. Od radjiskih stanica Radio Beograd 1 i 2, Karolina. S tim što mi bogata digitalna interpersonalna komunikacija doprinosi raznovrsnosti vrsta informacija.
Preporučujem članak za koji sam dobila link, verovatno ga sama nikada ne bih našla. Reč je o veoma dobroj analizi o budućnosti visokog obrazovanja. Nudim ga i preporučujem svima kojima je ova tema bliska i važna iz bilo kojih razloga, a i znatiželjnicima kojima je svaka predikcija budućnosti izazovna.
O medijima koji su mi deo svakodnevne „ček liste“ u najkraćem rečeno razočarenje javnim servisom Vojvodine raste. Dnevnik u 22.00 koji je koncipiran kao Vojvođanski prerastao je u bezbojnu informativnu emisiju opšteg tipa sa jako malo medijske inicijative iz lokalnih sredina. Imajući u vidu da RTV ima mrežu dopisništava ovo se može smatrati samo nedostatkom entuzijastičnosti koja je sada svima neophodni pokretač. Ponavljanje već nekoliko puta emitovanog toga dana, nije baš dobra praksa.
RTS se bolje drži. Takozvanim “tag” rubrikama svaki dan pokušava da nas podseti da je nekad bilo drugačije vreme. Tako smo prošle sedmice gledali dobre priče o danu dečije knjige i prikaz knjge Mihaela Martensa U požaru svetova o Ivi Andriću o kojoj je govorio, osim autora, i književnik Muharem Bazdulj. Napor vredan pažnje u ovim “čudovišnim” vremenima. Osim toga sve zanimljivije mi postaje praćenje sporta u Dnevnicima RTS. Ja inače uvek preskačem sportski blok jer me to baš nešto i ne interesuje. Međutim ta redakcija, iako su svi sportski događaji zaustavljeni do daljnjeg, je počela da proizvodi sadržaje koji su sve zanimljiviji, tako da i ja više ne prebacujem na druge kanale dok traju sportski izveštaji, i pokazala da tema uvek ima, samo su novinari “lenji” da ih “pokupe” u vrtlogu svakodnevice koju, nažalost, uvek “pojedu” samo događaji.
Onako, ne baš oduševljena, Utiskom nedelje, osim “utiska” za koji su svi glasali, prilažem istom i ja svoj glas. Malo više moje pažnje izazvao Kesić u 24 minuta, postaje sve bolji i manje kliširan, a na listu za gledanje dodajem i Veče sa Ivanom Ivanovićem pa ćemo sledeće sedmice videti da li je to bio dobar potez ili?
Radio Beograd 2 i dalje u vrhu moje preporuke sa svim emsijama, ne zna se koja je bolja. Naprosto ne mogu da izaberem, ili možda ipak da izdvojim “Put u reči” Vlade Đukanoviča od petka, koji je objašnjavao, na izgled “dosadno” gramatičko pitanje, kako se upotrebljavaju u određenim značenjima genitiv, a kako akuzativ. Međutim primeri su bili vrlo asocijativni jer je spojio imenicu “novac” i imenicu “devojke”, pa sad ostavljam vašoj imaginaciji da ostatak zamislite, jer tako vešto i duhovito, kao što je to uradio Đukanović, ja ne bih sad umela da prepričam.
Za “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma” NNS-a pasionirana medijska konzumentkinja DNV
30.3. – 5.4.2020.
Protekle sedmice najviše sam pratila televizijski program RTS 1, kao najrelevantnije sredstvo javnog informisanja. Imajući u vidu centralizaciju informacija, svi podaci od značaja se obelodanjuju putem Dnevnika i na konferencijama za štampu koje se prenose uživo iz Palate Srbije.
Štampu ne kupujem, jer čitam vesti putem interneta. Najviše sam čitala vesti na portalima blic.rs i danas.rs. Na radiju isključivo slušam muzičke programe.
Pratila sam specijalnu emisiju „Upitnik“ , čiji je autor i urednik Olivera Jovićević. Gosti ove emisije su bili epidemiolog dr Predrag Kon, pulmolog dr Branimir Nestorović, kao i doktor ekonomskih nauka Ljubodrag Savić. Smatram da je “talk show” bio dobro vođen, jer su pitanja bila usmerena na preventivne mere i procene rizika stručnjaka tokom pandemije, kao i na ekonomske posledice koje će uslediti nakon završetka vanrednog stanja. Istakla bih prednost ovakve emisije u odnosu na konferencije za štampu, na kojima je akcenat sve više na politici a sve manje na borbi protiv virusa.
Kao negativan primer istakla bih kružnu sms poruku koja je poslata od strane kriznog štaba građanima, koja je upozoravala na to da se bliži najgori mogući scenario (nalik onom u Italiji) i da ostanemo u svojim kućama. Takođe, na jednoj od konferencija za štampu, prof. dr Darija Kisić Tepavčević je izjavila “da je dobro što se u medijima samo o koroni priča”, sa čim se lično ne bih složila, jer skreće pažnju javnosti sa svih ostalih problema, iako je ovo trenutni prioritet.
Obradovalo me je emitovanje domaćeg filma “Velika Frka” iz 1992. godine na kanalu RTS 1, pošto je u pitanju komedija, a humor je najzdraviji način da se nosimo sa teškom situacijom.
Članak koji bih izdvojila u moru onih informativnih, bilo sa negativnom ili realističnom konotacijom je “Kako da sačuvate psihičko zdravlje tokom trajanja socijalne izolacije” na online portalu blic.rs. Mišljenja sam da bi više medija trebalo da se bavi ovim izuzetno važnim pitanjem, umesto utrkivanjem ko će prvi objaviti nove informacije vezane za broj obolelih ili umrlih od Covida 19. Pohvalila bih autora ovog teksta, koji obuhvata širok dijapazon raspoloženja i stanja koja nas mogu zateći u ovim nesvakidašnjim uslovima, i savete kako da se sa njima nosimo.
Najupečatljivija emisija koju sam pratila je bila na televiziji Nova M – “Coronavirus: How the deadly epidemic sparked a global emergency”, koja se može naći i na YouTube kanalu. Emisija prikazuje kako je virus otkriven u Vuhanu, kako se razvijala epidemija i kako je izgledao život u provinciji Hubej tokom borbe protiv korone i potpunog karantina. U više navrata se mogu videti strahoviti prizori iz bolnica, sa ulica, mere koja je vlast nasilno sprovodila, i sl. Snimci su autentični, zabeleženi moblinim telefonima građana ove kineske provincije iz koje je virus potekao.
Zaključak ove nedelje je da se većina informacija o merama prenošenja virusa i njegovim karakteristikama ponavlja u mnogim emisijama, kao i pisanoj formi i da novinari sve više teže senzacionalnosti u izveštavanju. Raduje me da pogledam ili pročitam bilo šta, što mi pomaže da održim pozitivan duh.
Mina Stojanović
30.03. – 05.04. 2020.
Mediji: Facebook, RTS planeta,N1 Srbija, Nl Times (nltimes.nl), NPO – national television, Netflix
Prethodne nedelje smo znato manje pratili medije i vesti generalno. Pogledali smo jednu ovdašnju konferenciju za štampu, zbog informacija o školi. Saznali smo da se sve mere produžavaju do kraja aprila, za sada. Da se u školu, ovde u Holandiji, ne ide do tada, sigurno. Pratili smo u medijima članke o strategijama koje razne zemlje primenjuju – na primer Holandija ili Švedska o grupom imunitetu, propratili da se u Austriji situacija poboljšava, da će krajem aprila ukidati neke od mera.
Mreže su i dalje pune lažniih vesti. Pratila sam i hapšenje Ane Lalić, kao i njen tekst o KCV. To je primer pravog teksta koji skreće pažju na probleme i vrši novinarski pritisak na donosioce odluka. Još mi je bolji njen odgovor na hapšenje – komentara, o čemu se zapravo radi, u smislu neadekvate pripreme i odgovora na epidemiju. Na televiziji svako veče ima neki okrugli sto, gde se govori o raznim aspektima krize. Pitali smo se, kao prvo, kako smeju da se tako naguraju jedni do drugih, a posle i šta imaju više toliko da govore. Sada više, čini mi se nema šta da se kaže. Zna se ono što se zna i zna se šta se ne zna.
Na holandskoj TV su se pojavile kratke emisije o “frontliners”, medicinske sestre i lekari iz intenzivne nege, koji se snimaju i govore o svom danu, na poslu i kod kuće. Primetili smo da su sve žene.
Jedino čemu mediji treba u ovoj situaciji da služe je po mom mišljenju sledeće:
- informisanje o merama koje su na snazi i odlukama vlada;
- instrukcije građanima za ponašanje i eventualno ono što može da olakša izolaciju;
- pritisak na države da uspostave što je moguće adekvatiji odgovor na krizu i odgovore na pitanja koja zanimaju javnost, kao na primer koliko ima respiratora.
Ima sigurno još mnogo toga, ali ovo mi se čini najvažnije.
Gledali smo Kesića, Utisak nedelje sa Anom Lalić. N1 i dalje po mom mišljenju najadekvatnije informiše, a i ima odličnu internet stranicu, što je važno. Ne znam kako informiše RTS – tu gledamo samo školski program i pohvaljujemo brzinu kojom je organizovan. Nemam naviku da idem na njihovu internet stranicu, tako da njihovo izveštavanje uopšte ne pratimo.
- Blic ocenjujem sa ocenom(0), tabloide uopšte,
- N1 sa ocenom(8 – 9),
- RTS sa ocenom(5) (zbog školskog programa).
- Holandske medije ne znam koliko ima smisla da ocenjujem, ali u odnosu na naše su čini mi se manje tabloidni, bar to što pratimo.
- Tabloide ocenjujem sa ocenom(1), a tabloidi su i Blic i Novosti i sve ostalo štampano,
- online N1 ocenjujem sa ocenom(8), jer su pouzdani, profesionalni, relevatni, ali za ocenu(10) nedostaje više istraživanja, više kreativosti i neki originalan pristup (mada je sve ovo nabrojano, za Srbiju veoma originalno).
- Zvanične konferencije za štampu u Srbiji ocenjujem sa ocenom(0).
Hag, 05.04.2020. Višnja
30.03. – 05.04.
Prizemljenje se završilo. Vratila sam se natrag poslu, koji nije ni sličan onome pre epidemije COVID19 virusa. Velika većina avio kompanija je prizemljila svoje avione i odložila letove do daljnjeg, ali ne i moja. Qatar Airways je lansirao čak i novu destinaciju (Brizbej, Australija) i koristi novonastalu situaciju veoma pameno. Lansirali su i novu reklamu koja kaže „Mi Vas vraćamo kući“. Neki kritikuju kompaniju govoreći da širi virus i izlaže svoje zaposlene opasnosti, dok su joj drugi bezgranično zahvalni što su uspeli konačno da stignu kući.
Kao i do sada pratim sajt covid19.rs sa najpouzdanijim informacijama o obolelim i preminulim pacijentima. Masovno testiraje ljudi u Srbiji je počelo, zahvaljujući donacjijama iz Kine. Na portalima lista B92 i Danas sam se informisala o instalaciji privremenog smeštaja obolelih na begradskom sajmu kao i uslovima za boravak u istom. U medjuvremenu portal Politika je uveo live feed za najnovije informacije o koroni i vestima na istu temu. Tu sam se detaljno informisala o policijskom času koji je trajao ceo vikend, jer se broj umrlih konstantno povećava. Uveliko se razmatra i uvođenje dvadesetčasovnog policijskoj časa, mada postoji negodovanje među građanima. Na portalu Danas čitam izveštaje i savete eminentnih epidemiologa i pulmologa. U naredne dve nedelje se očekuje porast obolelih kao i vrhunac epidemje. Takođe me raduje vest da su mnoge donacije prikpljene od strane UNICEFA kao i proslavljenih srpskih sportista i preduzeća za nabavku potrebnih respiratora.
Nažalost nisam imala vremena da slušam radio i pratim radijske emisije u ovoj nedelji. Na socijalnim mrežama je aktuelan hash tag #ostanikodkuće gde poznati savetuju ljude da ostanu u svojim domovima davajući predloge kako da prekrate veme u izolaciji.
Htela bih da pohvalim kulturne ustanove koje su počele svoje sadržaje da dele online, kao npr. predstave Narodnog pozorišta u Beogradu ili koncerti Beogradske filharmonije kao i mnoge druge kulturne institucije koje kotiste internet kao glavno sredstvo komunikacije sa piblikom.
Iskreno se nadam da će svi ozbiljno pratiti uputstva i savete lekara jer je vrag već odneo šalu… kao i mnoge živote. Ostajte mi zdravo!
Stjuardesa
30. mart – 5. april 2020. godine
Praćeni mediji:
- Portali: N1, Radio 021, Autonomija, Nova.rs
- TV: N1, RTS1, RTS3 i NovaS
- Dnevne novine: Danas
- Nedeljnici: Vreme
- Filmovi i serije: HBO GO
- Društvene mreže: Facebook, Twitter
I u ovoj nedelji, izgledalo je, glavna tema trebalo je da bude vanredno stanje i preispitivanje da li da se uvede tzv. policijski čas u trajanju od 24h. Moju pažnju, međutim, početkom nedelje privukao je tekst novinarke Ane Lalić na portalu Autonomija.info „Kad se idiotu sme reći da je idiot“ u kojem je pisala o italijanskim gradonačelnicima i njihovim ljudskim reakcijama na nedisciplinu građana u Italiji, neprimerenom ponašanju predsednika Republike Srbije i, što me je najviše zainteresovalo, o govoru premijera Kanade Džastina Trudoa, kojim se krajnje saosećajno obratio stanovništvu u vezi sa koronavirusom.
Nedugo potom, na portalu Nova.rs pojavio se tekst Ane Lalić, ovoga puta o veoma lošem i zabrinjavajućem stanju bezbednosti zaposlenih u Kliničkom centru Vojvodine i neadekvatnoj zaštiti i opremi koju imaju prilikom svog rada, posebno sa obolelima. Klinički centar Vojvodine je demantovao navode novinarke Lalić (preneli ga svi prorežimski mediji), a ona je u odgovoru koji su prenela nekolicina medija (Autonomija, Nova.rs, 021, N1…) navela da nije ona svojim tekstom urušila ugled KCV, nego oni sami tretmanom svojih zaposlenih, i dodala: „Možete pretiti i narodnom milicijom i tužilaštvom, ja svoje izvore nikome, ni po koju cenu odati neću, jer, za razliku od vas, ja brinem o njihovim životima i sudbinama.” (Izvor: Autonomija.info)
Privođenje, pa oslobađanje ove novinarke zauzelo je dominantni prostor u medijima i društvenim mrežama koje ja pratim, što samo govori u prilog činjenici da je ovaj događaj bio u fokusu javnosti u prethodnoj sedmici. Osim u informativnim emisijama, tekst Ane Lalić, njeno hapšenje i reakcije dobili su prostor i u satiričnim i zabavnim emisijama poput emisija “24 minuta sa Zoranom Kesićem”, “Veče sa Ivanom Ivanovićem” i “Među nama” na NovaS televiziji, u kojima je novinarka dobila bezrezervnu podršku. Takođe, ova novinarka se pojavila i u “Utisku nedelje” na istoj televiziji. Ovo je zauzelo daleko najviše prostora i na društvenim mrežama.
Pored ovoga, centralna tema svakako je bila, kako je i očekivano, najava celodnevne zabrane kretanja i stanje obolelih od koronavirusa. Najopsežnije i dalje o ovome izveštava televizija N1 (u svom TV programu, ali i na svom portalu na kome ima i posebnu sekciju posvećenu COVID-19), RTS1 i dalje uživo prenosi sve konferencije zdravstvenih stručnjaka i predstavnika vlasti, ali u svom programu i dalje u gostima ima kredibilne, ali i one manje kredibilne goste, poput prof. dr Nestorovića koji je na početku krize sa koronavirusom u obraćanju uživo govorio da je ovaj virus smešan, da epidemije neće biti i da žene slobodno mogu da planiraju kupovinu u Milanu i svakako ovako neozbiljnim i nepažljivim izjavama ugrozio javno zdravlje i bezbednost, ali i svoj ugled.
Treća tema koja je dobila prostor u medijima jesu donacije koje je Republika dobila od Kine, Rusije i Evropske unije. Na prvom programu RTSa, medijskog javnog servisa Srbije, osim favorizovanja pomoći dobijene od strane Kine i Rusije u odnosu na pomoć od strane Evropske unije (iako je pomoć EU višestruko veća) pojavili su se i spotovi koji se emituju na kraju Drugog dnevnika RTS (najgledanije informativne emisije na ovim prostorima), a u kojima se na kineskom jeziku na pomoći Kini zahvaljuju i slave bratstvo kineskog i srpskog naroda poznate ličnosti. Čista proraganda.
Osim navedenog, pažnju mi je privukao i razgovor u poslednjem broju nedeljnika “Vreme” koji je vođen sa prof. dr Miklošem Biroom (kliničkim psihologom u penziji) “Korona i ogoljena propaganda” o devastiranom zdravstvenom sistemu i narušenom zdravlju ovog društva.
I ove sedmice pohvale idu za obrazovni program koji se emituje na RTS3 i RTV.
Što se filmova i (posebno) serija tiče, moja preporuka je i dalje za HBO GO platformu gde sami birate kad i šta ćete gledati.
Najvišu ocenu i dalje dobija N1 i za televizijski program i za portal, s tim da bi moglo da se poradi na istraživačkom delu, a i teme bi mogle biti raznovrsnije.
RTS i dalje ima više propaganda, a manje informacija. Konferencije za medije, čini se, sve neprimerenije.
NovaS i Nova.rs, televizija i portal, u ovoj sedmici osvojili su bitan medijski prostor. Na njima je da i dalje (i više) biraju teme kojima će pažnju i poverenje gledalaca i čitalaca zadržati.
Maja
30.3. – 5.4.2020.
Prateći medije tokom vanrednog stanja i tokom trajanja epidemije koronavirusa u Srbiji nisam primetio mnogo značajnih razlika u odnosu na prethodnu nedelju, koja je, iz mog aspekta, opisana u prethodnom izveštaju.
Primećujem da su se mediji, kako oni privrženi vlasti, tako i oni, koji vlasti nisu toliko bliski a koje se vlast ne libi konstantno stavljati u negativan kontekst na taj način ih targetirajući, bave „kontroverznim“ tekstom novinarke portala Nove.rs Ane Lalić, koja je pisala o nedostatku medicinske opreme u Kliničkom centru Vojvodine, kao i o „potpuno haotičnim uslovima rada u vreme pandemije“. Kako je bilo saopšteno, taj tekst je uznemirio predstavnike Kliničkog centra Vojvodine, pa su oni autorku prijavili policiji i tužilaštvu. Samo se postaviti i pristupiti ovoj temi na osnovu dosadašnjeg iskustva sa medijima privrženim vlasti, kako televizijskih tako i štampanih, jasno je i očekivano na koji su se način oni pozabavili ovom značajnom temom. Zato su njihove reakcije vrlo razumljive, jer, kako se navodi u teoriji dnevnog reda, mediji masovnog komuniciranja imaju dve osnovne funkcije: dodeljivanje statusa i nametanje društvenih normi. Zato se, verovatno, oni vode Koenovim stavom da nam se “medijima masovnog komuniciranja ne govori šta da mislimo, nego o čemu da mislimo“.
No, ako ostavimo po strani ovaj slučaj, koji je bio jednom (praktično jedinom) od tema na konferenciji za novinare, na kojoj se javnosti obratio predsednik Srbije Aleksandar Vučić 2. aprila, primetan je značajan broj negativnih komentara građana, koji se odnose na eventualno uvođenje zabrane kretanje 24 sata. Sami mediji kao da nametanjem ove teme ispituju javno mnjenje i građane polako uvode u apsolutni policijski čas. Slično se ponašaju i stručnjaci, koji često pominju ovu, najradiklaniju meru, kako sami kažu.
U medijima takođe ne primećujem da se neko značajnije bavi najavljenim ekonomskim merama, koje je ministar finansija Siniša Mali predstavio. To je izuzetno značajna tema, ali očigledno da mediji u ovom momentu ne žele time da se bave ili smatraju da to nije u istom rangu važnosti kao bombardovanje podacima o osobama, koje su pozitivne na koronavirus. Takođe, malo je prostora posvećeno i problemu na koji nailaze poljoprivrednici. Mnogima nije jasno da li se i u kojoj meri policijski čas odnosi na poljoprivrednike, da li oni smeju da budu na njivama i posle 17 sati. Samo se na marginama provlače tekstovi o tome, da im je potrebna posebna dozvola, koju treba da traže od Ministarstva poljoprivrede, koje zahtev zatim posreduje lokalnoj policijskoj stanici, koja izdaje dozvolu za kretanje i tokom policijskog časa. Vrlo konfuzno.
Na kraju, pažnja javnosti se sve više usmerava na SAD, dok Italija i Španija polako, ali sigurno nestaju iz žiže. To je razumljivo, jer SAD beleže veliki porast zaraženih. Stekli smo novo pogodno područje za atraktivne članke i bombardovanje informacijama, uglavnom, po mom mišljenju, neproverenih.
Miroslav Gašpar
30.3. – 5.4.
Biti zatvoren ceo vikend u stanu sa ogromnom dozom pesimizma koji iskače iz TVa smrtonosnije je od korona virusa.
Pravo osveženje su emisije koje imaju za goste pametne, obrazovane ljude sa stavom o čitavoj situaciji , pa čak sve to oplemenjuju sa velikom dozom humora.
Bilo bi dobro kada bi koncepcija medija išla u malo vedrijem smeru sa kvalitetnim i zanimljivim sadržajima: muzičkim, kulturno-istorijskim, humorističkim… očišćena od bilo kakve političke manipulacije.
Optimista 64
30.3. – 05.04.2020.
Poziv iz NNŠ da se piše dnevnik konzumacije medija. Sa žaljenjem konstatujem da su se društvene mreže prošvercovale među medije. Ko to uređuje? Za mene je medij ono što ima urednika. Ako pak uzmemo definiciju „medij je poruka“, onda je medij i taraba. Raspraviti sa Dubravkom, kafa u Zmaj Jovinoj za Dan Posle.
PONEDELJAK 30.3. Štampano izdanje Danasa mi obično pomaže da ubijem vreme pešačeći na posao (1,2 km), a u ova virusna vremena za da se ima šta raditi dok se čeka u redovima pred poštom, bankom, prodavnicama & co. Na petoj ili sedmoj strani tekst o 17 beogradskih opština od kojih 15 u kojima se vlada brže, bolje, šta god dobijaju pomoć od grada dočim tu gde se pita opozicija (Stari grad, Novi Beograd) od pomoći ništa. Kažem sebi da notiram naslov za ovaj dnevnik da se ne zaboravi (i, Bože zdravlja, o tom nešto napiše, jedared). Kad se setim vidim da je prošao voz, novine završile kao stare u domaćinstvu.
UTORAK, 31.3. Dan počinje i završava se sa sajtom Informera. Ne što volim, nego profilaksa, da se Ko Treba ima na umu, a sramota ga od sveta da sam kaže. Samo naslovi, naravno. Ono što u Informeru misle da su naslovi. Ide mi na živce manir „Evo zašto je doktor Stevanović bio ljut…“, „…a evo šta očekuje…“, „… evo šta to znači!“. Evo zašto neću kliknuti (Ne očekujem da pročitam ništa pametno).
Portal N1 obavezno, po mogućstvu s merom. Prebacujem se na region-Hrvatska , izbor vesti iz sveta više odgovara mojim interesovanjima, a i ima ih više. U ovom trenutku (23 i kusur) regionalni hrvatski N1 ima 11 vesti iz sveta, srpski N1 komada 8. Ne poklapa se nijedna.
SREDA, 1.4. O tome šta se dešava u svetu informišem se preko portala BBC News.
Tu je portal na koji povremeno odlazim, zagrebački portal MEDIA DAILY koji se bavi medijima na teritoriji ex-YU. Može se ući samo sa lozinkom koja se dobija kada se plati pretplata. Pažnju mu privlače tri teksta. Agencija za audio i AV mediske usluge u Severnoj Makedoniji oprašta emiterima godišnju naknadu za emitovanje za 2019. i 2020. zbog korona virusa, ko je platio dobija pare nazad (umanjeno za PDV), ko još nije platio, plaća samo PDV, ukupno nešto više od sedamdeset meleona denara ili nešto više od milion i sto hiljada evra. Drugi tekst bavi se Novim Sadom („Novi Sad , medijski grad-na papiru“) o velikom broju medija upisanim u registar, a radi malo, ništa što ne znam. Na kraju Dragiša Kovačević piše o zlatnom jubileju Studija B, uglavnom o staroj slavi, vrlo benevolentno preskače kako stanica trenutno radi uz jedinu rečenicu „Saglasan sam da današnji Studio B nije ono što je nekad bio, ali ni mi nismo onakvi kakvi smo bili“. Ok, ali par redova dalje „Uveren sam da će ovi mladi ljudi koje predvodi Ivana Vučević…“. De gustibus itd.
ČETVRTAK, 2.4. Naslov na portalu N1: “Brnabić: Vlada Srbije povlači odluku o informisanju na molbu predsednika”. Čitam šta je premijerka izjavila u tekstu ispod nasloba i na pamet mi pada par rečenica iz Orvelove Životinjske farme: “Pod vodstvom našeg Vođe, druga Napoleona, snela sam pet jaja u šest dana”; i “Zahvaljujući vođstvu druga Napoleona, kako nam prija ova voda!”.
PETAK, 3.4. The New York Times nije na mojoj dnevnoj listi (čak ni na povremenoj), ali mi je prijatelj iz Amerike poslao link da vidim rubriku koja se zove „jutarnji brifing“ i predstavlja pregled vesti, svaka u tri četiri reda, a ko hoće da sazna više o, recimo skoro deset miliona izgubljenih radnih mesta u SAD i osamsto hiljada u Španiji ima link da vidi. Ili o tome kako predsednik Turkmenije preporučuje lekovito bilje kao oružije protiv korone, a Lukašenko votku i saunu. Ili kako u Australiji nekom ko sedi napolju i pije kafu sledi ćorka, na Filipinima metak. Ili kako u nekim bolnicama u Americi počinju da nedostaju vreće za mrtve. Ili kako si američki demokrati pomerili predsedničku konvemciju za avgust. Tridesetak tema plus sugestije šta danas da se kuva, gleda, čita i igra.
Šta imamo interesanto u Danas?Interesantan tekst na strani 11 koji se bavi implementacijom ekonomskih mera vlade u smislu pomoći privredi („Za mnoge firme maj je suviše kasno“) i lep tekst Pece Popovića koji se seća šta je Hala 1 Beogradskoj sajma radila 1967. („Kad smo bili kao novi“), ubio se za nas nostalgičare.
Kada sam na portalu BBC News, ako baš nemam pametnija posla, odem da pogledam šta ima na „nauci“, svašta se zanimljivo nauči i sazna. Danas, na primer, ima tekst (https://www.bbc.com/news/science-environment-52095694 ) koji kaže da su arheolozi, analizirajući led nastao u dvanaestom veku, došli do zaključka da je zagađenje u Britaniji tada bilo jednako gadno kao ono tokom industrijske revolucije nekoliko vekova kasnije. Zagađivač su bili ondašnji rudnici olova.
SUBOTA, 4.4. Odlučio se da teram dijetu. Prepisao sebi N1 (portal dva puta na dan, jedne vesti na TV) štampano nedeljno izdanje Danasa (razvući na dva dana), portali BBC News i 021, sve zajedno ne više od sat vremena. Od svega osećam potrebu da pomenem Vladu Jokića čija je rubrika „Svetlosti pozornice“ (XVI) po meni apsolutno najbolje od onoga što humor i satira mogu da daju (da proste Kesić, Ivanović, Petrović , Ljubičić & Državni posao), polemiku Mikloša Biroa sa Mišom Brkićem glede prirode kapitalizma(VI), tekst Bore Ćosića, paralela dva zla (VII), tekst Juvala Noa Hararija „Čovečanstvu nedostaju lideri u borbi protiv koronavirusa“ (X-XI) i priče iz nove knjige Miše Ramača. Od nedeljnog dodatka – a u uslovima limitiranog vremena rešenog da se pokloni novinama – za aktuelnosti se nema kad, tek zloban kez (mada još uvek ne priznajemo Tviter za medij, ukidanje naloga još uvek nije uređivanje, čak ni rudimentarno.) I, naravno, Filip David.
NEDELJA , 5.4. Jučerašnja medijska dijeta (iako se minutaža malo otela kontroli, ali ne značajno) uticala na to da se danas probudim bolje raspoložen nego obično. Praktikovati i dalje.
Portal 021. Uspeo da primetim intervju sa Duškom Kovačevićem pre nego što ga skinulo sa naslovne (top sedam priča) par sati kasnije. Kovačević kaže: “Možemo očekivati u narednih deset godina blokbastere o tome kako je svet stradao u vreme korone. Biće knjiga, drama, pesama, slika, filmova velikih o ovoj nesreći i tragediji”. Ne delim mišljenje – ne kažem da neće biti sadržaja, ali je pitanje kako će biti prihvaćeni, pretpostavljam loše, i posle španskog gripa se krenulo na lude dvadesete. I da se vratimo na Filipa Davida iz nedeljnog Danasa. „Ali pošto je zaborav jedno od spasonosnih osobina ljudskih, verovatno je da će se postepeno sve vratiti na staro kako je bilo pre ove katastrofe“. Kada sam to pre neki dan rekao prijatelju (bez “postepeno” i uz izuzetak onih koje će virus lišiti najmilijih i onih kod koji će ekonomske posledice pogoditi više nego druge) rečeno mi je da lupam. Hajde nek’ to kaže Filipu!
Rastislav Durman
30.3. – 5.4.2020.
Analiza elektronskih medija koje gledam svakodnevno, najmanje desetak sati.
Veoma sam srećna i zadovoljna što su TV kuće – RTS, Prva i Nova S, nastavile da prikazuju moje omiljene serije, kvizove i edukativni program. Tako da u izolaciji odolevam depresiji. Hvala im na tome. Program je raznovrstan, ima za svakog po nešto, može da se bira.
Gledano na proteklu sedmicu, analiziraću informativni program. Smatram da su službeni izveštaji tačni, pregledni, sveobuhvatni, stručni. Loše strane: Gledajući TV zaključujem da su informacije crno-bele. Što je kod nekih belo, kod drugih je crno i obrnuto. Gde je tu objektivnost? Kome verovati? I pitam se: Ko odgovara za neistinu, laž? Kome je to stalo da lažima uznemirava i svoje i tuđe gledaoce? Gde to vodi? Većoj gledanosti? Bojim se da ne. Dobre strane: Uvođenje segmenata fizičkih aktivnosti – vežbe u Jutarnjem program RTS1. Oduševljena sam! Stručno, odmereno, sistematizovano, raznovrsne vežbe. I drugo, informacije u 15 časova.
Nadam se da će u narednom periodu biti što manje veoma zastupljenih emisija o ovoj pošasti. Nadam se brzom izlasku iz ove “bolesne” situacije.
Profesorica u penziji
30. Mart – 5. April 2020.
- Posmatrani mediji
- Desno orijentisani tabloid Daily Mail www.dailymail.co.uk
- Dnevni list Gardijan www.guardian.co.uk
- Nacionalni javni servis BBC , televizijski kanali 1. i 2. kao i web stranica www.bbc.co.uk Povremeno Nezavisna Televizija ITV www.itv.co.uk
Način izvještavanja medija u Velikoj Britaniji neznatno je promjenjen u odnosu na prvu nedelju monitorninga. Gotovo iz minuta u minut, nastavlja se sa prebrojavenjem broja inficiranih i umrlih od virusa, kako u samoj Velikoj Britniji, tako i u ostalim zemljama Evrope. Međutim, britanski mediji vidno pridaju posebnu pažnju situaciji u SAD-u. Jedan od razloga tome je obilan broj inficiranih u toj zemlji (trenutno najveći u svijetu), a drugi je ekonomske prirode. Naime, SAD su obećani i moćni ekonomski partner Britaniji u post-Brexit periodu.
Druga nedelja donijela je i niz stručnih analiza o mjerama Vlade u brobi sa korona virusom. Čak se i Daily Mail pridružio kritikama BBC-a i Guardian-a zbog veoma spore reakcije britanske Vlade kao I zbog nedostatka testova. Narvno, Daily Mail je u svojoj kritici jasno naglasio da iz nje izuzima svog „miljenika“, premijera Boris Johnson-a. Jer po njima ne može prvi čovjek Vlade da bude kriv za loš rad iste.
Dnevni list Guardian je počeo sa objavljivanjem video snimaka, zapravo svjedočenja medicinskog osoblja koji su na najvećem udaru u smislu opasnosti od bolesti i iscrpljenosti zbog povećanog obima posla. Veoma emotivna i potresna svjedočenja pokazuju jasnu sliku u kakvim okolnostima radi medicisnko osoblje. Mediji očigledno koriste ovakve snimke da upozore građane da se pridržavaju propisanih mjera, ali i da skrenu pažnju na slabiji rad Vlade. Prema pisanjnu Guardiana, Vlada je obećala 25,000 dnevno odrađenih testova za medicnsko osoblje, dok se u stvari dnevno tesira manje od 2000 zdravestvenih radnika.
Guardian i BBC, gotovo istovremeno, pokrenuli su i pitanje nadzora koji je uveden sa novim mjerama vlade, njegov uticaj na drušvo i demokratiju. Ti tekstovi su mi posebno pažnju privukli. Dio njih odnosi se na vijesti iz Mađarske, i stupanju na snagu Orbanovih „mjera“ brobe protiv virusa. Svi medji su u jeku krize u Britanij izdvojili posebnu pažnju ovom događaju. Uz izvještaje iz Mađarske, BBC i Guardian su objavili propratne tekostove o tome kako „mađarski slučaj“ može uticati na ponasanje drugih autokratskih lidera u svijetu.
A sada malo o sportu, koji je bio jedna od glavnih tema ove sedmice. U nedostaku live mečeva, na tv-u se konsantno prikazuju najzanimljiviji mečevi iz prethodnih sezona, međutim jasno je da gledanost tih utakmica ne može ni da se poredi sa onim „živim“. Za sada fudbalski fanovi poput mene se moraju zadovoljiti ovim, dok čekamo nastavak sezone. Premijer liga, najjače nacionalno fudbalsko takmičenje u svijetu je obustavljeno zbog epidemije korone. Sportske redakcije konstano nagađaju kako bi situacija mogla da se razriješi. Glavna pitanja na koje se osvrću britanski mediji su: „Da li će Liverpul prvi put nakon 30 godina biti šampion Engleske, ko će se kvalifikovati u Ligu Šampiona a ko će se preseliti u niži rang takmičenja“. Takodje BBC i Guardian napominju da Premijer Liga generiše oko 10 milijardi eura GDP-a Velike Britanije, a samo u prošloj godini ova liga je prihodovala 8,2 milijarde eura. Oba medija se osvrću na veliki broj zaposlenih u klubovima koji su u opasnosti da izgube posao ili budu bez prihoda nekoliko mjeseci, i kritikuju rukovodstvu Premije Lige, koje nije dovoljno zaštitilo ugrožene radnike. Naravno, Vlada u saradnji sa Daily Mail-om za sve krivi fudbalere jer ne pristaju na smanjenje plata. U ovom slučaju moram stati na stranu fudblera, ne samo zato sto sam im, u neku ruku, bivši kolega, već, zaista, nije fer da oni budu izvojeni od 2,5 miliona milionera u Velikoj Britaniji.
Naime, mediji izbjegavaju da kazu da je malo vjerovano da bi se, odricanjem dijela plata, fudbaleri stvarno pomogli najugroženijim radnicima. Definitvno je da bi se pomogli bogatim vlasnicima, koji su u međuvremenu iskoristili posebne zakone OVE Vlade da otpuste, i to bez naknade, veliki broj trenutnonepotrebnih zaposlenih radnika.
Uostalom, individualno, fudbaleri direktno doniraju velike svote novca najugroženijm zajednicama, bankama hrane i NHS-u, dok hedge fund-ovi pojedinih britanskih ministara ostvaruju milionske profite u ovim trenucima, ulažuci pare u sada oslabljene biznise koji će se , svakako, oporaviti, a da nije primijećeno pomaganje kategorijama kojima bas fudbaleri pomažu.
Marko (London)
30.3. – 05.04.2020.
Od početka pa do danas
Na početku pandemije, kao svako normalan, pratila sam sve što se dešava, šta se planira, kako ćemo se čuvati, ko će nas čuvati, ko će nas lečiti… E, uteraše mi strah u kosti. Te pomreće vas na hiljade (ne i njih, samo nas), tesna groblja, nema mesta. Nešto mislim – Ko nas ono leči?
Opet, nije mi do zatvaranja očiju. Da virnem danas šta kažu. Uđem na http://mediji.yuportal.com/ i zaređam. K’o velim, biće nešto novo. Ja sam živa, oko mene svi živi. Neka tako i ostane.
„Blic“ piše o hiljadama zaraženih, pa o stotinama uhapšenih jer ne slušaju naređenja o zabrani kretanja. „Politika“ nas obradovala premijerkinom izjavom o plazma lečenju. Ministar za rad u „Kuriru“ kaže da veruje kako neće biti masovnog otpuštanja radnika.
Ni u belom svetu nije bolje. I tamo je korona virus glavna tema.
Niko ne veruje izveštajima lekara, o prognozama ne treba ni trošiti reči. Ni vremenska prognoza nije sigurna, a kamoli o kraju pandemije.
Za danas mi dosta. Na TVu samo filmove gledam, jer što god da kažu o pandemiji teško im je poverovati. Nisam džangrizava, ali ovih dana sami sebi skaču u stomak, pa se posipaju pepelom, i tako.
Koliko god da luftiramo i dezinfikujemo, opet su nam oči pune prašine.
2B
30.mart – 05. april
Čini mi se da u trećoj nedelji među mojim bliskim osobama ali i u meni polako zamire želja za informisanjem o korona virusu. Tek je prošlo dvadesetak dana, a kao da su se obični građani već polako izmorili od te teme.
U skladu sa tim, proteklu nedelju informisala sam se izuzetno skromno, prateći samo dva medija. Izostalo je i moje „guglanje“, odnosno potraga za detaljnijim informacijama, sveobuhvatnijim objašnjenjima kojima često strepim. Tokom nedelje tri su vebsajta koje sam svakodnevno otvarala. Jedan od njih jeste covid19.rs.
Zadovoljna sam pomenutim sajtom. Mislim da je dobro što je Ministarstvo uspostavilo ovaj jedan kanal samo za tu temu. Uglavnom sam ulazila na sajt nešto posle 15 časova, kada se i iščekuje novi izveštaj, i primetila sam da ga ažuriraju redovno. Tamo gde nedostaje veće ažurnosti jeste statistika po gradovima. Tu informaciju su novinari često tražili na konferencijama za štampu, i verujem da zaista jeste informacija od javnog interesa, te da su građani zainteresovani da znaju koji je broj obolelih u njihovom mestu. U tom kontekstu, volela bih da ta informacija ne zastareva i da se nastavilo sa njenim objavljivanjem.
Pored zvaničnog kanala informisanja o Kovidu 19, pratim sajtove medija N1 i 021. Tokom ove sedmice, uglavnom je moje informisanje započeto na covid19, zatim sam odlazila na N1 i, kako živim u blizini Novog Sada, 021 je ispunjavao moju potrebu za lokalnijim vestima o virusu.
Portal 021 cenim i zbog toga što pored lokalnih informacija, moguće je pronaći određene zanimljive informacije ali i kvalitetne tekstove iz ekonomije koji su pisani jezikom koji razume čovek bez mnogo znanja o datoj temi.
Dopada mi se što N1 deli informacije o stanju novozaraženih i umrlih od koronavirusa u svetu. Intenzivnije sam na portalu N1 tragala za informacijama o stanju u Italiji i Španiji. Izveštavalo se da opada broj osoba koji su u Italiji smešteni u bolnice i broj osoba na intenzivnoj nezi, a da je u jednoj bolnici u Rimu više pušteno pacijenata nego što je primljeno. Ta informacija mi unosi neku utehu da je pandemija tamo možda počela da se približava pomalo kraju, te da će i kod nas, samim tim posle datog perioda takođe biti kraj.
Dvadesetpetogodišnjakinja iz provincije
30.3 – 5.4.2020.
Eh, kakav naslov, tema za razigravanje mog „kontaminiranog“ uma. Kontaminacija – možda nije prava reč da opiše stanje mog uma…pre će biti, umoran, pretrpan um raznorodnim, dijametralno suprotnim informacijama po konkretnim temama, pri tom sa gomilom uskladištenih, bolnih informacija i iskustava koliko može da „zaprimi“ mozak i telo jednog pedesetogodišnjaka. Pandemija – jedan u nizu izazova sa kojim se susreće generacija čovečanstva, u svom jednokratnom pohodu po zemlji. Iskustvo me uči, da u životu nije ništa slučajno. Sve ima svoj razlog. Čini mi se da ćemo za fiktivni razlog sačekati neko vreme, a objektivni razlog je stalno lebdeći, nad našim neodgovornim glavama.
Gde su mediji u svemu ovome? Davno su nestali, davno pre korone. Ova pošast od virusa „medijima“ dođe kao ogromna usluga da pune novinske stupce, elaborijaju i apsolviraju do iznemoglosti na raznim kanalima informisanja (pisani i video) ovo zlo, umesto do sada preovlađujućih tema – estrada, sport, kriminal, politika, kvazi ekonomija – fatalistička medijska onanija (još veće zlo). Utrkuju se, prepisuju jedni od drugih, razvlače izmedju sebe jedne te iste osobe, koje su se usudile ili dobile nalog da podele informacije sa širokim narodnim masama. Pri tom, sve u istom stilu, bez iskrene empatije i osećaja za meru.
Ko su danas medijski pregaoci? Nemam odgovor, otkako je otišla sa medijske i životne scene stara garda vrhunskih novinara, spikera, voditelja koji su imali u neuronima usađenu: kulturu, obrazovanje, odmerenost, duhovnu lepotu, izgrađenu vertikalu integriteta i autoriteta na bazi, obavezujućeg razvojnog puta satkanog od rada na sebi, učenja, usavršavanja, upoređivanja, i na osnovu toga vrednovanog, zasluženog uspona na profesionalnoj lestvici. Vizuelno, agresivno, neodmereno, nekulturno, nepismeno, nedobronamerno, tendenciozno, planski osmišljeno informisanje u medijima nam je pomutilo svest, zamaglilo oči i sputalo um, koji poput loptice za tenis skakuće iz jednog u drugi kraj lobanje jer nema logične činjenice, utemeljene u znanju i duhovnosti da se zakači za istinu – jedini ispravan zaključak. Decenijama živimo u deficitu istine. Otkako nam se zapatio „demokratski pluralizam“, mediji su, naročito, postali proizvođači nečije istine i za nečije interese istine. Teško je primiti i u svom biću obraditi i svariti istinu, naročito, kada je puno „istina“. Čija istina je „istinitija“ ? Nije problem što su plate medijskih (i ostalih) pregalaca male. Problem je što živimo i preživljavamo u vremenu gde sve ima cenu i gde je sve na prodaju. Gde je ona prava elita? Učiteljska, profesorska, lekarska, inženjerska, umenička, novinarska, majstorska? Ima li je još, bar u tragovima? Ako je nema, u ozbiljnom smo problemu. Sudbinskom.
Mnogo sam mračio, izvinite. Tema me je „povukla“. A napolju je proleće, voćke cvetaju, pčele se spremaju za bagremovu pašu i jedva čekam da istekne policijski čas i istrčim u pčelinjak. Život je lep, naročito, bez ovakvih „medija“, jer svi su isti. Potpisujem!
Vraki
31. 03. – 5. 04. 2020.
Oduvek sam žudela za informacijama i pratila šta se dešava u društveno političkom životu moje okoline, države, sveta. Prilično sam kritična prema medijima i ne prihvatam sve „zdravo za gotovo“. Naravno, postoje oni kojima više verujem, ali sam negde sigurna da svaka medijska istina ima i neko drugo lice. Potrebno je dosta vremena da se ta istina utvrdi.
Vanredno stanje me je prikovalo za računar i tv. Što zbog posla, što zbog potrebe da što više saznam o ovoj pošasti koja nas je sve zadesila. Brine me kako ćemo se nositi sa nevoljom i mi, a i svet čiji smo deo (iako nam se ponekad čini da nismo).
Mediji koje pratim poslednjih nekoliko godina nisu me razočarali količinom informacija o COVID- u 19 i borbi sa virusom. N1 je baza dnevnih informacija i njima najviše verujem. Odlično su pokrili sve segmente borbe sa virusom, imaju novinare sa integritetom, emisije u kojima kritički pristupaju svakoj temi. Tv Nova s ima samo dve emisije koje pratim: Utisak nedelje i 24 minuta sa Zoranom Kesićem. Redovno pratim i KZN stručnog tima lekara na RTS1. KZN predsednika i članova vlade ne pratim više jer me uznemiruju.
Što se tiče društvenih mreža, na Twiter– u sam redovno i uglavnom pratim istomišljenike. Dosta toga saznam od „tviteraša“- o virusu, dezinfekcionim sredstvima, teorijama zavere, merama u drugim državama,… Ipak, sve te informacije prožete su velikom dozom humora i zato se Twiter- u uvek rado vraćam. Facebook je mnogo „pitomiji“ od Twiter- a. Tamo ljudi još razmenjuju recepte, savete koju muziku da slušate, konspiracije o šetanju pasa,…
Radio emisije koje redovno i sa zadovoljstvom pratim i u vanrednom stanju su „Alarm sa Daškom i Mlađom“, „Žena u kutiji“, „Kupek“, „Remarker- Zadovoljstvo u tekstu“.
Redovno pratim RTS 3– program „Moja škola“. Mislim da su, u uslovima koje imamo, profesorke i profesori časove odlično osmislili i prezentovali.
Pisane medije sam u poslednje vreme potpuno zapostavila. Ponekad odem na portal Nova s i sredom pročitam kolumnu Biljane Srbljanović u Blicu. Srećom, dani u vanrednom stanju su dugi pa stignem da odgledam i poneki film i seriju. „Papa“ i Moja genijalna prijateljica“ na HBO kanalu me odvuku od trenutno neizvesne svakodnevnice.
Žao mi je što ekipa „Državnog posla“ nema nove epizode, ali zato imamo youtube da obnovimo gradivo. Potreban nam je smeh!
B. R.
Period: 30.03.2020 – 05.04.2020.
Preko medija do slobode
Posle više nedelja tokom kojih sam bila usredsređena pretežno na posao kojim sam se prethodno zatrpala, konačno se počelo nazirati neko pomalo slobodno vreme, pravo prolećno vreme za druženje, skitnju, i taman kad sam po ko zna koji put rešila da počnem da treniram („od ponedeljka“), gle čuda zaista i počela, evo neprijatnog iznenađenja, prilike za prinudni odmor, ali ipak odmor i neko vreme koje sam shvatila kao dobar momenat da se posvetim najdražima, ali i sebi, napravim neku retrospektivu i maštam o nekom malom sunčanom danu na Štrandu, kad sve ovo prođe. Za to vreme društveni život odvija se u četiri zida, u dugim kafama i razgovorima sa mamom, sticajem okolnosti nešto kraćim nego inače, ali dragocenim šetnjama sa kucom, u skype kafi, ok, nekad i skype festivalu vina sa dragim ljudima koji su van moja četiri zida.
Pored navedenog, vreme u samoizolaciji u dobroj meri provodim uz medije. Iako često sebi obećam da neću više pratiti vesti niti aktuelne kzš (znam da znate zašto pa neću trošiti karaktere na izlišna pojašnjenja), ipak ne uspevam da odolim potrebi da budem obaveštena o novostima u vezi sa temom koja je, u manjoj ili većoj meri, uzdrmala gotovo ceo svet, pa tako i nas. Kako bih pravovremeno i objektivno bila obaveštena o najnovijim dešavanjima redovno pratim informativni program televizija N1 i NovaS koje su svojim profesionalnim radom pridobili moje maksimalno poverenje i pozornost. Kako protiču dani na prinudnom odmoru, program na ovim televizijama je sve bolji, a ja od one koja baš i ne gleda tv, postajem sve više ona što ne zna šta pre da pogleda – od Utiska nedelje sa Oljom Bećković koja, kultna emisija, poslednje nedelje analizira sa nekog psihološkog, umirujućeg a tako racionalnog aspekta, preko emisija Među nama sa uvek aktuelnim temama i zanimljivim sagovornicima, sve aktuenija emisija Zdravi sa Katarinom Bajec u kojoj već u prvih nekoliko minuta možemo naučiti nešto novo, a tu su i neprevaziđeni Ivan Ivanović i Zoran Kesić koji mi svojim emisijama uvek ulepšaju dan. Ove nedelje N1 je svoje gledaoce obradovao sa filmom koji sam pogledala a da nisam ni trepnula, sa velikim uživanjem, Nebeska tema, film o Vladi Divljanu, filmu o ljubavi prema tom večitom dečaku.
U pogledu profesionalnog informisanja o najaktuelnijim temama, posebno bih izdvojila i relativno sveže postavljen inovativni portal https://nova.rs/ sa kojim počinje gotovo svaki moj dan i koji me svakodnevno oduševljava svojom posvećenošću i objektivnošću, privlačno i pitko, a tako originalno i za sada bez greške, pravo u centar. S vremena na veme „prelistam“ portal Danas-a, a povremeno i objave Nedeljnika NIN. Ovi mediji odišu, nekad surovom, ali tako potrebnom istinom i hrabrošću koja ohrabruje. Baš sam ih nahvalila sad, ali i zaslužili su.
Za mene jedna od boljih stvari tokom karantina je to što sam se vratila na Twitter, na kom se takođe u pretežnoj meri informišem o svemu i zahvaljujući kom se ovih dana sigurno češće smejem. Osim navedenih medija koje i inače u manjoj, a sada u značajno većoj meri uspevam da pratim, izuzetno prijatno sam iznenađena predivnim gestovima brojnih bibiloteka, muzeja i galerija, pozorišta, filmskih festivala koji su građanima poslali snažnu poruku razumevanja, podrške i solidarnosti, nesebično otvorivši svoja vrata putem yt kanala, društvenih mreža, portala i drugih medijskih kanala na koji način su nam omogućili da iz svojih toplih domova, u mom slučaju sa kucom u krilu, proskitamo kroz njihove dragocene sadržaje.
Izgleda da je uvek jako važno da ljudi svoj posao obavljaju posvećeno, profesionalno i od srca.. a onda sledi ono „vredelo je“, i za nas i za njih, sigurna sam u to, i prija mi gledati taj proces i sa poslovnog i sa nekog opšteg životnog aspekta. Nama svakako već sada vredi i puno znači mentalno razgibavanje uz, iako u Srbiji trenutno malobrojne, ali očekujem sve brojnije, profesionalne i objektivne medije, posebno u ovim danima, u kojim, pored fizičkog zdravlja, ne smeta da malo sačuvamo i zdrav razum. A od mojih treninga (kod kuće) naravno sada opet nema ništa, ali biće – od ponedeljka J .
Budite dobro, #ostanitekući i verujte da će i ovo sve na kraju biti dobro, jer dok nije dobro, znači da nije kraj. Do nekog narednog čitanja, čuvajte se!
Milica
30.03-05.04.2020.
Za svojih 32 godine sam proživela mnogo čudnih i nepredvidivih stvari, tako da me ova pandemija zbog koronavirus-a nije tako zatekla i iznenadila kao većinu ljudi, verovatno jer sam naučila da očekujem neočekivano. To moje „neočekivano“ me je dug vremenski period držalo izolovanom i odsečenom od normalnih tokova života, pa mi shodno tome ni ovaj prinudni kućni karantin zaista nije teško pao. Svakako da se sa dolaskom lepog vremena javljaju i prvi krizni trenuci, ali izdržaćemo i ovo zarad nekog boljeg sutra.
U mojoj svakodnevnici izolacija je promenila pre svega to što mi televizor više ne služi za ukras i ekranizovani predmet za bolju reprodukciju selektivno odabranih online serija i filmova. I pored svega što se trenutno dešava, moj ukus za odabir programa i emisija se nije suštinski promenio, i dalje svoje vreme „trošim“ na kratko, ali kvalitetno gledanje isključivo dva televizijska programa, a to su N1 i Nova S, na kojima se emituju dve po meni najatraktivnije emisije u celokupnoj ponudi nedeljnog tv programa. Naravno da mislim na „24 minuta“ sa legendarnim Zoranom Kesićem i na „Utisak nedelje“ uz sjajnu Olju Bećković, koji me razvesele, a ujedno i rastuže nakon svakog gledanja, zbog realnosti u kojoj već duži vremenski period živimo. Radio stanice trenutno uopšte ne slušam usled neupotrebe automobila, ali kao ubedljivo najbolju, koja raspolaže najkvalitetnijim mužičkim repertoarom, bih svakako izdvojila radio Karolinu.
Kada su domaći mediji u pitanju ono što je svih prethodnih nedelja, pa i ove, bilo neizostavno jesu direktni prenosi konferencija za novinare Vlade Srbije i stručnog kadra koji se u našoj zemlji bavi suzbijanjem epidemije. Verujem da su ovi prenosi prikovali za ekrane čak i onaj deo stanovništva, kome i ja pripadam, koji ih u u nekom drugom slučaju ne bi gledao niti slušao, ali nažalost to je postao jedini način da se dođe do bilo kakve informacije vezane za trenutno stanje. Ipak kako vreme odmiče utanjuje se i moja želja i potreba da u 15 časova upalim televizor, da li zbog načina prenošenja informacija, šturosti, histerije, ili što nikako nešto novo i produktivno da čujemo iz dana u dan. Jednostavno organizam se vremenom umori od stalnog unošenja negativne energije. Pošto pisanu štampu odavno ne kupujem, umesto svega toga često uhvatim sebe da na telefonu otvaram Novosadski informativni portal 021 ili Blic,kako bih samo na kratko pročitala suštinu, odnosno upoznala se sa novim merama koje je krizni štab uveo za nas od tog dana.
Kad se podvuče crta od naših medija, i ove i svake druge nedelje, bih čistom desetkom ocenila televiziju N1 kao najobjektivniju i najprofesionalniju, jer nam pruža mogućnost da čujemo i drugu stranu onoga što se kod nas u društvu dešava. Prethodnih par dana je dobar deo medijskog prostora (što dobrog, što lošeg) zauzela uhapšena novinarka portala Nova.rs Ana Lalić, koja je pisala o stanju u Kliničkom centru Vojvodine. Nju bih ove nedelje izdvojila kao ličnost i profesionalca čija je priča osveženje svima nama, jer nam ja pokazala da i dalje postoje ljudi koji slobodno i odgovorno rade svoj posao, u ovom vremenu nepostojanja slobode medija.
I za kraj da ne zaboravim da pomenem fenomenalno „Mentalno razgibavanje“, jutarnji program na televiziji Nova S, čiji su odlični voditelji Darko Mitrović i Marko Stepanović radnim danom zaslužni za moj prvi smeh uz prvu jutarnju kafu.
Dragi moji, to bi bilo sve od mene ove nedelje, a vi #ostanitekodkuće kako bismo se što pre vratili, a možda tek i stigli do nekih boljih vremena.
Sale
30 mart – 5. april
SVET POSLE SVEGA
Sve znamo i ništa ne znamo. Uz poplavu svih informacija o korona virusu, piše u portalu RTV Slovenija MMC Klavdija Kopina, sve više izgledamo kao taoci zakona smanjene granične korisnosti: svaka informacija manje poteši našu potražnju i svaka s toga vredi manje. I tako živimo u svetu, koji vrvi informacijama, koje baš zbog te masovnosti pa i neodgovora na ključna pitanja gubi vrednost. A ključna pitanja su, kada će se napokon trend pandemije okrenuti prema dole i što nas čeka posle svega. U medijima dobivamo oprećne informacije, recimo o zaštitnim maskama – kao ona da nitko živ ne sme na ulicu bez maske ili ona o tome kako maske ne koriste ničemu, čak pogoršavaju situaciju. Kako da se čovek snađe? Dobro, navikli smo več na vreme u kojemu mediju produciraju i lažne informacije, no u ono vreme to nije bolelo, OK, pomoću njih je pobedio Donald Tramp, ali ovo danas? Danas se radi o životima, o MOM životu!
U toj zbrci izgleda, da je najozbilniji potez odigrao Etnografski muzej Slovenije, koji je počeo skupljati šale na račun korona virusa i barem na taj naćin počeo zdraviti bolesnu dušu stanovništva. Do sada su, kako izveštavju skoro svi mediji u Sloveniji skupili negde oko 200 viceva, koje bi trebali objaviti, kad histerija završi, ali su neki do njih procurili. Recimo ovaj: U vreme u kome su jedini zaposleni oni, koji rade od kuće u toj dosadašnjoj antologiji viceva o korona katastrofi publikovan je i jedan oglas: »Kupujem polovan sobni bicikl. Treba mi za odlazak na posao«.
I dok vlada Janeza Janše, koju znamo po škrtarenju i bezumnoj štednji u jednom od ranijih mandata, sad posebnim i nedorađenim zakonom na sve strane novcem lepi flastere na nekadašnje rane zbog prinudne štednje, rukom i širokih grudi baca novac narodu i privredi – kao prvu ratu 3 milijarde eura, a bit če još, retko tko se pita, što će državi i privredi ostati posle pandemije. Jedan o skeptičara je odgovorni urednik novina Dnevnik Miran Lesjak, koji o tim ne do kraja promišljenim merama govori kao o avansu za troškove sprovoda suspendirane slovenačke privrede.
Na pitanje, što će biti posle, u slovenačkim medijima odgovara bezbroj stručnjaka i »stručnjaka«. Ekonomisti prognoziraju, da ćemo račune korona virusa plaćati u sledećih 20 godina, Filozofi i sociolozi odgovaraju na pitanje, šta će ostati od demokratije, jer to što imamo danas više spominje na državni udar (ako ne u drugome, u – na sreću za sada, neuspelom pokušaju, da se vojski dodele neke policijske ovlasti pa i za sada isto neuspela potražnja policije, da bez sudskog naloga kontroliše lokacije mobilnih telefona stanovništva). A bezgranična vlast se posle dugog vladanja bez prave deomokratske kontrole teško ispušta iz ruku. Na to upozorava u Mladini i ustavni pravnik dr. Saša Zagorac, koji javnosti saopštava, da privremene mere niukom slučaju ne smeju postati trajne. I mada u zakonu piše »dok traje epidemija«, nije definisano, ko je taj, koji određuje, kad je epidemija prestala. Što je bitno u situaciji, u kojoj se odločuje o prelazu od vanrednog u normalno stanje. A ne, kao što je uspelo mađarskom premijeru Orbanu – kad su njegove izvanredne mere prihvaćene na neodređeno vreme.
Jedan od inače najćešćih citata je jednak u svim medijima, verujem u čitavom svetu: »Posle ove pandemije svet neće biti isti.¨ U tome sve svi slažu. No glavne razlike shvačanja te tvrdnje u pojedinim regijama postoje. Filozofi najčešče govore o sadržajnoj promeni demokratskog sistema, pa i kapitalizma samog, buduči, da je u stvari neoliberalni kapitalizam ako ne direktno prouzrokovao, barem doprineo širenju pandemije u stvaranju nemogućnosti, da joj se svet suprostavi. Ujedno jedni kritikuju naćine rešavanja situacije, u kome je najbitnije spasiti banke, kao što se dešavalo posle kraha banke Lehman Brothers, umesto da već tada razmisle o promeni modela, u kome treba rešavati čovečanstvo kao zajednicu a ne onih deset posto vlasnika svetskog kapitala. S druge strane se toj tezi suprostavlja ugledni ekonomski analitičar dr. Velimir Bole sa tvrdnjom, da će banke na kraju postati najbitniji činilac izlazka iz krize a o ćemu – po njemu – vlada i ne razmišlja. Treba znati, da je Bole svojim dosadašnjim analizama, za razliku od takozvanih »mladoekonomista« na koje se oslanjala ranija Janševa vlada, po pravilu dokazao, kako njegove teze uvek odražavaju relnost stanja i pronalaze mogućnosti izlazka iz krize.
Jedini, koji, izgleda ne razmišljaju o »svetu posle« su svetske vlasti, koje se bave parcialnim problemima današnjosti u okvirima sistema, kakav smo imali o sada. O tome, da se rešenje u biti skriva u drukčijem razmišljanju o nužnoj globalnoj promeni, oni ne vide preko milijuna zaštitnih maski i respiratiora, koje su (najpre sebi, a onda i ostalima) uspeli nabaviti u zadnji čas, upotrebljujući i piratske metode pljačke legalnim kupcima.
Što ćemo na kraju trebati, da u »krasnom novom svetu» sastavimo sve komponente nove normalnosti, pita se na portalu MMC Slavko Jerič.
A za kraj jedna dobra vest svetskih agencija: 101- godišnja Španjolka Encarnacion Buisan prebolela je korona virus i danas se oseća dobro. Možda i nas čeka u starosti stotica i pored takvog virusa. Ako ništa dugo, barem ćemo saznati, kako je sve završilo.
Gojko Bervar
30.03.-05.04.2020.
Protekla je još jedna sedmica ostavivši za sobom puste ulice i prve prolećne dane…
Na mom dnevnom repertoaru i dalje se nalaze filmski kanali, kao i online gledanje filmova. Obzirom da uglavnom biram mistery, triller, I krimi žanrove, ove nedelje pogledala sam filmić pod nazivom ,,Zov divljine” koji prati uzbudljivu i živopisnu priču psa Baka, predstavljajući njegovu životnu avanturu . Pored toga, tople preporuke i za film ,,12 majmuna“ koji na specifičan način predstavlja i trenutno epidemiološko stanje u svetu. Za vikend sam takođe ispratila i live stream ,, Vesela subota“ kako bih mirno subotnje veče začinila kvalitetnim zvukom elektronske muzike. Svakodnevno se nasmejem i komičnim videima Sandre Silađev, kao i Caletu, čije video snimke možete pronaći na YT. Takođe ispratim i najnovije vesti, tek toliko da ostanem u toku sa dešavanjima i situacijom u kojoj se nalazimo, ali izbegavam da mračim svoj um utvarama straha, i zbog toga se okrećem pozitivnoj strani shvatanja i prihvatanja realnosti, koja nosi sledeću poruku: Sve što nam se dešava umnogome zavisi od energije koju stvaramo unutar sebe i emitujemo je u prostor oko nas, kao i od toga kakve su nam misli i osećanja , što predstavlja skalu za određenje subjektivnog osećaja i sreće pa tako i samog sveta oko nas.
Ostanite kod kuće.
Sanjalica
30. III – 5. IV
Pratila:
TV: N1 (Novi dan), NovaS, RTS 1 (dnevne konferencije za štampu u 15 časova koje prenosi većina medija), RTV (Razglednice jer su tu potpunije informacije o Vojvodini i Novom Sadu), History, Discovery, National geography, Tv. 1000, Sinestar (neki od kanala zavisno od toga koji je film na kom kanalu bio)
Youtube: pozorišne predstave (Kralj Ibi, Korešpodencija), muzika (novi album Frajli)
Internet: komunikacija sa drugaricama je prestala. Valjda smo se zamorile. Jednom dnevno pogledam podatke na sajtu svetske zdravstvene organizacije o korona virusu po zemljama.
Slušam muziku sa svojih CD kompilacija (ove nedelje špansku i latinoameričku)
Esej o sadržajima:
Dobri primeri: školski program, konferencija za štampu koju direktno prenose brojni tv kanili u 15 časova (kada govore žene ili dr Kon, smireno i jasno, ukazuju na to da nas čekaju dve naredne veoma teške nedelje, ali kada govore to ne izaziva strah već podstiče na oprez a to je u ovakvim prilikama jako važno)
Pohvale za RTV koji informiše o svim brojevima telefona relevatnim za pandemiju i brojevima svih zdravstvenih službi (ginekologija, pedijatrija, kardiologija ….) u svakoj od opština. Prezentacija je odlična (liči na power point, drže je dosta dugo na ekranu da može da se stigne da se prepišu brojevi, i ponavljaju nekoliko puta u roku od pola sata).
Korišćenje gestovnog jezika u informativnim emislijama i emisijama u kojima gostuju stručnjaci, kako bi osobe koje ne čuju mogle da prate program i to je dobar primer. Treba razmisliti da se još neke od emisija koje sadrže informacije važne za trenutne prilike titluju, pa makar i naknadno puste.
Manjak informacija na lokalnom nivou. Vidi se da nedostaju lokalni mediji. (Izdvajam primer RTV koji je gore detaljno opisan). Nakon najave da će o situaciji sa epidemijom izveštavati samo krizni štab, ne znam kako će građani na lokalnom nivou biti informisani o prilikama u lokalnoj zajednici, merama koje preduzima lokalna samouprava i dr.
Urednički koncept dominantne teme deprimiraju. Pored informacija o stanju pandemije na kojima je akcenat, povećava se blago i broj korisnih saveta i informacija. I dalje se nepotrebno repriziraju iste emisije po više puta na dan.
Veći broj sagovornika na TV kanalima, iako se koriste nove tehnike direktne komunikacije i odlazak u studio nije uslov za učešće, i nadalje su sagovornici iz Beograda ili neke javne ličnosti – naši državljani van zemlje. Zašto se sagovornici ne traže i u gradovima i opštinama Srbije? Pa javnih ličnosti kao i stručnjaka ima i van Beograda. Ne moraju se mediji oslanjati samo na dopisnike već ima mogućnosti i za druge sagovornike ako dopisnika iz neke sredine nema.
Parove i zadrugu bi trebalo prekinuti. U ovoj situaciji to je neprimereno (po sadržaju, ne poštuju mere boravka u zavorenom prostoru, ne nose maske, ne pridržavaju se odstojanja.)
Neki novinari ili urednici „nisu se najbolje snašli u ovoj situaciji“ – već tešku situaciju nepotrebno čine težom načinom izveštavanja. Npr. nepotrebno se u raznim emislijama stalno iznova emituju prve (veoma deprimirajuće) fotografije Beogradskog sajma.
Razmisliti i da li neke od emisija iz standardnih programskih sema (npr. satirično humoristički sadržaji (24 časa sa Zoranom Kesićem ili emisija koju vodi Ivan Ivanović vidi se kako se muče da u ovim okolnostima i na primerima koji nas okružuju prave neku vrstu usiljenog humora, satire – to ne ide i to je svakom gledaocu jasno, prosto nije smešno čak i ako se nasmejemo na neki od priloga).
Praksa da se neki novinari ne odnose korektno prema gostima koje zovu u emisiju se nastavlja. Gost je u drugom planu. Novinar je „glavni akter“ a ne medijator u razgovoru. Novinar ne bi trebalo da uzme dobar deo vremena u emisiji i govori o tome šta on ili ona „misli o pandemiji“ ili o nekoj drugoj temi emisije, sagovornike prekidaju, upadaju im u reč …..a to se dešava (npr. emisija u 17 časova na NovaS (Maja i Nataša).
Kao pozitivne primere izdvajam RTS2 i RTS 3 školski program. Takođe i to što je SBB za korisnike njegovih usluga otvorio dodatne kanale sa filmskim programom.
- Školski program: ocena (10)
- Konferencije za štampu na kojima govore stručnjaci: ocena (10)
- RTVojvodina, popodnevna emisija u 18 časova: ocena (9)
- Zadruga i parovi: ocena (0) uz predlog da se emitovanje prekine, a program prilagodi okolnostima (podsećam da je neka od ovih televizija licencu dobila kao program za decu pa neka sada to radi (postoje jako dobri programi za decu pa neka to puštaju))
Potpis 65+
30.3 – 5.4.2020.
Student sam i u rodno mesto sam se vratila zbog već svima dobro poznate situacije – pandemije izazvane virusom korona. Ličnim izborom ne gleda televiziju i ne pratim vesti na dnevnim bazama vec deset godina. Međutim, iako ne želim, u ovim krucijalnim trenucima sam primorana da me uticaj raznih medija dotakne. Ono što dopire do mene u određenim momentima može da ima velikog uticaja, ali većinu vremena se trudim da ostanem pribrana. Razni mediji prenose različite informacije. Nisam najsigurnija koliko su sve informacije verodostojne osim javnih prenosa nase Vlade o uvedenim pravilima. Tokom godina sam izgradila odredjenu vrstu skepticizma prema svim medijima, tako da se i ne obazirem. Ono sto je univerzalno kod većine medija je primarno obavestenje o simptomima ovog virusa, kao i određene mere predostrožnosti koje svako od nas treba preduzeti. Takođe, imamo uvid u stanje drugih drzava, kao i sam način njihove borbe protiv Covida-19. U mom domu se svi trudimo da ostanemo pribrani, da ne paničimo i da se čuvamo.
Vesna
30.03.2020 – 05.04.2020
Mediji:
- Spiegel online
- TAZ online
- Le Parisien online
- L’Independant online
- NDR
- Welt
- SWR2 Radio
Vaihingen an der Enz, gradić u južnoj Nemačkoj u kome provodim vreme izolacije. 30.000 stanovnika, rečica, pored koje u normalno vreme šetamo, vozimo bicikl, bavimo se sportom. Pre neki dan su se vratile rode. Danas je sreda, pijačni dan. Na pijaci su samo tri tezge, prodavci sa zaštitnim maskama. Vrlo malo kupaca koji drže rastojanje od oko 1,5 metara. U ovom periodu epidemije većina ljudi je disciplinovana. Iz kuće izlaze samo oni koji moraju na posao ili u kupovinu namirnica. U „Le Parisien“- u čitam danas da je u Francuskoj izrečeno 300.000 kazni zbog kršenja zabrane izlaska. Ne, ljudi su ovde disciplinovani. Ili se više boje? Međutim u medijima se javljaju kritičari odluke o ograničavanju kretanja stanovništva. Kažu da sloboda kretanja mora imati prioritet. Neki autori se brinu da takve odluke škode demokratiji..
Informacije o epidemiji dobijamo sa Interneta. Svi mediji imaju svoje vebsajtove koji se ažuriraju više puta na dan. I radio slušamo preko interneta. Na početnim stranama objavljuju se prvo i prvo najaktualnije informacije o širenju korone u Nemačkoj, u Evropi i u svetu. Broj novih infekcija u poredjenju sa prošlim danom, broj smrtnih slučajeva i procentualni porast obolelih. Svi mediji koje pratim objavljuju izveštaj predsednika Instituta „Robert Koch“ iz Berlina, profesora Dr. Lothara H. Vielera, koji na vrlo razumljiv način svakodnevno u isto vreme izveštava o razvoju pandemije, objašnjavajući momentalno stanje i dajući preporuke za ponašanje, a zatim svaki put takođe precizno odgovara na pitanja novinara. Svi moji prijatelji, sve komšije, sva rodbina svaki dan slušaju ovaj izveštaj. S obzirom da se vebsajt Instituta „Robert Koch“ svakodnevno ažurira, nalazimo na njoj i praktične informacije o simptomima, o nošenju maski, kao i važne brojeve telefona, o dijagnostici, merama koje se preduzimaju i informacije koje grupe građana posebno treba od infekcije čuvati.
Svi mediji koriste vebsajt Instituta „Robert Koch“ tako da se iste informacije na svim portalima ponavljaju. Razlike ipak ima u tome što na primer Spiegel redovno i komentariše te podatke i
čitaocima
omogućava da diskutuju, naravno uz prisustvo moderatora. Svaki članak je i
potpisan, tako
da je moguće stupiti u direktan kontak sa
novinarom.
Po izbijanju pandemije nemačka vlada se obratila na dve adrese da trazi stručni savet:
Obratila se Institutu „Robert Koch“ i profesoru Dr. Christian Drostenu, glavnom virologu u bolnici Charité. Obe ustanove su u Berlinu. Profesor Dr. Drosten informiše javnost svakodnevno u podcastu na NDR-website (televizijska stanica). 31. marta 2020. godine Dr. Drosten se, izmedju ostalog, žalio na medije. ” Situacija u kojoj se nalazimo nije jednostavna. Mi naučnici skupljamo i analiziramo podatke i možemo da ocenimo koliko su podaci pouzdani.“ kaže Christian Drosten u NDR-podcastu, „Coronavirus“, broj 24. “Ali mi naučnici ne donosimo odluke, nego to čine političari. [….] “Neki mediji objavljuju karikature virologa […]. Molim vas prestanite sa tim! ” Dr. Drosten izveštava o tome šta su virolozi do sada saznali o novom virusu i daje preporuke vladi u dogovoru sa Institutom Robert Koch. Svi sa kojima sam razgovarala, moje kolege, moji rodjaci, moji susedi, su zadovoljni sa odlukama Angele Merkel u ovoj izuzetnoj situaciji, iako joj na izborima nismo dali naš glas.
U Nemačkoj ima roditelja, koji svoju decu neće da vakcinišu. Prošle godine je vlada donela zakon po kome samo deca koja su vakcinisana, smeju da idu u zabavište. Sada u vreme pandemije pitaju čitaoci novina kada možemo da računamo sa vakcinom protiv korone. Iako svi stručnjaci ponavljaju da je potrebno da prodje bar godinu dana, građani postavljaju to pitanje opet i opet.
Novine su tokom ove nedelje pisale i o odluci svih nemačkih bolnica da ne dozvole prisustvo durge osobe pri porođaju. Spiegel je onda objavio reakcije porodilja i babica. „Jedan par, majka i otac, su jedna celina. Nije fer odvajati ih baš za vreme porođaja.“ – rekla je jedna babica.
Gregor Gisi, predstavnik levice, dao je intervju WDR-u u kome se jasno izražava protiv privatizacije zdravstvenog sektora. Tema nije nova, ali je ovaj trenutak pogodan za diskusiju. Zašto nema dovoljno kreveta u bolnicama? Zašto bolnice moraju da rade po principu dobiti? Mnoge male bolnice su poslednjih godina zatvorene, pošto nisu bile rentabilne. Lekarima bi bolnički šefovi nalagali da moraju u sledećoj godini da imaju više teških slučajeva. Nadam se da ćemo iz krize izaći pametniji.
Mnogi portali novina nude Newsletter, u kojima možemo da čitamo novosti iz onog područja koje nas interesuje i koji stižu svakodnevno. Svi mediji su pre nedelju dana objavili vladinu odluku o finansijskoj pomoći malim firmama i samostalcima. U svim medijima je objavljen i link za ispunjavanje molbe. Tu finansijsku pomoć su mogli da dobiju i umetnici i docenti na fakultetima. Ne znam koliko ih se prijavilo, ali znam da su mnogi moji prijatelji dobili novac već posle nedelju dana. Svi smo bili prijatno iznenadjeni kada smo u novinama pročitali:
Restorateri, umetnici ili fitnes treneri – ukratko, samostalci – navikli su na rizik. Međutim, nesigurnost koju donosi sadašnja kriza nadmašuje sve do sada viđeno. Federalna vlada je to brzo uvidela i bez mnogo diskusije usvojila paket pomoći od ukupno 50 milijardi evra.
Pre dva dana čitam u Welt online da su šefovi Daimlera odlučili da smanje svoju platu za ovu godinu za 20 procenata. Radnici u Daimleru rade momentalno ili od kuće ili skraćeno.
Ove nedelje sam dobila mail od jedne angažovane žene sa molbom da pišemo medijima da u ovoj teskoj situaciji novinari ipak ne zaborave teme o klimi. Zapravo u medijima je trenutno malo o hitnim odlukama za zaustavljanje promena klimatskih uslova. Jedino čitamo kako je stutgartski aerodrom zatvoren i da Lufthansa očekuje isto vladinu finansijsku pomoć. Još jedna zanimljiva vest: u jednom članku čitam predlog da se ukinu letovi u okviru Nemačke. Pametno. Postupno odricanje od korištenja uglja i koronavirus omogućiće da se zadati ciljevi o klimi za ovu godinu ostvare. „Očigledno je da epidemija utiče na smanjenje emisije CO2 “, rekao je stručnjak Dirk Messner u Welt- u.
Skoro jednoglasno daju mediji nemačkoj vladi dobru ocenu za ponašanje u vreme krize. Zabrana izlaska na ulicu, korišćenje maski, testovi, povećanje broja kreveta za intenzivnu negu, finasijska pomoć za samostalce, krediti za velike firme. Mnogi smatraju da bi i klima – temu trebalo rešavati tako brzo i odlučno.
Nada Heller
30.03 – 5.04. 2020
Stalno gledam kanal Art koji prenosi divne koncerte, opere i razne umetničke događaje tako da to zadovoljava naše kriterije i potrebe; takođe imamo pretplatu na puno lijepo kazalište u Aix-u sa odličnim programom, kao i za direktne prenose Met opere iz Njujorka jer sam veliki ljubitelj operskog stvaralaštva. Na televiziji gledamo centralni dnevnik javnog servisa Francuske i ništa drugo od tradicionalnih medija. Digitalne medije uopste ne pratimo niti želimo da smo na Internetu, tu smo vrlo radikalni. Moj suprug iako je u javnosti veoma angažovan, po prirodi posla, nema ni mobilni telefon, čak ni službeni. Računar koristimo, takođe, isključivo na poslu zbog higijene života i filozofsko-ideoloških uverenja.
pozdrav iz Provanse