Posted on by

Dnevnički eseji: Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma (16. mart – 29. mart 2020. Sankcije: 1. i 2. sedmica)

Dnevnički eseji će se pisati tokom trajanja vanrednog stanja. Nakon njegovog završetka, sažetak odabranih eseja će biti objavljen u knjizi “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma”. Svako od vas može da učestvuje u projektu.

Druga sedmica vanrednog stanja

REM nije promenu stav oko rijaliti programa ni u doba korone ni u periodu vanrednog stanja. Ali je zato već 19. marta održao sednicu po hitnom postupku, odgovarajući na molbu Pink-a za odlaganje obaveza koje tek dospevaju za period mart – maj 2020 g. Toga dana su u vidu saopštenja za medije, upozorili sve medije da su dužni da „hitno prenesu saopštenja javne vlasti, koja se odnose na ugrožavanje života, zdravlja, bezbednosti ili imovine“. I  to tako, ne u vidu Obavezujućeg uputstva, nekog Pravilnika ili drugog akta, već jednim običnim upozorenjem u saopštenju za medije. Za pretpostaviti je da se o tekstu saopštenja Savet REM-a nije ni raspravljao, a i zašto bi… Ovakvo saopštenje i služi da uplaši vlasnike medija, disciplinuje ih i pokori. Šta su uopšte saopštenja javne vlasti? Konferencije za medije, koje se pretvaraju u monologe na nebrojeni spisak tema? Odgovori na pitanja akreditovanih novinara na još pitanja o svemu i svačemu?

Ono što je donela druga sedmica vanrednog stanja je postepeni uzmak nosioca javne vlasti i prepuštanje konfernecija stručnjacima, lekarima specijalistima, članovima Kriznog štaba. Bez obzira šta je uzrok ove promene, ona je svakako dobrodošla. Možda po prvi put u našim životima, u prilici smo da sa ovako važnog mesta, reč stručnjaka čujemo direktno bez posredovanja vlasti.  

Medijska ponuda se takođe postepeno menja poslednjih dana. Ako ostavimo na stranu informativne sadržaje, tek u drugoj sedmici vanrednog stanja vidimo neke filmske klasike koji svojim nespornim kvalitetom mogu da vežu pažnju, i pored toga što su dobro poznati, a možda upravo zato što su dobro poznati pružaju gledaocima priliku da dopru i do onih dubljih slojeva teže uočljive na prvo ili drugo gledanje.

Pandemiju i mere koje su usledile niko nije dočekao spreman jer je to prosto nemoguće. Ono što nam je svima dostupno to je da brzo učimo i prilagođavamo se koliko je to moguće. Medijima, pre svega urednicima, na raspolaganju je veoma malo primera iz prošlosti. Ova kriza je istinski globalna, a sredstva koja su na raspolaganju svode se na izolaciju, socijalnu distancu i smanjenje skoro svih aktivnosti. U takvim uslovima svaka proizvodnja medijskog sadržaja je ograničena i limitirana. Što su mediji produkciono i tehnološki zahtevniji to je teže organizovati produkciju. Zato je lako posegnuti za arhivama, barem oni koji ih imaju. Ali ni to nije tako lako kao što se čini i kao što je na kraju krajeva decenijama funkcionisalo.  

U subotu 28. marta RTS1 je emitovao snimak Finala teniskog turnira u Rimu 2014. Đoković-Nadal. U vreme kada nema „živih“ sportskih prenosa, a u želji da se što više građana zadrži u kućama, RTS je na dva i po sata i tri seta gledaoce odveo na Foro Italico u Rimu, sve sa upadljivim reklamama za Corona pivo na teniskoj mreži. Pa, ili izaći iz kuće ili barem promeniti kanal…

Ko je uopšte smislio ono #OstaniKodKuće? Ne, „Ostanite“ već direktno „Ostani“ kao da pred prijemnikom jedan usamljen, izolovan, stanovnik sa kojim je televizija već odavno na ti? Ne samo da se izgubilo „Vi“ u ovoj komunikaciji, već se izgubilo i „vi“ upravo u vreme kada su porodice ponovo ispred zajedničkog TV-a.

                                                                                                                        V.

23. – 29. 03. 2020.

“Proglašavam kraj pandemije u mojoj kući!”

Ljudi, prije svega želim vam svima dobro zdravlje. Trebat će nam. Tko preživi “doba korona virusa” nije sigurno da neće “ispalit’ na živce”. Ako ne zbog raznih ograničenja uzrokovanih pandemijom a onda od onoga što smo već čuli i vidjeli u medijima što nas tek čeka ovih dana, tjedana…hm, mjeseci(?). Društvene mreže su dodatni krug pakla, ali njih ipak (tko god što mislio) ne želim računati u medije jer mediji bi, koliko god u njima bilo sve manje novinarstva, ipak trebali poštivati elementarne profesionalne standarde. Trebali velim. Pa čak i kad su im izvori društvene mreže.

S obzirom na to da je ovo prva, upoznavajuća kolumnica, esej, whatever…evo nekoliko osnovnih podataka da znate s kim imate posla. Novinarski sam veteran sa 40 godina provedenih u profesiji. Gotovo polovicu od tog vremena sam slobodnjak i radim uglavnom za strane medije i međunarodne organizacije koje podupiru razvoj medija – kao novinar, urednik i trener istraživačkog novinarstva. Već neko vrijeme živim u prekrasnom malom mjestu koje se zove Fažana, praktično je predgrađe Pule i jedina lučica iz koje idu brodovi za Brijune. U ovo doba godine obično već puna turista Fažana je sad prazna. Ne radi ništa izuzev pošte, ljekarne i prodavaonica s hranom. Nema turista a, kao i u cijeloj Hrvatskoj, odnedavno je zabranjen izlazak iz mjesta boravka pa čak  kretanje ulicama bez velike potrebe. Poznat vam je taj scenarij iz vlastitog iskustva. Kako ja inače provedem velik dio dana za laptopom i(li) čitajući zapravo mi ovakav režim ne predstavlja problem.

Promišljanja o medijima i novinarstvu je nažalost premalo i među samim novinarima pa, ako nas već ima onih koji bismo javno podijelili svoja razmišljanja, bolje je da su dostupna na jednom mjestu, pregledna i strukturirana nego da se izgube u nepreglednom prostranstvima društvenih mreža. Stoga sam se rado odazvao pozivu da pišem eseje iz izolacije. Prije nekoliko dana zamolili su me iz redakcije riječkog Novog lista da odgovorim na nekoliko pitanja za potrebe teksta o tome kako će pandemija korona virusa štetiti ionako ugroženim novinama. Kao odgovor napisao sam tekstić čija je teza da me nije briga ako propadnu novine, ali sam užasnut što umire novinarstvo. I u izolaciji redovno na portalima pratim izvještavanje niza hrvatskih medija te onih iz regije, ali i najpoznatijih svjetskih medija poput naprimjer The Guardiana i The  New York Timesa. Satelitska TV ponuda opskrbljuje me programima poput CNN-a, Sky Newsa, BBC-ija, ali  italijanskih, ruskih i francuskih kanala kaoi programa vijesti iz regije. Dakle, imam “štofa”za tjedna javljanja.

I za kraj ovog početka našeg druženja… Beogradska prijateljica odlučila je ne gledati više TV i portale te ne slušati radio. Poslala mi je poruku: “Proglašavam kraj pandemije u mojoj kući! Dosta mi je više da mi ispiraju mozak političari, naučnici, doktori, kuvari i ostali a novinari sve to skupe i pišu li pišu i šire paranoju. Kod mene je ludilo završeno.”

Saša Leković

Period posmatranja    23-29 . mart 2020.

Posmatrani mediji:

  • Desno orijentisani tabloid Daily Mail www.dailymail.co.uk
  • Dnevni list Gardijan www.guardian.co.uk
  • Nacionalni javni servis BBC ,  televizijski  kanali 1. i 2. kao i web stranica www.bbc.co.uk
  • Povremeno Nezavisna Televizija ITV www.itv.co.uk

Početak ovog monitoringa poklapa se sa uvođnjem prvih oštrijih mjera koje je Vlada  britanskog premijera Borisa Džonsona preduzela u suzbijanju epidemije korona virusa, u zemlji. Nakon početnog i krajnje ležerenog pristupa, zagovaranjem ideje o „imunizaciji krda“,(čitam: ko pretekne – dobro da je, ko ne – šta ćemo), Vlada je donijela niz mjera koje su promijenile svakodnevni život  ovdašnjih stanovnika.

Naslovi šokantnog prizvuka „Britanija pod ključem“ su zajednički svim medijima, listovi uvode posebne stranice, a elektronski mediji posebne programe, posvećene  naporu da se suzbije korona virus. Detaljno se prenose infromacije o Vladinim mjerama, prvi put u istoriji zabelježenom zatvaranju škola, potom prodavnica (osim prehrambenih i apoteka) i, ovdje kultnih, pabova. Britanci se edukuju o zabranama, rijetko svedočenoj prilici da i njima neko nešto zabranjuje. Takođe zajedničko je i “bombardovanje” informacijama o dešavanjima u drugim zemljama (Španija, Italija, Njemačka, Francuska I USA)  koje su povezane sa širenjem virusa.

Nijesam siguran da način na koji Daily Mail izvještava ima za cilj da informiše, već da uznemiri ili uplaši čitaoca. Katastrofa je na pomolu, jedino što se da zaključiti. Uz to, list objavljuje praktične savjete kako držati distancu, kako staviti masku, kako vježbati kod kuće i poseban specijal, damama posvećen – kako se ofarbati kod kuće. Jer, kako, zaboga, ići neofarban u doba korone?! Tu su i posebne informacije  o selebritijima koji su inficirani virusom, kao i njihova video obraćanja o tome kako im pada samoizolacija.

Impresionira me brzina kojom BBC reaguje na “novu“ stvarnost. Dok  ekran ostaje rezervisan za tek neznatno  izmijenjenu programsku šemu, zbog uvođenja  popodnevnog specijala, njihova web stranica obiluje mnoštvom korisnih pomoći, posebno za roditelje koji su sada po cijeli dan sa svojom djecom. Od učenja na daljinu, preko kreativih igara za angažovanje pažnje, do vježbi.

I BBC i Gardijan detaljno, ali odmjereno i bez senzacionalizma, izvještavaju o problemima sa kojima se suočava Britanija u suzbijanju virusa. Gardijan objavljuje cijeli serijal tekstova kako epidimija i mjere koje su uslijedile pogađaju privredu, ali i građane. Takođe savjetuju šta  uraditi sa otkazanim avio kartama, ljetovanjima, kupovinama… vrlo korisno i dobrodošlo, posebno što mnoge avio komanije dovode u zabludu svoje mušterije. Gardijan počinje i interakciju sa svijim čitaocima, pozivajući ih da šalju svoja svjedočanstva, zdravstvene radnike o teškim iskustvima sa kojoma se suočavaju, kao i one koji su izgubili svoje najdraže da podijele uspomene na njih.

I BBC i Gardijan su posebnu pažnju posvetli umjetnosti, u specijalnim  rubrikama.

Filmskih i serijskih programa ima u obilju, a pridružene su im i reprize najpopularnijih serija. Takođe, primjetan je poveaćan broj sadržaja za djecu na malim ekranima. Priznajem da sam sit informacija  o korona virusu, smeta mi to obilje , jer iz njega nekako viri neka moguća katastrofičnost. Ne zato što se plašim, umara me ponavljanje. Rado se vraćam Twitteru, koji i dalje smatram najbržim načinom da se o odabranim  temama informišem, a i u isto vrijem i nasmijem. Humor je zapostavljen u doba korone. Znam da nije preveselo, ali humor definitvno pomaže u ovim trenucima.

Marko

23 – 29.03. 2020.

Mediji:

Facebook, BBC news, RTS planeta, N1 Srbija, Nl Times (nltimes.nl), NPO – national television, Netflix, Marka Žvaka, Večernje novosti

Na početku, što je bilo pre oko dve nedelje, stalno smo pratili medije i podatke o broju zaraženih, broju umrlih, u Italiji, u Holandiji, u UK, u drugim zemljama. Pokušavali da shvatimo o čemu se radi, da razumemo šta se dešava i šta će se dešavati. Bila sam anksiozna, ne uplašena, ali iznenađena i pod jakim utiskom informacija o pandemiji, pogotovo informacijama iz Italije. Istog dana kada je u Srbiji uvedeno vanredno stanje, ovde su donete mere zatvaranja kafića i restorana, muzeja, škola, univerziteta. (Ipak, sloboda kretanja nije ograničena. Tek skoro su u prodavnicama uvedeni obavezni razmaci, trake po podu na 1,5m, zabrana okupljanja za više od tri osobe, čak i na otvorenom).

Dakle, stalno smo, nekoliko dana, pratili šta se dešava i u kom pravcu čitava stvar ide. Letovi su otkazivani jedan po jedan, mere se pooštravale. Onda smo se navikli. Jasno je kako život izgleda i da će slično izgledati u narednom periodu. Kolikom, ne znamo.

Počela je TV nastava za osnovnu školu – pratimo je odloženo na RTS planeti. Na mom kompijuteru je bila instalirana ranije, pa možemo da gledamo, a na Reljinom tabletu, kada sam pokušala da instaliram, ispostavilo se da, pošto smo u inostranstvu, moramo da platimo. To i nije baš solidarno i patriotski od strane javnog servisa i više deluje kao iskorišćavanje dijaspore i naplata nostalgije i patriotizma, što na primer, nisu moji motivi za gledanje RTSa. Tako da, sadržaji za osnovnu školu, kao obavezni su i besplatni, ali samo ako si u Srbiji. To je verovatno oduvek za RTS planetu tako i nije sad posebno uvedeno u sklopu dijaspora antikampanje, kao neka kazna, što nisi u Srbiji, mada se uklapa.

Od stranih medija pratimo BBC news, ne znam zašto. U nekom momentu su imali neke dobre informacije i deluju pouzdano. Uvek pogledamo, kada je neka značajnija informacija i nova, koji je izvor – da li je pouzdan, jer postoji gomila nekih senzacionalističkih i “fakenews”. Na primer, poverovali smo u informaciji o tome da lek protiv malarije deluje u slučajevima lečenja korone, jer je preneo Routers.

Sve vreme izbegavamo sve Aloe, Telegrafe, Bliceve, sa satelita, Blic Stil, Blic Žena i sl. jer su potpuno nepouzdani, sa tim naslovima: …ovo morate da znate, ako…ovo treba da radite, ovo nisu znali, a…, onda se desilo OVO…To ničemu ne služi osim da ti deluje na neke primitivne oblike radoznalosti, pa da otvoriš vesti koje su samo “premuljane” neke informacije, upakovane tako da deluju novo.

Ono što sam isto primetila da se pojavljuje su različiti oblici neke nove informacije – a imaju istu poruku. Tako je bilo za mlade ljude, da mogu da se zaraze: odjednom, kao sponatano, poruke lekara iz Italije, zvanični apel predsednika SZO, onda neka majka iz Londona objavljuje potresne fotografije i tekst da joj se dete od 5 godina razbolelo i sl. To sve izgleda kao strategije da se odgovori na neka uverenja određenog dela populacije (na primer, da se mladi i deca blaže razboljevaju) i da se ona demantuju.

Za informisanje o korona virusu i merama sada radimo sledeće:

  • Za informisanje o korona virusu i merama sada radimo sledeće:
  • Gledamo konferencije za štampu Holandske vlade, koji nisu svaki dan i koje sadrže jasne informacije o tome koje mere su na snazi i zašto. Obraćali su se ministri: obrazovanja, ekonomije, zdravlja (prvo jedan, pa kad je kolabirao i pao u nesvest pred kamerama u parlamentu, drugi, novi), premijer i za sve ovo vreme, samo jednom, Kralj, protokolarno. Ali sve dakle, čak i kolabiranje, veoma smireno i profesionalno. Mere su jasne, razlozi su jasni, informacije koje nedostaju su jasne. Jasno je šta se zna, a šta se ne zna, ali da ćemo saznati čim se sazna.
  • Da proverimo broj zaraženih i umrlih i stanje u Srbiji, odemo na sajt N1 ili na linkove koje neko podeli na FB. U tom smislu je društvena mreža Facebook za nas jedan od važnih kanala informisanja – to je kod mene i ranije bilo tako. Ne pratim medije od 2014. otprilike i do mene stiže samo ono što se na mrežama izdvoji kao relevantno. Tako dođemo do tekstova New York Times-a, BBC news, N1…to je otprilike to. Za situaciju u Holandiji pratimo NL Times, jer su to nacionalne vesti na engleskom.
  • Nijednom nisam otišla na sajt COVID 19 Vlade Srbije, a konferenecije za štampu izbegavamo, jer su potpuni cirkus i predstava, u kojoj od performansa, sadržaj ne dolazi do izražaja. Više se komunicira emocija, nego činjenice. I to negativna emocija. To se još jasnije vidi kada se uporedi sa ovdašnjim načinom informisanja javnosti o političkim odlukama u vezi sa epidemijom.

Za školu gledamo RTS Planetu i to je skroz ok, iako kasni program dosta, pa se školujemo em kod kuće, em odloženo.

Filmove i serije gledamo na Netflixu (Money Haist) i na Popcornu (sram nas bilo). Konačno smo pogledali Parazita i Manhattan, Vudi Alena. Gledali smo i predstave JDPa (Haderfsild konkretno) i to je baš dobro i informacija o repertoaru je bila jasna. Ostale informacije o otvorenim i dostupnim kulturnim sadržajima su nekako konfuzne i ima ih previše i zahtevaju dodatno istraživanje, za koje se nema baš živaca. Filmove i druge sadržaje na televiziji baš retko gledamo.

Čini mi se da su mediji prezasićeni i da u ovom trenutku nema novih informacija, a da se i publika navikla i navukla na stalno nove i nove informacije i neki rast uzbuđenja vezan za COVID 19. Poslednjih dana je to stalo: mere su donete, ljudi se razboljevaju, umiru, leče; vrste podataka su iste o virusu se zna šta se zna; stope razboljevanja po godinama, stope umiranja po zemljama i tumačenje uzroka nekih razlika, npr. Italija i Nemačka ili Španija i Nemačka; informacije o načinima prenošenja virusa. I pošto je to za sad to, mediji su počeli da “izmišljanju” – drugačije pakuju stare vesti.

Cela stvar sa medijima deluje kao da je u pitanju neka orkestrirana (rečnik 90tih) kampanja, pre nego informisanje koje ima za cilj zaštitu javog zdravlja, s jedne strane, a sa druge da ljudima olakša da prebrode ovo stanje.

Uočila sam nekoliko obrazaca:

Glavne teme: ko može da se zarazi i kako i zašto je važno da svi ostanemo od kuće (na dva načina: kroz podatke i potresna svedočenja, neformalna uvek), više u medijima, a manje na mrežama; šta sve možemo da radimo i šta nam je dostupno dok smo kod kuće, informacije dostupne preko sajtova i društvenih mreža, a manje ili nikako u medijima; političke odluke u raznim zemljanja i njihovo poređenje, u medijima i na mrežama (odluke u medijima, poređenje na mrežama).

  • Tabloide ocenjujem sa ocenom(1), a tabloidi su i Blic i novosti i sve ostalo štampano,
  • Onlajn  N1 ocenjujem sa ocenom(8), jer su pouzdani, profesionalni, relevatni, ali za 10 nedostaje više istraživanja, više kreativosti i neki originalan pristup (mada je sve ovo nabrojano, za Srbiju veoma originalno).
  • Zvanične konferencije za štampu u Srbiji ocenjujem sa ocenom(0).

Hag, 31.03.2020.

                                                                                                                        Višnja

23 – 29.3.2020.

Treći dan da nemam dnevnu štampu. Inače sam svaki dan redovno kupovala Politiku i Danas od dnevne štampe i NIN od nedeljne. Mislila sam bez toga ne mogu, to je neki minimum obaveštenosti. Kako pripadam grupi 65+ ne izlazim, ne u strahu od sankcija za kršenje zabrane, nego sam se ozbiljno uplašila zaraze.

Pratim vesti na B92 i Mondo, internetski i vesti na RTS 1. Posebno pažljivo slušam konferencije za štampu. U načelu, podržavam sve preduzete mere, malo je način saopštavanja ponekada iritativan ali mi to uopšte ne pravi problem.

Pratim Facebook. Messanger je postao naporan, otvaraju se nove grupe ili se aktiviraju neke od ranije. Bilo kako bilo ubiše me porukama, veselim dijalozima, gifovima i nalepnicama. A ne znam kako na telefonu da isključim selektovane smorove.

I večeras posle 20h šetaju kuce, tri četiri, u parkiću ispod moje terase, isto kao i ranije, ne prilaze, ne pozdravljaju se, drže distancu, cimnu povodac kada kuce krenu u pokušaj druženja. Ali gužva je neka ispred zgrade preko puta, tri četiri radnika, dva kamioneta, buši se trotoar, dovikivanje, lupa alata, opšta buka. Komšiluk iz moje zgrade kaže, riknula im struja. Stvarno, vidim susedna zgrada u mraku. Brzo završili. Sve vreme kao u nekoj paralelnoj stvarnosti oni kucošetači i kucošetačice hodaju kao hipnotisani u staklenom zvonu svoje tišine. Prošlo i vidljivo označeno policijsko vozilo čija se posada nije mešala ni u toalet ljubimaca ni u poporavku kvara.

Dragana počela ujutro da vežba Tibetance na moj nagovor, nadam se da će nastaviti, a ja sigurno radim svako jutro i Tibetance, i AOL asane, pranajame, kriju i meditaciju.

Danas sam dobila štampu, Milan A. mi doneo Danas vikend izdanje, Politiku, Vreme i NIN, puna kapa. A Marija mi donela punu kesu svežeg limuna. Kao da mi ništa više nije potrebno za malu, svakodnevnu sreću.

Učestvujem u inicijativi koja je nazvana Prepiska 65+. Ne smeta mi nemogućnost izlaska, komuniciram više nego ikada uz pomoć svih ovih elektronskih spravica, a posla imam dovoljno da mi je dan prekratak. Plus, logistika svakodnevnog survival-a, povremeno baš komplikovana. Završavam tekst o zalaganju Ksenije Atanasijević o ženskom pravu glasa (odavno je trebalo da bude gotov). Prevodim volonterski za jednu LGBT publikaciju tekst Anti-Climax… coming out to your straight friends-what for? Davida Hathwella, i spremam tekst o depatologizaciji osoba trans idenditeta. Zajednički nam je i stav koji je zastupala i Ksenija Atanasijević, da je moguće doslednim angažmanom promeniti ljude, moguće je promeniti društvo. Ili kako kaže Ksenija 1929 g. “Ako proživimo sva svoja nadahnuća, ispunili smo uspešno zadatak svoga života”, pa to i radim(o) sve mi u ovoj prepisci. Dobrodošla Sonja (Lokar), ti sigurno nikada nisi prestala da budes nadahnuta i da nadahnjujes druge. I kad već pominjem Kseniju, ona je više puta isticala, “sedeti za pisaćim stolom i mirno raditi – čini mi se sreća od koje punije nema. Način kako ne dopustiti da je potpuno savlada stihija haotične svakodnevice.” Stvaralački rad je bilo retko svetlo u njenoj sumornoj stvarnosti. Da se primeniti i na nas danas, mada ipak, njeno vreme, uoči Drugog svetskog rata, rat i vreme posle njega, bilo je čini mi se sve samo ne lepše od našeg pandemijskog danas.

Napustila sam danas Messanger grupu koju čine članice i članovi Čoporacije, grupe mojih dragih poznanica/ka koji šetaju svoje pse svako rano jutro na Kalemegdanu. Ja nemam psa i ne štetam se sa njima po Kališu ali neke od njih dobro poznajem, sa nekima sam povremeno išla na filharmonijske koncerte, večere i sl, dragi su mi i njihovi, povremeno vispreni dijalozi, pa sam bila pomalo i ja članica te diskusione grupe. Saosećam se zbog ograničenja koja su dobili za šetanje svojih ljubimaca posle 20h za njihov elementarni toalet. Ali sada je kraj, dragi su mi, ali rafali od 50tak poruka u sat vremena ne mogu i neću da pratim, posebno ne na teme ko je šta kuvala, kupovala na zelenoj pijaci, gde naći ovaj ili onaj artikal, doneću ti ja papričice, jutros sam srela… sa sve sočnim fotkama zeleniša, skuvanih kućnih đakonija, dok sam ja na prinudnoj, suvohranoj dijeti… vreme mi je ipak ograničeni resurs. Plus, ja ne mogu da izlazim uopšte, hranim se kao da sam na kampovanju, dakle najviše konzumiram suvu hranu, supe iz kesice.

Pratim i prepisku Građanskog kluba. Povremeno se pitam, kako sam se ja našla među njima, vrlim, prekaljenim opozicionarima? Tako što me je moj institutski kolega Zoran Lutovac, predsednik DSa pitao da li želim da budem deo te, (navodno) nestranačke grupe intekeltualaca, a ja pristala pre svega zato što sam smatrala da je to mesto da se oštro suprotstavim njihovoj strategiji bojkota izbora. Svojevremeno sam im slala dopise, argumente i sl, ali bez efekta. Ostala sam ipak nekako kao pasivna posmatračica, neko prisutan tu negde. Samo pratim prepisku, ne učestvujem.

Čitam stare novine i uopšte mi nisu dosadne iako vesti koje donose uopšte nisu ni sveže a ni vesti, ako ćemo pravo. Ali ima mnogo drugih zanimljivih tekstova.

Sređujuči svoj fajling sistem, u među najnovijim fajlovima u folderu Ljudska pava, nalazim neverovatnu količinu ovako naslovljenih fajlova: 7 istezanja u 7 minuta – Za potpuno otpuštanje boli u leđima! 3 napitka sa đumbirom koja dižu iz mrtvih, 4 super vežbe za stomak, zadnjicu i noge, 8 preporuka, koje će vas motivisati kada je najpotrebnije, 9 fascinantnih činjenica o Rusiji za koje niste znali, 11 moćnih stihova iz Biblije koji će promijeniti tvoj život, 12 hobija koji ne daju vašem mozgu da degradira, 23 navike, koje kardinalno mijenjaju život, 40 citata koji će smiriti vaš um, molitva za izbavljenje od virusa korona, napredak u duhovnom životu, Ovih 6 vrsta povrća, Samoisceljenje, Sok za imunitet, Tibetanska hormonalna gimnastika za podmlađivanje.

Da li je toga bilo i ranije, pa ja nisam imala vremena i nisam obraćala pažnju, ili je to neka nova sadržinska pojava vezana za pandemiju, ne znam. Možda ima i jednog i drugog, i ranije nisam obraćala pažnju i nije ih bilo toliko, sada ih ima na sve strane, i imam više vremena pa obraćam pažnju, iako sve to zajedno, zapravo svrstavam u one neke smešnije aspekte sadašnjeg trenutka moje/naše egzistencije.

Pozvali me u Facebook grupe Vizionari Srbije (podrška grupi preduzetnka koja pravi plastične vizire za medicinske radnike i druge službe) i Muzikom se družimo, prihvatila.

Po Fejsu cirkulišu cenovnici za razne dostave hrane, od zlenopijačnih artikala do roštiljskih, kuvanih i pečenih đakonija iz poznatih restorana. Ozbiljno razmatram te mogućnosti kao dopunu moje asketske, kamperske ishrane.

Danas se opet aplaudiralo u 20h, pridružila se, nije neki veliki odziv, ali ima draži taj događaj.  Društveno, emotivno, vizuelno na momente očarava.

Zorica

23 – 29.3.2020.

Tokom vanrednog stanja pratim medije koje i inače pratim, kad je reč o informativnim sadržajima: TV N1 i Nova S, Dnevni list Danas, nedeljnik NIN, povremeno i RTL direkt i HRT 1 da bih uporedila kako se izveštava u najbližem susedstvu. U ovim medijima se mogu čuti/pročitati i kritički tekstovi.

Mediji koje pratim su, prema mojoj oceni, razumeli komunikativne potrebe građana u vreme vanrednog stanja i izolacije: osim podataka o broju obolelih i merama koje državni organi preduzimaju, mogu da se čuju i pročitaju iskustva naših ljudi u drugim državama, mišljenja naučnika, ali i različiti praktični saveti o tome kako se organizovati radi lakšeg prevazilaženja psihološkog pritiska, osećaja teskobe i neizvesnosti tokom izlolacija.

Tokom prve nedelje vanrednog stanja slušala sam sve informativne emisije (medija iz mog izbora) i u okviru tih emisija direktna obraćanja predsednika države i premijerke, ali to sam prestala da činim jer ne želim da se izlažem štetnom uticaju načina na koji se obraćaju auditorijumu, konfuziji koju pokazuju i napadima na pojedine grupe građana i na dostojanstvo svih nas. Radije slušam stručne i kompetente ljude kad je reč o napredovanju epidemije i preduzimanju mera zaštite. Iako sam osetila prezasićenost ovim informacijama, ipak i dalje osećam potrebu da čujem najnovije podatke. I ove nedelje sam se nekoliko puta zadržala na vestima RTL televizije, NoveBiH u nameri da čujem kako izveštavaju o pandemiji.

Moj izbor su i dalje: TV N1 – Novi dan, Vesti do 15 zaključno sa konferencijom za novinare lekarskog tima, zatim Portal Nova RS, TV Nova S: Mentalno razgibavanje, Među nama, Utisak nedelje, 24 minuta, Serijski program: Ubice mog oca

Dnevni list Danas – svakog dana i NIN.

Počela sam čitanje nekoliko knjiga, ove nedelje: Trajno zabeleženo, Edvarda Snoudena i  -Knjige Jakovljeve, Olge Tokarčuk.

Viber mi služi za razmenu informacija, zanimljivih klipova, fotografija i šala sa prijateljima.

                                                                                                                                    Danica

23 – 29.3.2020.

Proglašeno je vanredno stanje za koje verujem da je medijskim radnicima redovno stanje već duži niz godina. Moje praćenje medija se ne razlikuje u velikoj meri od onog pre uvođenja vanrednog stanja. Kao i do sada, pratim većinu televizija, čitam različite portale, nestrpljivo svako veče čekam Slagalicu i petak da kupim Politikin zabavnik. Izbegavam svaki naslov koji sadrži ,NEĆETE VEROVATI’. U želji da se što bolje informišem, trudim se da čitam sve tekstove koji se bave lažnim vestima. Da ih nisam pažljivo čitala verovatno bih odavno šopingovala u Milanu sa flašicom čarobnog napitka od sode bikarbone i limuna, koji bih ponela umesto maske i rukavica.

Redovno pratim konferencije za štampu, a još redovnije sve šale na temu istih. Hvala autorima emisija 24 minuta sa Kesićem i Veče sa Ivanom Ivanovićem. Hvala i svim ostalim građanima naše zemlje koji neumorno prave GIF-ove i montaže koji se šire društvenim mrežama brže od korone, pa dok listam instagram i fejsbuk pomislim da i nije tako loše živeti u Srbiji. Hvala vam, dragi ljudi! Humor će spasiti svet! Baka me redovno svako veče informiše o tome šta su lekari rekli toga dana, a sve manje šta je izjavio predsednik. Svaki put kad završim razgovor sa njom setim se kolumne Lečenje bolešću koju, ukoliko niste pročitali, toplo preporučujem. Ponekad odgledam i RTS3. Omiljeni čas mi je fizičko, koji povremeno gledam posle obraćanja predsednika, kako bih vratila sebi osmeh na lice.

U toku ove nedelje poseban utisak na mene je ostavio tekst Pismo iz budućnosti italijanske književnice Frančeske Melandri, koji je preneo Sputnik Srbija na svom portalu. Čitajući, na mom licu su se smenjivali osmeh, tuga, strah…. Draga Frančeska, u pravu ste, nakon ovoga svet neće biti isti! Neće biti isti ni životi starih u karantinu koje su posetili članovi SNP-a obeležavajući Svetski dan pozorišta. Kratak video pun emocija koji se završava rečenicom ,Sad bih ja vas izgrlio i izljubio, ali ne smem.‘,  preveden je na nemački i objavljen u njihovim medijima.  Kao i u svim teškim trenucima, svako daje ono što može da da. Pozorišta na svojim jutjub kanalima postavljaju svoje predstave, muzeji svoje virtuelne posete, ljudi dele knjige preko društvenih mreža i još svašta drugo. Društvene mreže postaju sve veći izvori informacija.

Rijaliti programi na našim televizijama kao i do sad, žive svoj život koji nema puno dodirnih tačaka sa životima nas običnih smrtnika. Osim što ne mare za REM, čini mi se da ih ni ova pandemija ne dotiče previše. Počinjem da verujem da je ovaj televizijski format u potpunosti neuništiv.

Srbija je odavno podeljeno društvo. Primećujem da su i srpski mediji podeljeni više nego ikada. Olja Bećković mi nije jedna od omiljenih voditeljki, ali pratim njen rad. Znam da i ove nedelje njeni gosti neće biti lica koja se svakodnevno pojavljuju na drugim komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, sa toliko sličnom uređivačkom politikom da nekad imam utisak da zapravo  sve vreme gledam jednu televiziju. Verujem da je važno svaki problem sagledati iz različitih uglova. Verujem da je važno imati utisak. Verujem da je važno imati mišljenje. Bojim se da je iskazivanje istog u našoj zemlji u karantinu mnogo pre uvođenja vanrednog stanja.

U toku ove nedelje pomno sam pratila sve objave vezane za tačan datum utvrđivanja prvog slučaja korone u Srbiji. Doktorka koja je izjavila u emisiji da je prvi slučaj utvrđen 1. marta, u sledećem svom obraćanju svoju prethodnu izjavu je okarakterisala kao lapsus. Verovatno se i vi, kao i ja, pitate u šta  da verujete. Verovatno i vi, kao i ja, niste sigurni koji je odgovor na ovo pitanje.

Dok pišem ove redove, pratim emisiju na TV Prva u kojoj predsednik predstavlja nove ekonomske mere koje će sprovesti država kako bi pomogla svojim građanima u trenucima krize. Voditeljka se nasmejala. Nije profesionalno, ali je razumem. Već čujem za nekoliko nedelja novo obraćanje sa ’’Ups, izvinite. Lapsus‘‘.

                                                                                                                                    Anči

23 – 29.3.2020.

Trebalo je da bude, simbolično, lepa brojka, koja obećava… 2020. I da nas prigrli ovo lepo vreme, i miluje sunce. Kad ono, zgrabila nas je najjezivija, najžešća aždaja, sprživši nam osokoljen um. Korona virus. Mogli su gadnije ime da daju ovoj posasti. Ovako, zvuči melodično, skoro romantično. Kruna. Da, kruna najvećeg zla.

Da, mediji razumeju komunikativne potrebe građana, u ovoj kriznoj situaciji, koja liči na rat… Ali, sve se svodi na uniformno izveštavanje, gde grupa ljudi diktira sadržaj. Možda to tako i treba. Jer, kad su ljudi zaraženi, kad umiru, onda – šta se drugo može, osim da se sve svede na brojke.

E, pa neće biti tako. Stvar je, i poenta, u stavu, u usaglašenosti, ozbiljnosti, informisanosti. Istini. U zaštiti svojih građana. U korišćenju tuđih iskustava. Divne, napaćene, voljene Italije. Moćne, prijateljske zemlje, Kine, odakle je sve krenulo. Ali, nije ingirencija nas malih, nevažnih, persona, da sudimo. Ja samo, na papiru, razmišljam. Nije svejedno donositi tako velike, teške odluke. Ljudski je grešiti. Samo, ponekad, u medijima, to treba i priznati.

Ali, ove mere izolacije, i samoizolacije , koji mnogi smatraju drakonskim, i zbog čega su razni komentari na internetu dobili razmere epidemije ja, itekako, zdušno, podržavam. Sa nama se tako mora. Naša svest, nažalost, nije nadmašila naše godine. Nije im ni u ravni. Čast i izvinjenje onima, koji ozbiljno i odgovorno shvataju opasnost. Brinem zbog starih, koji žive sami ili daleko od gradova. Molim vas, pomozimo im. Iskreno se nadam da će država preduzeti sve mere da zaštiti  najstarije građane naše ranjene zemlje i u najudaljenijim selima i snabde ih potrebnim stvarima.

Toplo pozdravljam da se nastava za osnovce i srednjoškolce, održava putem TV. Sjajno. Nisam pozvana da sudim o kvalitetu, to nije ni važno. Fascinantno je to, kojom brzinom je sve sprovedeno. Bilo kako bilo, deca imaju par sati sadržajnog, bogatog programa, u kontinuitetu su sa učenjem. Takodje, heroji su i prosvetarci, koji su se odlično snašli na TV, a i oni kod kuće, koji samopregorno rade sa decom. Sve je to teško, i svaka im čast. Naravno, ni deci nije lako, siroti, zbunjeni, ali čeliče se. Svaka i njima čast. Brinu me ona dečica, koja nemaju internet, TV, struju. Koja su daleko. Njima, kažu, dostavljaju papire. To je opasno. Mogu biti zaraženi. Bojim se.

Novine ne kupujem. A volela sam ih, strasno. Miris, čuškanje. Ritual uz duplu kafu. Prošla vremena. Sada odem na Gugl, malko prelistam, uplašim se, pobegnem do TV-a, gde se, takođe, uplašim. Svuda smrad truleži i smrti.

Ali zato imam “sigurnu kuću” – Jutjub. Tamo do mile volje čeprkam po nepreglednim sadržajima koje volim, kao dete, koje u pesku traži zakopano blago. Kad me prigrli Šopen, ne osetim kada sam skuvala ručak, niti izribala kadu. Ili, đuskam uz disko muziku, koja me vraća u mladost. Zaista, na Jutjubu je sve puno lepog, kao nar, i šareno, kao karneval.

Takođe, kao verni, strastveni filmofil, kadra sam, satima da gledam filmove. Sada mogu da biram, besplatno. Hvala medijima.

Sve je to savrsen beg od stvarnosti, u koju se, neminovno vraćamo, ali osnaženi i spremni da pobedimo ovu neman. Šipak – savrsen beg. To lepo zvuči, istina je da mi se srce steže zbog moje dece i unuka i sve dece i ljudi ovog napaćenog sveta. Strepim, a dobrom se nadam.

Sve vas toplo pozdravljam, u želji da zdravlje sačuvate.

                                                                                                                                        Sonja Hadnađev Pupić

23-29.03.2020

O trenutnoj situaciji u zemlji i svetu se informišem pre svega čitajući vesti na internet portalima televizije N1 i Blic novina. Takođe sam pratila na televiziji informativni program televizije N1 i RTS 1, najviše konferencije za štampu gde je Vlada objavljivala nove mere koje uvodi u vanrednom stanju. Tema koja dominira u svim medijima je pandemija korona virusa, jedna tema, eventualno iz različitih uglova. Bez obzira na svakodnevno izveštavanje svih medija o ovoj temi, moj utisak je da i dalje ostaje dosta prostora za konfuziju. Za početak, vesti o preporučenom postupanju u slučaju pojave simptoma virusa se ne poklapaju sa izjavama izabranih lekara i epidemiologa sa dežurnih telefona, dakle sa stanjem na terenu. Takođe, način na koji se priča o ovoj temi, počev od predsednika države, sa dubokim uzdasima, dramskim pauzama, prekornim tonom i pričanjem ispod glasa, mi u najmanju ruku unosi nemir. Tako da sam se trudila da vesti pratim toliko da budem informisana ali ne zatrovana ovom temom.

Štampane medije ne čitam, osim što ponekad prelistam Nedeljnik, a kod ovonedeljnog broja mi nije leglo što je korona virus bukvalno jedina tema. Radio ne slušam.

Što se tiče zabavnog programa pohvalila bih RTS1 jer je ove nedelje u večernjem terminu na programu bio svako veče film sa novijim datumom snimanja, od kojih bih izdvojila film Realna priča. To shvatam kao adaptaciju te televizije na situaciju u kojoj je daleko više ljudi uz tv zbog situacije sa zabranom kretanja, i to je za svaku pohvalu. Takođe domaća serija Tajkun na RTS1 deluje da može biti vredna gledanja.

Od zabavnih emisija redovno pratim 24 minuta sa Zoranom Kesicem, ali preko YouTube-a najčešće. Koliko god volela ovu emisiju poslednje dve epizode mi nisu bile sjajne, da li zbog ozbiljnosti situacije, nekako mi nije bilo duhovito pristupljeno.

Filmove, serije i dokumentarne filmove najviše gledam preko platforme Netflix, koja svojim izborom dela, kvalitetom scenarija i produkcije potpuno odgovara mojim potrebama za zabavnim programom.

Redovno pratim društvene mreže Instagram i Facebook, sadržaj koji tamo najčešće gledam su duhovite objave koje kruže internetom, video recepti, privatni sadržaj koji dele moji prijatelji. Ove nedelje sam pojačano pregledala internet prodavnice sportske odeće i suplemenata.

U narednim sedmicama od medija očekujem bolju adaptaciju na pandemijsku situaciju i što se tiče izdiferenciranosti tema informativnih emisija, kao i bolju ponudu zabavno-edukativnog programa.

                                                                                                              Peti

Dnevnički esej za period od 23. do 29. marta 2020. godine

Svedočanstvo o medijima u doba korone iz vizure jedne mame koja radi od kuće.

Televizija je ponovo u mom fokusu u eri korona virusa. Televizor se nalazi u centralnom delu  naše dnevne sobe i, kako u kući boravimo skoro 24 časa dnevno, nametnuo se kao prozor u svet (pored društvenih mreža).


Pratim RTS – konferencije za štampu u 15h, gde se obraćaju stručnjaci iz oblasti epidemiologije. “Ako nađe snage društvo da se odupre ovakvom izazovu, ono je položilo ispit, ispit zrelosti, sačuvalo živote”, reče dr Predrag Kon tokom jednog od obraćanja. Od serijskog programa bih izdvojila novu seriju “Tajkun”, odlična produkcija. Odavno nemam ni jednu instaliranu aplikaciju bilo kog portala – moj način da filtriram loše vesti, članke o rijalitijima, klik bajtove i slično. Štampu ne kupujem. Radio S Kids i Radio Karolina su moj izbor. Radio Garden – sajt koji omogućava da klikom na bilo koju tačku na planeti čujete lokalnu radio stanicu je zanimljiv izbor. Fejsbuk koristim da pročitam neki tekst koji je linkovan sa portala Radija 021. Uglavnom su to gradske vesti, servisne informacije i najvažnije za tekući dan. Takođe, pratim stranicu RTS-a koja pored najvažnijih vesti, objavljuje i članke iz ekonomije, sporta, kulture, itd.

Twitter, kao društvena mreža je za mene kao nova dimenzija informisanja, mnogo interesantnija od svih ostalih – medij za sebe. Pratim polemike na razne teme, sada uglavnom o koroni. Informacije pratim uživo, ljudi komentarišu emisije koje su trenutno na televiziji, preporučuju serije i filmove, itd. Twitter je iznedrio niz dobrih akcija tokom ovog vanrednog stanja – akciju pravljenja sajta čiji je cilj spajanje malih proizvođača sa kupcima, inicijativu psihoterapeuta i psihologa koji nude razgovor sa ljudima kojima izolacija pada teže nego ostalima, doktora koji izveštavaju sa lica mesta. Ljudi dele linkove online biblioteka, besplatnih kurseva, pozorišta koja su repertoar izmestila na internet. Samo treba pronaći nešto za sebe u okeanu korisnih stvari.

Razmišljam, bombastični naslovi odvraćaju pažnju, prave kontra efekat. Mnogo informacija, izvora, mišljenja, preporuka. Više ne pratim brojke. Filtriram informacije i ostajem kod kuće.

Nakon prestanka vanrednog stanja, (nadam se da) odgovor “ne možete mejlom, morate lično” pada u vodu, jer – vidimo da može.

Svako dobro do sledeće nedelje,

Mila

Period: 23.3.2020-29.3.2020.

Imam 29 godina, po zanimanju sam diplomirani turizmolog i master menadžer za marketing i odnose s javnošću.

Od medija najviše pratim online portale. Većinu informacija saznajem putem sledećih portala: BBC news (na srpskom), Blic online, Telegraf i Danas. Televizijski program koji najviše pratim su: RTS 1, Fox Movies, Fox Life i Cinemania.Radijski program ne slušam, a na društvenim mrežama uglavnom ne pratim medijske sadržaje jer želim da ograničim izloženost prevelikom broju informacija. Štampu ne kupujem.

Ove nedelje sam najviše vremena posvetila Dnevniku 2, koji se emituje na RTS 1, budući da je na jednom mestu obuhvaćeno više reportaža o aktulenom stanju u zemlji i svetu tokom pandemije korona virusa. Takođe, građani mogu pratiti tok uvođenja mera tokom vanrednog stanja, koji je od ključne važnosti za svakodnevno funkcionisanje. Na istom kanalu sam pratila i uživo uključenja sa konferencije za štampu. Epidemiolozi su se javnosti obraćali bez senzacionalnosti i iznosili informacije od značaja, dok su političari imali dramatične govore sa pesimističkim predviđanjima i u cilju zastrašivanja populacije. Istakla bih negativan primer prikazivanja filma “Lepa sela lepo gore” na programu RTS 1, koji iako kvalitetno filmsko ostvarenje, smatram neprimerenim za emitovanje u trenutku izolacije, budući da ne budi pozitivne emocije. Pohvalila bih emisiju “Građanin”, emitovanu takođe na RTS 1, koja se bavi pričama o osobama koje pripadaju nacionalnim manjinama u Srbiji i na lep način prikazuju aktivnosti kojima se bave i na koji način neguju duh zajednice.

Online portali su zasićeni naslovima koji pospešuju širenje panike i primećuje se tendencija objavljivanja spekulacija vezanih za uvođenje rigoroznijih mera predostrožnosti za građane.

Najzadovoljnija sam portalom BBC news u izdanju na srpskom jeziku koji iznosi činjenice, bez iznošenja ličnog stava i zastrašivanja. Kao negativni izvor informacija istakla bih Kurir, koji se bazira na takozvanim “clickbait” naslovima, ne bi li privukao veći broj čitalaca.

Medije koje sam navela da pratim bih ocenila ocenom(8), sa očekivanjem da sadržaj bude raznovrsniji i da se manje bazira na vestima o korona virusu.

Zaključak za ovu nedelju je da se od televizija sa nacionalnom frekvencijom trenutno ne može očekivati više kulturno-zabavnog programa i da je za raznodu pogodnije pratiti kablovsku televiziju. Online portali su prezasićeni izveštavanjem o virusu i zarad očuvanja optimističnog duha, poželjno je ograničeno konzumiranje sadržaja koji nude.

                                                                                                     Mina Stojanović                                                    

23. – 29. mart

Protekla je druga nedelja socijalnog distanciranja. Svakodnevno se povećava broj testiranih i obolelih. Tokom ove nedelje bilo je i nekoliko mrtvih u Srbiji.

Slušajući sama svoj savet o smanjivanju obima informisanja, protekle nedelje pratila sam zvanične brojke o broju zaraženih. Lekari su isticali da je važno da nemamo tzv. eksponencijalni rast. Deluje da još uvek nema naglog povećanja broja obolelih, što me teši.

Pored zvaničnih podataka, pratila sam nekoliko specijalizovanih emisija. Dva puta ove nedelje gledala sam na televizjii PRVA intervjue sa stručnjacima i sa predsednikom Vučićem. Emisija  sa stručnjacima razjasnila je određene nedoumice, a dat je i drugačiji ugao gledanja na koronavirus sa obzirom da su gostovali i lekari, ginekolog i neurohirurg pored epidemiologa i virusologa. U intervjuu sa predsednikom Vučićem izneti planovi suzbijanja ekonomske krize nakon što pandemija prođe. Intervju je trajao poduže, a vodila ga je voditeljka Jovana Joksimović. Primećuje se da je Joksimović postavljala različita, sveobuhvatna pitanja navodeći Vučića da komentariše razne zamerke koje mu se upućuju a tiču se produžavanja policijskog časa i odnosa policijskog časa i ljudskih prava. Predsednik Vučić odgovorio je na oba pitanja ali uz navođenje da su pitanja kontradiktorna i da ne može adekvatno da odgovori na kontradiktorna pitanja. Međutim, smatram da je Joksimović učinila dobro što je postavila i pitanje koliko zabrana kretanja ograničava ljudska prava ali i da li će se uvoditi dvadesetčetvoročasovni policijski čas. To jesu dileme koje su mučile građane i novinar treba uvek da se trudi da se iz različitih uglova približi određenoj temi, što je Joksimović i učinila. Kada je komentarisala zbog čega je postavila „kontradiktorna pitanja“, Joksimović je navela da “postoje dve Srbije“ i da Vučić, kao predsednik građana, treba da odgovori na pitanja svim građanima. Ovo jeste ispravno novinarsko razmišljanje, te novinari i voditelji zaista ne treba da pribegavaju bojazni da postavljaju sva adekvatna pitanja, pa čak i ako sagovornik smatra da su nelogična i kontradiktorna. Podsećamo, da novinari nisu tu da bi pitanjima otkrivali svoj stav ili navodili sagovornika na nekakav određen odgovor. Takva pitanja nazivaju se sugestivnim pitanjima.

Prethodne nedelje pisala sam kako nisam uspevala da nađem članak koji bi jezikom običnog čoveka objasnio ekonomska kretanja i posledice koronavirusa. Tekuće sedmice bila sam srećna kada sam naišla na tekst na portalu 021.rs naslovljen „Srbiju očekuje drastičan pad ekonomije“, a u kojem je jednostavno i temeljno objašnjeno kako će pandemija uticati na proizvodnju, potrošnju, rast BDP-a. Navedeni tekst razume svaki čitalac koji ne poseduje teorijska znanja iz ekonomije zbog lakoće jezika kojim je pisan. Autor se obraća običnom čoveku i to odlično čini.

dvadesetpetogodišnjakinja iz provincije

Evo mog malog izveštaja o medijima u Sloveniji:

Mediji u Sloveniji su več pre vremena ove epidemije, bili veoma politički podeljeni i njime upravlja uglavnom strani kapital sa skrivenim politčkim agendama i vlada, koja to može sistemom naručivaja oglasa iz preduzeća, u kojima ima dovoljno velik udeo vlasništva, da može da utiće na njihovu urednićku politiku. Svi mediji boluju od populizma i manjka profesionalizma, novinari/ke postaju loše plačeni prekarni radnici,. Bedni nivo komunikacije u socialnim medijima seli se posve nesmetano u sve ostale medije. Ipak, ostaju otočiči dobrog medijskog rada ali oni su veoma malog dometa, večinska publika je izložena senzacionalzmu, i primitivizmu, ideološkim manipuacijama  i govoru mržnje. Filtera za razlućivanje lažnih i pravih vesti skoro da i nema. Pluralizam medija u Sloveniji postoji, ali to je pluralizam frakciju unutar vladajučih grupa ekonomske i političke moći. 

Samo za stranku Janeza Janše, sadašnje najveće stranke vladajuće koalicije,  se već neko vreme javno zna, da njihovi stranački mediji, časopis Demokracija i TV kuća, Nova 24TV.,  dobijaju  velike novce od Orbanovih tajkuna, dok su ostale veze izmedju vlade, političkih stranaka, katoličke crkve  i medija poprilično netransparentne, barem za široku publiku. Poseban je slučaj javne RTV, koja se uveliko financira iz obavezne članarine, koju plačaju  sva domačinstva u Sloveniji. Svako rukovodstvo javne TV, koga praktički uvek postavlja vladajuča koalicija, trudi se stvoriti nekakav privid političke nezavisnosti i objektivnosti, uglavnom tako, da ljudima prodaje “uravnoteženje”. Tako čete jedno veće na javnoj RTV slušati sećanja nekadašnjeg partizana, a sledeće veće svedočansto nekog starog belogradista o zločinima partizanskog pokreta, Ili će vam u nekoj emisiji o, naprimer, migracijama, ponuditi jednaku mogućnost nastupanja najgorim islamofobima i ksenofobima, vladi, opoziciji, stručnjacima, koji su vrlo često  politički obojeni  ali i nevladinoj organizaciji, koja na terenu  brani  medjunarodno priznata azilna prava izbeglica. Predsrasuda, “lično mišljenje”  i naučno neprikosnoven argument ili nepobitna činjenica tako dobijajo jednaku težinu u sve gorem zamračenju uma javnosti.. 

Epidemja nas je strefla u trenutku, kada je vodja sredinsko-leve kalicije, koja je imala u parlamentu dovoljno glasova za mudro vladanje, bacio peškir u ring i na vlast se popela krajnja desnica Janeza Janše, liberalno-katolička  desa straka Nova Slovenija  uz asistenciju razmrvljenih liberala – Stranke Modernog centra  i stranke umirovljenika. 

Premier je prema medjima odmah pokazao, da se nije šalio, dok je bio u opoziciji i sa svima, koji su ga kritizirali, bio je i ostao u neprestanom otvorenom sukobu. Najprije je javnosti najavio, da živimo u stanju “rata protiv virusa”, a u ratnom stanju, zna se,  sloboda medija stavlja se pod tutelu vlade. Za vladinog glasnogovonika o epidemiji  je postavio Jelka Kacina, koga se javnost seća kao ministra za informacije  iz vremena desetodnevnog rata za osamostaljenje Slovenije, zatvorio je vladine susrete sa medijima za novinare i dopušta samo kominikacju preko unapred poslatih pitnja, a onda je iz svih topova preko twitera napao javnu RTV, gde još nije uspio smeniti rukovodtsvo, zbog kritike njegovog neverovatno arogantnog poteza, da se u krizna vremena ministrima, državnim sekretarima i kabinetlijama, plate podignu na najviši mogući platni razred. Ujedno je napao i nameru RTV, da obavi intervju sa Janezom Kocijančičem i preporučio, da umesto toga radje pozove nekog stručnjaka za borbu protiv epidemije.

Mediji su sada potpuno okupirani izveštavanjem o tome, kako se odvija akcija za suzbijanje epidemije i tu se stvarno u najvećem broju slučajeva radi na način, koji bi bio primeren društvu sa slobodom medija: svi vladini potezi, koji su bili suvisli i usmeravali su društvo  na organiziranu kolektivnu akciju, dobivali su podršku, a svi potezi vlade, koji su bili neprimereni, dobivali su oštre javne kritike. Povišica plata u vladi je zbog toga moralal biti otkazana, vladin portal, na kome se može pratiti, kako vlada troši budjet, je bio neko vreme od strane vlade zatvoren, sada su ga morali ponovo uspostavilti, nabavke zaštitne opreme, koje su se pokazale za nečiji dobar biznis i puku prevaru, su razotkrivene, i sada je vladi teže takve poslove praviti, a da jih javnost ne uoči i kritizira.

Društvo novinara i rukovodstvao javne RTV ogorčeno su odbili, da se pokore  pokušajima discipliniranja. Prijavili su premiera posebnom telu za slobodu medija u OSCE, intervju sa Kocijančičem je održan, kako je bio i planiran.

Ceo proces pripremanja mera pomoči stanovništvu i spašavanja radnih mesta koji je na početku krenuo veoma zatvoreno, na kraju je, i zbog pritiska klasičnih i socialnih medija,  postao interaktivan i korak po korak su ukjučeni vrlo različiti ekonomski stručnjaci, ne samo predstavnici posladavaca i sindikata, več i NVO, studenata, čak su i samozaposleni i prekarci uspeli da se probiju sa svojim zahtevima za pomoč.

Opozicijske partije  su pristale na ulogu konstruktivne opozicije, ali tu ulogu stvarno igraju, i mediji jih prate. O predlogu vlade, da se pošalje vojska na granice sa ovlaštenjima policije, kako bi se sprečili nezakoniti prelazi migranata i rasteretila policija, se javno otovreno diskutira, a vlada se ne usudi opiranje tim predlozima direktno predstavljati kao izdaju nacionalnih interesa. Nema nikakve garancije, da če se ovakva situacija održati, ali se ćini, da su spremnost cvilnoga društva, da se bori za demokratski konsensus oko savladavanja epidemije, i mogučnost povezivanja aktivnih ljudi preko socialnih medija, koji utiću i na ostale medije, za sada dovoljno snažni, da drže u šahu potpuno jasno vidljive autoritarne apetite vladajuče desnice.

Srdačan pozdrav,

                                                                                            Sonja

Dnevnički esej (23.mart – 29.mart 2020.)

Od proglašenja vanrednog stanja kojem moja generacija svesno svedoči po prvi put tokom svih ovih godina, svako od nas suočen je sa viškom slobodnog vremena, odnosno odsustvom izbora raznih aktivnosti koje bismo upražnjavali van kućnog prostora. Ovakav vid ograničenja iliti zabrane kretanja, u mom slučaju doprineo je tome da se više pozabavim sobom i stvarima u kojima volim da uživam, ali često nemam priliku da ih realizujem. U svoj toj trci sa vremenom, jurnjave, žurbe, i brzog života, iznenada smo dobili upozorenje da usporimo, da zastanemo i osvrnemo se za trenutak. Čovek je, moramo priznati, previše požurio…prebrzo cirkuliše. Stoga sam iskoristila trenutno nametnuto stanje kao osvrt oko sebe koje me je konačno dovelo do uzemljenja u sebi. Maštam, plešem, slušam muziku, vežbam, pišem, čitam, gledam filmove, i u većini nabrojanih stvari uživam sa ljudima koje volim…

Mediji nas preplavljuju Korona-informacijama, ljudi su masovno prezasićeni i preplašeni. Tv programi iznova prenose istu priču, drugačijim formulacijama. Izbegavam to da slušam. Moja čula ne mogu da utiču na pomoć obolelima, niti doprinose mom zdravom psihičkom stanju. Ono što svakodnevno pratim jesu digitalni filmski kanali koji prenose zanimljive filmske priče. Recimo HBO 1,2,3. Cinemax 1,2. Foxovi i Pinkovi filmski kanali i sl. Ipak najčešće filmove biram online. Dešavalo se da pogledam po neku emisiju Balkan Info na YT, koja je uvek obagaćena raznoraznim temama. To je nešto što mi je trenutno interesantno. Naravno, pratim blog Zvezdani(n) dnevnik, gde sam uvek u toku zbivanja koja se dešavaju na nebu, izmedju planeta, njihovih tranzita i aspekata, o čemu često istražujem i na sajtu www.astro.com. Od društvenih mreža koristim samo Viber, kako bih bila u kontaktu sa meni bliskim ljudima isključivo. Pored toga što ovih dana takođe kuckam i seminarske radove, rado usputno čitam knigu ,,Vožnja po kiši“-Gart Stajn, koja me beskrajno inspiriše…

Iako imam svoj iskristalizovani svet, pridržavam se mera predostrožnosti, i  vodim računa o sebi, koliko i o ljudima oko sebe.

Srdačan pozdrav!

                                                                                                                         Sanjalica

23 – 29.3.2020.

Moj TV nije stalno uključen, planiram šta ću da gledam, biram emisije koje želim kako bih se informisala, zabavila i edukovala.

Pratim informativni program na RTS1, Prva, Nova S, čiji su programi objektivni, stučni, dozirani i bez subjektivnosti. Gledam emisije zabavnog karaktera: “Ja volim Srbiju”, kvizove: “Slagalica”, “Potera”, “Stigni me ako znaš” koji se prikazuju na RTS1, kao i kviz “Totalni obrt” na Nova S. Srećna sam što se emisije emituju I sad, tokom vanrednog stanja, jer me one baš relaksiraju. Takođe me raduje što se prikazuju serije različitih žanrova “Južni vetar”, “Tajkun”, “Moj rođak sa sela” na RTS1. Dok na  Prvoj pratim životne priče, serije “Tate” i “Igra sudbine” i jedna veoma interesantna serija na Nova S “Ubice mog oca”. 

Kao profesorica u penziji, zainteresovala sam se za nov način praćenja školske nastave. Oduševljena sam školskim programom na RTS2 I RTS3. Nastavni sadržaji lepo prate plan i program osnovnih i srednjih škola. Nastavnici su stručni, metodski, didaktički veoma pripremljeni; karakterno pravi prosvetni radnici, prijatnog glasa i stasa i milog izgleda. Rado gledam sve sadržaje – nastavne predmete kad god imam vremena. U razgovoru sa prijateljima analiziram baš taj televizijski program i mogu vam reći da su svi oduševljeni. Ističem još preglednost, tačnost i interesantnost svih održanih časova.

Od 700 programa na TV-u, u sklopu SBB paketa, ja pratim šta volim, šta me interesuje i kada želim, i to samo na nekoliko TV kanala. Na osnovu rečenog, ocenila bih sledeće emisije:

  • “Upitnik”, RTS1   ocena (9)
  • “Prva tema”, Prva    ocena (10)

                                                                                                    Profesorica u penziji

23-29.3.2020.

Pandemija novog koronavirusa je, bez sumnje, dominantna, takoreći jedina tema, kojom se mediji, koje pratim u ovom periodu bave. Kao izvor informacija od tradicionalnih medija, odnosno televizijskih i radijskih programa pratim izveštavanje N1, 021, povremeno RTS i RTV, jer me zanima kako javni servisi pristupaju temi.

Treba napomenuti, da mi je na društvenim mrežama (Fejsbuk) vrlo teško izbeći i linkove drugih medija, kao što su npr. Blic, Novosti, Mondo iz razloga, što se njihove objave pojavljuju kao sponzorisane.

Lično mi je interesantno to, (pogledao sam i njihov FB stranicu pripremajući se za pisanje ovog eseja), što je Informer većinu svojih objava na Fejsbuku posvetio rijaliti programu Zadruga (neki od naslova: „ŠOK, U ZADRUZI 3 SLOBA RADANOVIĆ! Anabela se uhvatila za glavu, a LUNA… Pomenula odmah BIVŠU…“, „MILJANA ZA INFORMER.RS POTVRDILA – OPET ULAZIM U ZADRUGU! Od honorara KUPILA STAN, a evo zašto MORA d…“).

Kada je reč o izveštavanju o samoj pandemiji koronavirusa, kako o situaciji u našoj zemlji, tako i u regionu a pogotovo o stanju u Italiji i manjoj meri u Španiji, jeste fenomen uzajamnog nadmetanja medija ko će brže objaviti broj novozaraženih ili broj preminulih u prethodna 24 sata. Informacije se samo prenose zdravo za gotovo. Od kako je broj zaraženih najveći u SAD, primećujem da je zainteresovanost medija za tu državu porasla, dok Italija i Španija polako padaju u drugi plan. Takva praksa medija je i razumljiva, upravo zbog povećanja broja zaraženih u SAD, jer očekuju da će im baš to pružiti i više materijala za izveštavanje te puniti rubrike.  

Takođe, mediji izuzetno malo, tačnije minimalno prostora daju onima, koji su se oporavili i otpušteni iz bolnica, ili su se oporavili samo boraveći kod kuće. Svakako je broj ljudi koji su se oporavili značajno veći od broja ljudi koji su preminuli usled zaraženosti korona virusom. U izveštavanju se ne pravi nikakva razlika između toga ko je uz koronu i imao još jednu, dve, tri ili više drugih bolesti i između onih koji su umrli od korone a da nisu imali dijagnostikovanu niti jednu drugu bolest. Na taj način sa širi panika, što svakako nije dobro.

Kada je reč o pomenutim oporavljenim ljudima, oni su vrlo retko prisutni u medijima a pominju se samo na margini i jednom rečenicom, te stoga ispada da oporavak traje dugo, što realno nije slučaj.

Utisak je takođe da mediji poslednjih nekoliko dana počinju da izdvajaju pojedine slučajeve mladih žrtava a predstavljaju ih na principu „virus ne bira“. Svakako da treba biti obazriv i voditi računa o svom i zdravlju drugih, ali mediji se ponašaju vrlo neprofesionalno u ovom smislu, jer ovakve pojedinačne slučajeve uzimaju kao referentni okvir (uz, naravno, minimalno ili nikakvo proveravanje informacija) i dodatno šire paniku. Zbog toga se stiče utisak da se smrt u ovom slučaju koristi samo za klikove, gledanost, slušanost ili čitanost. Na kraju krajeva, stranice crne hronike u novinama su među najčitanijim rubrikama novina, i u doba korone, a i mimo njega.

                                                                                                                        Miroslav Gašpar

23 – 29.3.2020.

Sve je stalo. Miruje. Samo ljudska neuhranjenost kreće se. Neuhranjenost savesnošću, saosećanjem, svešću. Mnogo nas je, a opet malo. Duh zajedništva buja isključivo u inatu. Razumem, težak je posao koji je godinama stvarala čovečija otupljenost. Oštar sud, tup rez. Neinformisanost, prepuštanje drugima, a ne sebi. Gojaznost nastala prejedanjem informacijama kroz masmedije i kroz pozajmljena razmišljanja. Opasan nacionalan, a posve i globalan dijabetes proždire posledicama zasladjenih, neproverenim verovanjima, nasilnog pripadanja, beskompromisnog etiketiranja. Sporazum savremenog religijskog sopstva i pokorstva. Svima verujem i nikome ne verujem. Dok se ne dokaze suprotno, svi su krivi i svi smo krivi.

Vreme provodim u izolaciji i trudim se da poštujem kako sebe tako i druge. Mika Antić je rekao: “Retki su oni koji shvataju granicu slobode, još redji oni koji shvataju slobodu granice“.  Pogledam vesti o aktuelnoj temi jednom dnevno, na bilo kojoj televizijskoj stanici jer svi izvastavaju identično. Većinom pratim onlajn medije:  N1,  Danas, Nedeljnik, Buro ., Buka, ponekad Peščanik. Izdvojila bih tekst sa stranice Buro. koji se pozabavio temom aktivizma i društvenih angažovanosti kako da se angažujemo i informišemo na ovu temu u novonastaloj situaciji. Pratila sam i ispovest dramaturškinje i spisateljice Biljane Keller preko njene fejsbuk  stranice, a izveštavali su i pojedini onlajn mediji, o njenom stanju i o tome kroz šta prolazi suočavajući se sa dijagnozom COVID19. Neretko, kada pomislim da izadjem i prošetam, opomenem se nekim videom kroz apel ljudi koji su zaraženi virusom, pa odlučim da je ipak adekvatnije ostati kod kuće. Dopuštam da opreznost ostane na tihoj vatri, ne usudjujem se da svojom nemarnošću ugrozim druge. Od samopomoći izdvojila bih čitanje knjiga, meditaciju, vežbanje i dekoraciju mašte kroz svest i samospoznaju. Ličnost koju bih izdvojila je svakako Sandra Silađev, glumica i borkinja za prava ugroženih i marginalizovanih grupa i ukazivanje na probleme sa kojim se suočavaju kako u ovoj situaciji tako i u situacijama normalnog životnog toka. Svojim humorom pruža utočište i otvara oči na koje mnogi od nas žmure.  Psihološka pomoć koju pruža stručni kadar nesebično, smatram da je od velikog značaja, kao i podrška u osećaju da NISI SAM I DA NISI SAMA , kako i glasi jedna od deviza.  Na instagramu pratim stranicu koja se bavi istom temom pod nazivom “Za tebe, važno je”, vodi je novinarka Ana Marija Ćurčić.

Odmarajmo punom parom i malo iskulirajmo 😉 Srećan/a i zdrav/a nikad nije zakasnio/la. Svi zajedno.
           

                                                                                                                                    N2

23 – 29.3.2020.

Najviše pratim sledeće televizijske kanale: RTS1, N1, Prva i Nova. Gledano iz mog ugla, kao običnog građanina koji želi samo da sazna istinu u ovoj sveopštoj crnoj fazi korona virusa koji hara svetom, mišljenja sam da su nam mediji zaposednuti silnim konferencijama za štampu koje se satima i satima repriziraju i prenose na vise kanala što doprinosi da alarmantno stanje bude još alarmantnije. Ponekad su dramatični tonovi reportera sa terena u večernjim TV dnevnicima (RTS1) kod mene stvarali dodatnu paniku i neizvesnost za svako sutra. Mislim da toliko bombardovanje informacijama o korona virusu izaziva samo strah kod gledaoca, a pogotovo onih koji pripadaju rizičnoj grupi građana.

U ovoj situaciji kada se najviše vremena provodi u kući, mislim da mediji imaju pemalo ili uopšte nemaju kulturno-obrazovni program. Nekada je RTS imao izvrstan školski program i dečiji program poput “Nevena” i “Branka Kockice”.

Programi su uglavnom suvoparni i dosadni i prostori su popunjeni izveštajima o aktuelnoj temi. Mislim da je dovoljno jednom dnevno izvestiti građanstvo o stanju u zemlji izazvanom korona virusom od strane eminentnih stručnjaka.

Mislim da se mediji nisu prilagodili novonastaloj situaciji. Bez obzira na ozbiljnost zdravstvenog stanja stanovništva, a zarad njihovog mentalnog zdravlja, treba ponuditi i emisije edukativnog sadržaja (očuvanje prirode, veronauka, …).

Televizijske kanale, poput Happy i Pink-a, koje emituju rijalitije, treba u potpunosti eliminisati.

Dobro raspoloženje mi je donela ruska serija “Kuhinja” na O2 . Filmove pratim na TV kanalima: Cinemania i CineStar.

Ostanite dobro!

                                                                                                                                                      Optimista 64

23. III do 29. III

Pratila sledeće medije:

TV: N1 (novi dan), Nova S, RTS 1 ili bilo koju drugu televiziju jer sve to prenose (dnevne konferencije za štampu u 15 časova), RTV (razglednice jer se jedino tu dobiju neke potpunije informacije o Vojvodini i Novom Sadu), History, Discovery, National Geography, TV. 1000, Sinestar (neki od tih kanala zavisno od toga koji je film na kom kanalu bio)

Youtube pozorišne predstave (Čas anatomije, Profesionalac,), muzika (novi album Frajli – Marija koja svira gitaru u ovoj grupi je inače moja studentkinja, pratila sam njen rad, nekoliko puta nam je svirala na nasim privatnim druženjima na Fruskoj gori)

Internet mail komunikacija (prepiska sa grupom mojih drugarica sa kojima se češće srećemo (grupa se zove Corona 65+) , sajtovi (u konkretnom slučaju sajt Ustavnog suda jer pišem tekst o praksi ovog suda pa pretražujem  praksu i sajt svetske zdravstvene organizacije koji izveštava o korona virusu po zemljama)

Slušam muziku sa svojih CD kompilacija.

Esej o sadržajima:

Kao dobre primere navodim: Školski program za đake i  konferenciju za štampu koja se emituje na brojnim tv kanalima u 15 časova, ali pratim je od kada na konferenciji govore stručnjaci koji iznose činjenice, smireno i bez panike, nekako se osecam sigurno kada ih slušam i kao izvor informacija mi je dovoljno. RTV popodnevne emisije jer sadrži korisne informacije za Novi Sad i lokalne zajednice u Vojvodini.

Dobro je da na ovim konferencijama od pre neki dan iznose i podatke iz drugih gradova, a ne samo iz Beograda. Mogu se oni naći i na sajtu, ali internet nije svima dostupan.

Manjak informacija na lokalnom nivou je vidljiv. Izdvajam RT Vojvodine koja izveštava o stanju na regionalnom nivou i posebno objavljuje u popodnevnoj emisiji brojeve svih važnih telefona za svaku opštinu u Vojvodini.

TV kanali uglavnom izveštavaju o stanju u Beogradu i eventualno u Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Nedostaju informacije o telefonima za razne stvari, stoje kratko na ekranu i ne stigne se da se prepišu, nije lako doći do podataka o tome koje su radnje dežurne za snabdevanje penzionera…. Nije mi jasno kako se o stanju u lokalnoj zajednici obaveštavaju stanovnici Zaječara, Negotina, Vranja, Sombora, Jaše Tomića …. Ako nemaju internet, na kom mozda nešto i nadju na sajtovima opština, ne mogu gotovo ništa da saznaju o sredini u kojoj žive. Jako se sada oseća nedostatak lokalnih medija.

Urednički koncept: Dominantne teme su deprimirajuće (razumljivo je da je korona virus u centru pažnje), ali možda ne bi trebalo da akcenat bude samo na tome koliko raste broj i koliko je smrtnih ishoda, šta nas sve očekuje posle u ekonomiji i dr. već da teme budu okrenute ka korisnim savetima šta sve sami građani mogu da urade (npr. na internetu se mogao naći jasno napisan prilog – na pola strance, kako obican Domestos može da se koristi kao dezinfekciono sredstvo, u kojoj razmeri i za koju vrstu dezinfekcije služi).

Na više tv kanala koje pratim, to je slučaj na primer na N1, ali i na stranim kanalima koje pratim History, Discovery, National Geography, kod ovih poslednjih to je uobičajena praksa da se sele emisije sa kanala na kanal, a sadržaji se nepotrebno ponavljaju po više puta na dan.

Najveći broj sagovornika na TV kanalima su Beograđani, ili se uključuju naši državljani koji su u drugim zemljama, a razgovara se preko skajpa pa ne bi bio problem da govore i ljudi iz Niša, Subotice, Zaječara….. i kažu nešto o svojim sredinama, merama koje se preduzimaju, informišu o telefonima, dežurnim prodavnicama, radu pijaca i sl. i da se tako popuni praznina koja je sada primetna. Ne moraju se mediji oslanjati samo na dopisnike, već ima mogućnosti i za druge sagovornike ako dopisnika iz neke sredine nema.

Neki nastavljaju sa programskim šemama koje su i ranije imali (Parove i Zadrugu bi trebalo prekinuti, to je stvarno u ovoj situaciji apsolutno neprimereno na svaki način i po sadržaju i po tome što se ne poštuju mere boravka u zatvorenom prostoru u kome sme da boravi ograničen broj ljudi, ne nose maske, ne pridržavaju se odstojanja….. da ne navodim dalje), neki mediji su se kako tako prilagodili ili barem probali da se prilagode, drže se ranije programske šeme samo je sada sadržaj različit jer dominira korona virus (npr. N1).

Primetila sam da se neki novinari ne odnose prema gostima na način na koji bi se to od novinara očekivalo, ne dolaze dovoljno pripremljeni (to se vidi po pitanjima koja postavljaju – tek da se kaže da je postavio pitanje) prekidaju goste, upadaju im u reč, ne dozvoljavaju da završe rečenicu, uzimaju na sebe ulogu onoga ko gostu „objašnjava“ stvari o kojima nema znanja, a gosti su stručnjaci i sl. (imenom i prezimenom izdvajam Jovanu Joksimović kao loš primer posebno u emisiji 28 uveče u 9h na TV 1 u kojoj su gostovali lekari imunolozi i epidemiolozi – meni je bilo neprijatno dok sam to gledala).

Kao pozitivne primere prilagođavanja novoj situaciji izdvajam RTS2 i RTS 3 školski program, jer je omogućeno da se deca školuju i na daljinu i sva iskustva iz tog procesa bi trebalo zabeležiti jer je to test za školovanje na daljinu i to je veoma važno.

  • Školski program:    ocena (10)
  • Konferencije za štampu na kojima govore stručnjaci: ocena (10)
  • RTVojvodina:  ocena (9)  (popodnevna emisija u 18 časova 9 (obaveštava na vrlo pregledan način o važnim brojevima telefona za svaku opštinu i zdravstvenu službu u Vojvodini).
  • Zadruga i Parovi:   ocena  (0)   uz predlog da se tome stane na kraj i zaustavi (podsećam da je neka od ovih televizija licencu dobila kao program za decu pa neka sada to radi. Postoje jako dobri programi za decu pa neka to puštaju)

                                                                                                                               Potpis 65+

23 – 29. marta 2020. godine  

Nisam neki ljubitelj televizije, rekla bih da je gledam samo u onolikoj meri koja je potrebna da budem informisana, ali svakako više nego ranije s obzirom da su sada okolnosti takve. Ukoliko gledam televiziju to su N1 i NOVA. Najviše pratim Utisak nedeje, 24 minuta sa Kesićem koje nisu naklonjene ovom režimu vlasti, ali za koje smatram da su jedine objektivne i da iznose prave informacije, pa biram njih kao izvor informacija. Što se tiče ostalih kanala gledam samo pojedine emisije ili ako mi se nešto učini zanimljivim. Radio pratim ponekad, najčešće Mentalno Razgibavanje, koje je inače je i televizijska emisija. Prenosi ih kanal Novo, a koncept je zamišljen da kroz humorističan način informišu o aktuelnim dešavanjima.  Ostale radio stanice slušam isključivo radi muzike I relaksacije. Fimlove biram sama, preko interneta ili po nečijoj preporuci. Ove nedelje sam pogledala jedino domaći film na RTS1- Realna priča koji je duhovit u našem stilu. Serije koje pratim su uglavnom domaće, to su Senke nad Balkanom, Tajkun nova serija, Urgentni Centar….

Moj utisak o informisanosti oko aktuelne teme, koja je već nekoliko nedelja i glavna tema svih medija, korona virus, je da smo u prethodnim nedeljama mogli videti da su sve konferencije za štampu i uopšte informisanje u medijima o ovoj temi davali isključivo političari, tačnije predstavnici ove vlasti. Dok u ovoj nedelji je to promenjeno, ipak smo mogli svuda da vidimo medicinske stručnjake epidemiologe, infektologe, lekare da govore o ovoj temi, što je svakako I njihova oblast i oni su ti koji treba da nas informišu o ovoj temi, a ne političari.

Još uvek je u mediima akcenat na zbrinjavanju i rešavanju zdravsvenog problema, ali polako počinje više da se govori o ekonomskim posledicama ove krize izazvane korona virusom, o kojoj će se svakako tek govoriti. Činjenica je da mnogi ostaju bez posla, poslodavci zatvaraju privremeno ili trajno svoje firme. Postavljaju se često pitanja oko izlaženja u susret države kao pomoć malim i srednjim preduzecima.

Ono što mene zanima i što aktivno pratim jeste sve češća tema koja se spominje, a o to su prava I obaveze radnika za vreme korona vinusa, s obzirom da dosta njih u ovakvoj situaciji ostaje bez posla, kao I činjenici da mnogi poslodavci zatvaraju svoje firme zbog novonastale situacije.

Primećujem da se više ne spominje tema migranata, koja nam je do nedavno bila glavna I da je stavljena po strani spram korona virusa. Obaveštavaju nas da se virus proširio svuda u svetu I da je sada najveće žarište Amerika tj. Njujork.

Ove nedelje se u medima provlačilo spremanje sajmišta u Beogradu i Master centra u Novom Sadu za potencijalne buduće zaražene, sa dodatkom ulivanja straha sa prikazom takvog smeštaja.

Dragi moji, želim nam svima brz izlazak iz izolacije!

I.Š.

23 – 29.3.2020.

Zapis iz jedne sobe 3×3

Poštujući naredbu rukovodstva naše države o ostajanju kod kuće, rešila sam da sebe angažujem da u ovoj nenadanoj situaciji, borbi za ljudski život zbog opake bolesti virusa korona, po nešto napišem.

Živim u jednom vojvođanskom selu. Ceo svoj radni vek sam provela u obrazovanju i vaspitanju naše dece, ali i opismenjivanju odraslih, nakon rata. Pune 33 godine sam penzioner i ušla sam u 89. godinu života.

Sada ispunjavam vreme čitajući časopise i najdraže su mi Ukrštenice, koje nekada umem da rešavam do zore.

Pratim redovno sve aktuelnosti u zemlji i svetu na svim TV kanalima, od RTS-a do PINK-a. Inicijativu da ovo pišem sam dobila jednog utornika slušajući goste na TV PINK-u u emisiji Dobro jutro gospodina Vesića i gospodina Mitrovića. Pokrenuli su inicijativu da se svi koji pomažu u borbi protiv korone nazovu heroji Beograda. Nabrojali su  lekare, medicinsko osoblje i još mnogo drugih zaslužnih građana, sa čime se i ja slažem i na čemu sam im zahvalna. Treba koristiti dobre primere što narod bolje pamti, nego se samo služiti lažima i sve kritikovati. Ja ću im se pridružiti i dodati još po nekog ko još, po mom mišljenju, zaslužuje da se nazove herojem: 

  • Svi spikeri naših radio stanica I TV programa, koji su danonoćno na zadatku, traže sagovornike i dr.
  • TV reporteri koji po kiši,vetru I snegu, dostojno, “ne žaleći sebe”, nas građane izveštavaju o svim aktuelnostima i to iz svih krajeva naše zemlje
  • Tu su i naši dobrovoljni davaoci krvi, za koje volim da kažem da su “heroji u miru” .

Moram da istaknem da malo i zameram našim novinarima, koji uvek, na konferencijama sa predsednikom postavljaju neumesna pitanja, a još nijednom nisam čula da su nešto pozitivno rekli. Mogli su npr. da pohvale našu vojsku koja je opremila bolnice za samo nekoliko dana.

Mislim da sam pisanjem imala drugačiji dan, brže mi je prošao. Dala bih predlog svima koji su kod kuće, u izolaciji, da uzmu telefone i pozovu svoju rodbinu koju su možda i zaboravili, da umese deci i unucima kolače, kao ja, da čitaju i da na TV-u gledaju lepote naše zemlje, banje, turistička mesta, biće im lakše. Sada treba da smo svi ujedinjeni, jer na muci se poznaju junaci. I ovo će proći…

                                                                                                                         I.K.  penzioner

23. mart do 29. mart 2020. Sankcije: 2. sedmica

Na mom meniju su i dalje  od televizija RTS 1, RTV 1, N1, B92, uz dodatak Prve TV, posebno za ovaj dnevnik, svi filmski kanali koje nudi Total TV. Od radjiskih stanica Radio Beograd 1 i 2, Karolina, ali bez HRT 2. Na žalost štampu više ne kupujem jer pripadam izolovanima 65+, međutim dobijam od prijateljica iz sveta izvanredne tekstove autora nekih globalno relevantnih njuz magazina koji su se zahvaljujući tome za ovu sedmicu našli na mom popisu, pre svih Finansial Times.

Od informativnih emisija u ovoj sedmici imamo dve novosti jedna je da smo na N1 prvi put od početka krize mogli da vidimo nekog iz opozicije koji govori javnosti direktno u kameru šta misli o situaciji u kojoj se nalazimo i reagovanju vlasti na izazov zvani korona. Verovatno je reč o sopstvenoj kućnoj produkciji Dragana Đilasa. Osvežavajuće. Drugo je da su u okviru  Dnevnika u 19.30h RTS počeli da objavljuju redovnije rubrike ohrabrenja, male ljudske priče iz svakodnevnog života. Za sad samo sporadično, ali vredi zabeležiti da je počelo. Utisak nedelje Olje Bećković i ovog vikenda na ivici između novinara Čečena, bogoslova Vukašin i psihologa Aleksandar Baucala, u jednu rečenicu sažeta poruka glasila bi otprilike ovako “to  sve što nam se dešava je ujdurma nesposobne vlasti koja  ukida demokratske procedure u svim segmentima javnog života”, i  jedva izgovoreno na kraju emisije da ipak sedimo sami sa sobom, ali se nekako jako tiho čulo, ili više dalo samo naslutiti ono “ostanite kod kuće”. Tema Utiska nedelje je bila opsednutost predsednika krizom i autoritativnost u javnom diskursu vlasti, zanemarivanje demokratskih procedura i principa, ni malo samorefleksije o tome da se ipak mnogi neodgovorno ponašaju prema  opasnosti koja je već uzela maha. Uz pritisak auditorijuma veoma uvijeno se moglo razabrati da ipak možda postoje neodgovorini u redovima SPC. Gosti novinar Čečen, bogoslov Vukašin i psiholog Aleksandar Baucal. Najupečatljiviji utisak arhivski snimak Zorana Radmilovića koji izgovara pesmu Među javom i med snom Laze Kostića. I gledaoci i gosti pobegli su od ostalih, uglavnom političkih predloga Olje Bećković za ovu sedmicu, u jedan koji nas je zaista nadahnuo. 24 minuta sa Zoranom Kesićem, osveženo nekim novim sadržajima, uključenjima iz zemlje i sveta i za razliku od Utiska nedelje, Kesić je vrlo jasno poslao poruku auditorijumu da sedi kod kuće. I na kraju ipak malo štampe, doduše onlajn izdanja. U Finacial Timesu je 20. marta 2020. objavljena globalna analiza sveta nakon korone Yuval Noah Hararia u odeljku Life&Arts. Autor otvara pitanje kako vratiti u normalu ekonomski sistem, socijalnu državu, društvene kontakte, političku stabilnost, demokratske vrednosti. Vrlo analitičko štivo koje nam nameće novi tip razmišljanja i upitanost o sopstvenoj poziciji u zajednici nakon korone.

Drugo što je obeležilo ovu moju sedmicu su filmski kanali. Realno je pretpostaviti da ljudi u izolaciji i sa ozbiljnim brojem sati policijskog časa posežu za filmskim kanalima. A na njima reprize, horor ponuda i samo sporadično, retko nešto relaksirajuće, što se može gledati bez dosade ili “straha u kostima”.

Najčešće reprizinano u ovoj sedmici su Alvin i veverice, Ljudi u crnom, Bornov identitet i Nemoguća misija, kao i Park u doba jure (apsolutno vode, svaki dan na bar dva kanala se mogu pogledati), zatim Mi nismo anđeli, Kakav deda takav unuk, Kum, Čokolada, Četiri venčanja i sahrana i još cela lista. Sasvim neprikladna ponuda su svakako filmovi koji dodatno onespokojavaju gledaoce i podižu im stepen straha i ugroženosti a to su Kuga, Spas čovečanstva, Virus iz laboratorije, Zaraza i tome slično.

Od onih koji su mogli da auditorijumu priušte dva sata opuštanja uz dobar film i “kokice” su, barem što se mojih preferencija tiče, u celoj sedmici samo ukupno četiri. Premijerno prikazan, čini mi se, italijanski film Amelia La Tenerezza Nežnost, snimljem 2011. Iako je reč o porodičnoj tragediji ceo film u suštini odiše atmosferom usamljenosti ostarelog intelektualca, nekad uspešne karijere, u savremenom dobu. Drugi, začudo još kod nas neemitovano je i ostvarenje Korina, iz 1994. sa sjajnom Vupi Goldberg u glavnoj ulozi. Radnja je uspešno smeštena u 1959. godinu. Reč je o tome kako odskorašnjem udovcu i njegovoj maloj ćerci svojim alternativnim pristupom odgajanju devojčice dadilja Korina vraća “životnu radost”.

Treći film izdvojen u ovoj sedmicije je već mnogo puta repriziran ali dovoljno zabavan, sa dobrim dijalozima, odličnom glumačkom ekipom, u svakom slučaju gledljiv sa, što bi moja svekrva nekad davno rekla, odličnim enterijerima i eksterijerima da se može ponovo pogledati sa uživanjem. Reč je o Aferi Tomasa Krauna. U glavnoj ulozi je neodoljivi Pirs Bronson, a ovaj film iz 1999 režirao je Džon Mek Tirnan. Toplo preporučujem.

I na kraju moj favorit u ovoj sedmici Stažist sa Robertom Denirom i Eni Hatavej, u odličnoj režiji Nensi Mejers iz 2015. godine. Jeste repriza, ali i ovo se može sa uživanjem pogledati i nekoliko puta.

  • Ocena filmskog programa sveukupno je ocena(3),
  • Utisak nedelje   ocena(4), 
  • 24 minuta sa Zoranom Kesicem   ocena(5),
  • centralne informativne emisije RTS 6, N1    ocena(6).

Sve u svemu skromno za sedenje u kući 24/7. Urednici filmskog programa nisu izgleda razumeli potrebe auditorijuma u doba korone ili u nedostatku ozbiljnijeg budžeta vade iz „špajza“ ono što misle da uvek može da prođe.

Za “Svedočanstvo o medijima u doba korone iz ugla auditorijuma” NNS-a

pasionirana medijska konzumentkinja DNV

23 – 29.3.2020.

Mediji: Politika, Novosti, Danas, Nedeljnik Vreme, NIN, TV N1, RTS

Ovo je rat u kojem se ne može boriti sa tradicionalnim naoružanjem – jer još ne znamo ko je neprijatelj, pa je teško ratovati. Jedino oružje koje imamo jeste da moramo da izbegnemo da stvari postanu još gore nego što jesu, da ostanemo kod kuće i poštujemo pravila.

Predugo smo, čini se, uživali u holivudskim serijama i filmovima katastrofe. Zato smo olako poverovali da se jedino na filmu dešavaju klimatske promene i globalne pandemije zaraznih boleština. Nama se i sada, dok iz stanova i kuća posmatramo puste ulice, čini kao da smo u holivudskom filmu katastrofe. – navodi Boris Jašović, sociolog.

Sreća moja, pa u ovo vreme virus Korona nisam bio u Parizu. Na atlanskoj obali sam. Danas mi se dogodilo nešto super. Sunčan dan! Izlazim, na balkon. Pa ulazim u stan. Pa opet na balkonu šetam. Dakle živ sam. Ne kašljem. Nemam temperaturu. Neće me valjda i ovde na balkonu virus napasti. Neće, neće. Ja dolazim sa Balkana. Spremio sam naramak knjiga da mi lakše prođe opsadno stanje. – piše Đorđe Telebak, sociolog.

Slobodan Beštić, prvak drame Narodnog pozorišta u Beogradu, koji je nedavno, pre uvođenja vanrednog stanja premijerno izveo monodramu „Noćni pisac“ po tekstu i scenografiji i režiji, flamanskog umetnika Jana Farba.

Shvatam da pred sobom imam majstora koji primenjuje sve sisteme glume 20. i 21. veka u nekoliko kratkih, i jasnih uputstava koje me kao glumca pokreće.

Dobio sam poziv da sa njegovim pozorištem potpišem ugovor za četiri solo predstave. Beštić, glumac je u iščekivanju Fabrovog poziva za turneju. Da li će se njegova iščekivanja, da radi u evropskim pozorištima, kao i mnogih drugih glumaca ispuniti i kada?

Da prekratimo vreme filmofili gledajte filmove sa di-vi-dija. I gledajte „Veliku iluziju“ kojom autorka i urednica Sandra Perović predstavlja svetske zvezde i nove filmove.

  1. Lekari i medicinsko osoblje…………………………………………………………….ocena (10)
  2. Novaku Đokoviću, Ani Ivanović, Unicefu, EU, Kini i nepoznatim donatorima…………………………………………………………………………………………..ocena (9)
  3. TV NOVA S, emisija MEĐU NAMA………………………………………………..ocena (8)
  4. Utisak nedelje, 24 min. Milan Kesić………………………………………………ocena (7)
  5. Filmski program, Kulturne vesti RTS, urednik Sandra Perović……ocena (6)
  6. Prevoz medicinskih radnika besplatno, Cargo i ostala TAXI udruženja….ocena (5)
  7. Radio stanice……………………………………………………………………………………….ocena (4)
  8. Lekarska komisija – izveštaj konferencija za štampu…………….ocena (3)
  9. Vlada, Premijer i predsednik Republike………………………………………ocena (2)
  10. Dr Branislav Nestorović alergolog i pulmolog: Podrugljiva izjava: Najsmešniji virus na svetu………………………………………………………………………………………………….ocena (1)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *