Zabrana kretanja, preporuke o socijalnom distanciranju i rad od kuće doveo je milione ljudi širom sveta u situaciju prinudnog viška slobodnog vremena. Svi benefiti posredne komunikacije i interneta stupili su na snagu u ovakvim situacijama, te se gotovo svaki mogući aspekat života kao što je druženje, učenje i rad premešta u onlajn sferu. Slobodno vreme dopušta i da značajan period trošimo na društvene mreže. Međutim, iako se u ovom momentu slave koristi društvenih mreža, postoji mogućnost ispoljavanja i onih negativnih efekata.
Mnogo puta je bilo govora o tome zbog čega tradicionalisti u novinarstvu nikada neće prihvati da nazivaju društvene mreže medijima. Razlog tome je prvenstveno izostanak tzv. čuvara kapija na društvenim mrežama. Poznato je da svako može da kreira i deli bilo kakvu informaciju, bez ikakve kontrole profesionalne ruke. Ova osobina društvenih mreža često omogućava viši stepen slobode govora u jednom društvu, i razvoj drugih korisnih fenomena kao što je građansko novinarstvo. Međutim, tamo gde leži korist, leži i najveći problem društvenih mreža.
Problem nepostojanja čuvara kapija dolazi do većeg izražaja u vreme kriza. Krize, kao što je pandemija virusa, imaju značajan potencijal da uzrokuju masovnu paniku na društvenim mrežama.
Društvene mreže, naime, naročito su pogodne za širenje tračeva i glasina. Sa obzirom na nedostatak profesionalne kontrole, jedino što zaustavlja osobu da otkuca i podeli neproverenu informaciju na društvenim mrežama jeste ona sama. Lekari iz celog sveta više puta su ukazali javnosti da je Kovid-19 novi koronavirus, i da i oni sami o njemu uče. Međutim, običan čovek u vremenu krize traži autoritete u koje će se uzdati i koji će ga izbaviti iz pošasti koja ga je snašla. To su često političari, ali mogu da budu i lekari, razna božanstva i druge osobe koje pojedinac smatra autoritetima. U situaciji koja je nesigurna i nova čak i čovekovim autoritetima, raste osećaj nesigurnosti i straha. Deficit informacija, neizvesna budućnost i nepoverenje u institucije takođe stvaraju vrlo povoljnu podlogu da se šire glasine.
„Glasine su određena vrsta šapata, novosti (često lažnih), koje se rasprostiru od usta do usta na neformalan način. (…) Ljudi koji ih šire u njih smeštaju svoje strahove, želje, preuveličavanja, čineći to ne samo svesno već i nesvesno. (…) Za pojavu glasina bitno je sledeće: određeni događaj mora biti važan, pri tom ne sasvim jasan i dostupan proveri“ (Koković, 2007: 125-126).
Dakle, trenutna situacija povoljna je za širenje glasina ili dezinformacija o Kovid-19 na društvenim mrežama (Fake News Tragač je pisao o tome ovde). Ljudi to neretko čine iz straha, a društvene mreže predstavljaju pogodan kanal za to.
Podsetimo i da je širenje lažnih vesti o virusu u ovom trenutku kažnjivo prema članu 343 Krivičnog zakonika Republike Srbije, upravo iz razloga da se ne bi širila masovna panika.
Važno je razumeti zbog čega nastaju glasine, odnosno masovna panika u kriznim situacijama. Prilikom korišćenja društvenih mreža i nailaska na ovakve informacije, potrebno je uvek se setiti poznate mane društvenih mreža, a to je da svako može da podeli bilo šta. Koliko god da je ova osobina nekada benefit, u kriznim situacijama može se pokazati pogubnom.
Zbog toga, dragi čitaoci, ostanite kod kuće, pratite sve mere opreza, imajte poverenja u lekare i stručnjake, i slušajte zvanične informacije. Pre nego što podelite bilo koju informaciju razmislite da li je ona potvrđena od zvaničnih i nadležnih službi. Budite odgovorni prema javnom zdravlju i informacionom prostoru.
Valentina Sigeti
Reference:
- Koković, Dragan. (2007). Društvo i medijski izazovi: uvod u sociologiju masovnih komunikacija. Novinarska biblioteka: Novi Sad. Dostupno na: http://odsek.medijskestudije.org/wp-content/uploads/2011/03/Kokovic.pdf
- Službeni glasnik Republike Srbije. (2005). Krivični zakonik. Beograd: Službeni glasnik RS, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019. Dostupno na: https://www.paragraf.rs/propisi/krivicni-zakonik-2019.html