Treba li sa decom razgovarati o lažnim vestima? Neko bi možda rekao da je to suvišno: ako deca ne čitaju novine, ne slušaju radio i retko bace pogled na TV, zašto ih opterećivati temom dezinformacija. Međutim, forma koju su lažne vesti stekle u tradicionalnim medijima, kao i strategije kojima se lažne vesti šire, prelivaju se i na medije koje prate deca rođena u 21. veku. Uz to, važno je podsticati izgradnju kritičke distance, kako prema manipulativnim narativima, tako i prema onima koji su nam predočeni kao neupitni. To bi značilo da grešku možemo pronaći u novinama, ali da nije isključena ni mogućnost da ćemo je pronaći u udžbeniku, bez obzira na to što ga je napisao stručnjak, a potom proverila grupa recenzenata.
Postoji niz jednostavnih pitanja kojima je moguće vežbati opreznost: Ukoliko imamo tvrdnju, da li je ona potkrepljena dokazom? Ako dokaz postoji, kakva je njegova priroda? Oslanjamo li se u dokazivanju na emotivnu ili racionalnu ravan? Kakvi su uzroci a kakve posledice događaja koji pratimo? Ukoliko smo uočili grešku, da li je ona nastala namerno ili slučajno? Ako je greška nastala slučajno, šta se može učiniti kako se ne bi ponovila? Ako je greška nastala namerno, kakav se motiv krije iza toga?
Nisu sve greške jednako opasne, neke mogu čak i da nas zabave. Međutim, neretko se u istoriji čovečanstva dešavalo da zbog grešaka stradaju i životi. Između te dve krajnosti postoji čitava paleta mogućnosti, koju ćemo na ovom mestu predstaviti kroz pet kategorija.
1. Neke greške nastaju slučajno
Greška može nastati slučajno, bez ikakve namere autora da nekoga obmane. Najčešće je reč o greškama pri kucanju ili traljavom prenošenju informacija. Ponekad je greška očigledna, ukoliko – primera radi – ime Marko otkucamo kao Markn (slova „o“ i „n“ su jedna do drugog na tastaturi), a ponekad može doći do zabune, ako tog istog Marka prekrstimo u Darka. Česte su i permutacije cifara, izostavljanje ili dodavanje nula u velikim brojevima, kao i jezičke dvosmislenosti. Njima je naš lingvista Ivan Klajn posvetio čitavu knjigu, čiji naslov sasvim dobro ilustruje sadržaj koji sledi: „I filozofi su ludi“. Iako rečenica može i tako da glasi (gramatički je sve na mestu), ona sadrži jednu slovnu grešku, jer bi umesto „ludi“ trebalo da piše „ljudi“. Isto bi tako, na primer, u rečenici „Pitaćemo umetnika zašto je njegov mozak ostao nedovršen“ reč mozak trebalo zameniti rečju mozaik, a evo i dva Klajnova primera u kojima sami pokušajte da pronađete greške: „Za romane Na Drini ćuprija i Prokleta avlija zajedničko je to što u naslovu imaju turizam“ i „Sigurno ste primetili da naša baka bolje radi otkad je kompjuterizovana“.
2. Neke greške nastaju u neznanju
„To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more“, upozorio nas je Isak Njutn, jedan od najvećih naučnika svih vremena. Međutim, umemo li precizno da odredimo dimenzije pomenutog mora? Možemo li proceniti koliko toga ne znamo? Mnogi ljudi ne umeju da prepoznaju svoje slabe tačke i ponašaju se kao da su stručnjaci opšte prakse, bez ikakve brige o argumentima i dokazima. Nevolja je kada takvi ljudi imaju pristup medijima, pa počnu da šire svoje sumnjive teorije. Šta biste znali da kažete o Alchajmerovoj bolesti, Kajperovom pojasu ili Higsovom bozonu? Čak i ako stidljivo odmahujete glavom, znajte da ima ljudi koji o ovim pojmovima znaju manje od vas, a ne stide se da ipak javno govore o njima. Šarlatani nisu uvek opasni, ali se dešava da svojim neznanjem ugroze i javni interes. To nam je najbolje pokazala histerija oko vakcina koju je prouzrokovao niz javnih ličnosti svojim neodgovornim ponašanjem. Ljudi bez ikakvog iskustva u medicini i farmaciji postali su glasniji od profesionalaca i time ugrozili javno zdravlje u našoj zemlji.
3. Neke greške nastaju iz dobre namere
Čovečanstvo je prethodnih decenija izuzetno napredovalo na polju prirodnih i tehničkih nauka. Možemo da maštamo o tome da ćemo do kraja ovog veka kao turisti posećivati Mars ili da ćemo oštećeni organ moći da zamenimo njegovom verzijom odštampanom na 3D printeru. Ipak, mnoga fundamentalna pitanja i dalje nas muče. Patimo se sa ratovima, glađu i bolestima, a mediji katkad „trče pred rudu“ i optimistično pišu o „otkrićima“ koja su i dalje daleko od istinskih otkrića. FakeNews Tragač je otkrio da mediji u Srbiji prosečno jednom nedeljno najavljuju skori lek protiv raka, a nekoliko puta godišnje pronalaze nastanjive planete van Sunčevog sistema. Takve vesti odslikavaju želju za što bržim rešenjima problema, ali su uglavnom bazirane na nepreciznoj interpretaciji podataka i optimističkom senzacionalizmu. Pored toga, ljudi često na društvenim mrežama dele objave o obolelim osobama, uz pozive za pomoć. Neke od tih priča su potpuno fabrikovane, ali ih publika iz najboljih namera širi, nesvesna da time pomaže isključivo manipulatorima.
5. Neke greške deluju primamljivo
Ako premija na lutriji iznosi 1,3 milijardi dolara, a u SAD živi 300 miliona ljudi, zar ne bi bilo sjajno da ta premija, umesto u ruke jednog čoveka, bude raspodeljena svima. Tako bi svako dobio 4,3 miliona i rešili bismo problem siromaštva. Ovaj predlog je mnoge u Americi ostavio začuđenim, jer koliko god delovao ludo, u isto vreme je bio i veoma primamljiv. Međutim, primamljiv je bio samo onima koji od uzbuđenja nisu stigli da provere računicu. Jer ukoliko uzmete digitron i 1,3 milijarde podelite sa 300 miliona, videćete da će vrednost biti ne 4,3 miliona, već samo 4,3 – dolara. Mnogo je sličnih grešaka koje isprva nismo u stanju da uočimo, jer se u svakodnevnom životu retko srećemo sa milionskim iznosima i velikim nizovima nula. Van granica matematike, neke lažne vesti imaju moć da nas vrlo lako privuku, budući da se naslanjaju na naša predubeđenja i saopštavaju nam ono što bismo želeli da čujemo.
6. Neke greške žele da nas prevare
Kao što smo videli, pozadine grešaka mogu biti raznolike. U tom zamišljenom spektru najveći problem predstavljaju one greške koje su namerno plasirane, kako bi nas zavele, otupile našu kritičku svest, navele nas da kupimo određeni proizvod ili da podržimo određenu ideju. Jedan poznati domaći jutjuber snimio je video u kojem prikazuje kako na onlajn nagradnoj igri dobija zlatni ajfon. Igra funkcioniše tako što uplatite određenu svotu novca, a potom – kao na ruletu – dobijate jednu od izlistanih nagrada, od čigre do zlatnog ajfona. Problem je, međutim, u tome što zlatni ajfon ne može da osvoji niko osim jutjubera koji promoviše ovu igru. Sistem u kojem uložite nekoliko evra da biste dobili praktično bezvredni privezak za ključeve verovatno nikoga nije previše oštetio, ali su stotine igrača izgubile realan novac, koji se slio na račun kreatora sajta. Ovaj primer nam pokazuje kako čak i deca mogu biti žrtve manipulacija u medijskoj sferi. Upravo iz tog razloga razgovor je neophodan, a opreza nikad dosta.
Stefan Janjić, komunikolog
Tekst je nastao u okviru projekta „Mediji u životu deteta“ koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije a realizuje Novosadska novinarska škola. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.