Mladi veruju da ima nepouzdanih informacija u elektronskim medijima i da se društvene mreže zloupotrebljavaju, a 70% njih ima otvoren profil na nekoj od mreža, pokazuje prošlogodišnja anketa učenika dve subotičke osnovne škole i jedne srednje na temu stavova mladih u vezi sa medijskom i informacionom pismenošću.
Na osnovu toga, autori istraživanja zaključuju da je mladima jasno da je tanka nit između istinite i lažne informacije i da svakoj poruci treba prići sa dozom opreza. Obrazovne institucije treba da ukazuju mladima na instrumente i metode kako da prepoznaju dezinformacije, lažne profile ili montiran foto ili video sadržaj, ali i da podseti učenike da je od svega najvažnije osnovno načelo logičkog razmišljanja, smatraju autori.
Medijska pismenost je sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija.
(National Leadreship Conference on Media Literacy, Aufderheide)
Više od polovine mladih ne prepoznaje diskriminacioni govor u medijima, a autori i tu ističu važnu ulogu obrazovnih institucija koje treba da pruže podršku u procesu saznanja šta je zapravo diskriminacija, pored porodice, ali i nevladinog sektora koji može doprineti edukaciji. Predmet podučavanja medijske pismenosti moraju biti potencijalno štetni medijski sadržaji (nasilje, reklame, stereotipi ili pornografija), uticaji medija i štetnih sadržaja, regulacija i samoregulacija (konvencije, nacionalni zakoni i etički kodeksi novinara i oglašivača), te nove tehnologije i njihova društvena uloga, smatraju autori.
Autori istraživanja navode da mediji utiču na oblikovanje mišljenja i uverenja, te je iz tog razloga veoma važno mladima predočiti sve dobre i sve loše strane medijskih poruka.
„Medijska pismenost razvija različite veštine: tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihova tumačenja i kritičkog vrednovanja), te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). Veoma je važno usmeriti mlade da unaprede svaku od ovih veština”, navodi se u istraživanju i dodaje da medijska pismenost omogućava i shvatanje političkog diskursa i učestvovanje u njemu.
„Time će mladi i kao punoletni, medijski pismeni, dobro obavešteni građani donositi samostalne odluke o demokratskom izbornom procesu”, zaključuju autori.
Većina ispitanika smatra da učenike treba podučavati u polju medijske pismenosti, a važnost obuka za mlade autori vide zbog razvoja kritičkog promišljanja o informacijama koje dobijaju putem medija. Kao smernice koje su proistekle iz obuka za učenike i nastavnike koje su organizovali, autori ističu važnost podizanja nivoa digitalnih kompetencija među nastavnicima, usmeravanje mladih ka kritičkom promišljanju o informacijama kojima su izloženi, pružanje podrške mladima u podizanju nivoa svesti o medijskoj pismenosti, te važnost usmeravanja mladih koji su već zaineterovani da sami budu kreatori sadržaja koje plasiraju na društvenim mrežama.
Anonimna anketa je urađena tokom septembra 2019. godine putem Gugl upitnika u osnovnim školama „Ivan Goran Kovačić” i „Sonja Marinković”, kao i u jednoj srednjoj – Politehničkoj školi, a sproveli su je udruženje Omladinski građanski parlament Subotice i Olovka piše srcem uz podrku Evropske unije.