Preduslovi za uspešno obrazovanje onlajn su informatički pismeni edukatori i opremljenost škola brzim internetom i dovoljnim brojem računara. (…) Osavremenjavanje nastave u Srbiji je realna potreba i zahteva učešće svih faktora u njenom sprovođenju. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u većoj meri i ažurnije treba da sprovodi aktivnosti radi poboljšanja i modernizacije sistema obrazovanja. (…) Kako u klasičnom, tako i u onlajn obrazovanju, važno je pridržavati se pedagoških principa u radu sa decom.
Milena Vojnović, profesor razredne nastave i pedagoški savetnik u OŠ „Ivan Gundulić“, Novi Sad za Digitalni pogon o izazovima onlajn nastave tokom vanrednog stanja usled pandemije virusa korona Kovid 19.
Koje su pozitivne a koje negativne strane učenja na daljinu za vreme vanrednog stanja?
Pozitivno je što svi učesnici nastavnog procesa rade u bezbednom okruženju, kao i to što većina od ranije poseduje neophodnu tehničku opremu i osnovno predznanje za njeno korišćenje. Minimalno potrebno, ujedno i dovoljno sredstvo da bi se zadovoljio osnovni nivo rada i učenja, jeste mobilni telefon sa internetom. Negativna strana je nedostatak direktne interakcije na relaciji učenik – nastavnik i učenik – učenik, nasuprot uslovima rada, učenja i druženja koje u realnom vremenu pružaju učionica, kabinet za informatiku, fiskulturna sala, školsko dvorište.
Kakva je vaša procena — koliko su se nastavnici, roditelji i đaci uklopili u ovakav oblik nastave?
S obzirom na to da se niko iz navedene grupe nije sistematski i planski pripremao za nastavu na daljinu, pogotovo ne za njenu primenu u vanrednom stanju, procenjujem da su se svi dobro snašli. Nastavni proces se već sedmicama svakodnevno odvija. Nastavnici su rad prilagodili predznanjima učenika. Deca su od ranije bila u prilici da koriste računare ili mobilne telefone, pa im ovakav vid učenja nije stran. Roditelji podržavaju nastojanja nastavnika i vode računa da deca i nadalje kontinuirano prate nastavu.
Rad olakšavaju elektronski dnevnici i digitalni udžbenici, koji su se primenjivali i pre uvođenja nastave na daljinu, kao i širok izbor platformi i aplikacija za učenje. Odmah po uvođenju vanrednog stanja, škole su dobile jasne preporuke i smernice Ministarstva prosvete (MPNTR) o načinu realizacije, organizaciji i ciljevima nastave na daljinu. Istaknuti su rasporedi nastave na televiziji, date su fleksibilne mogućnosti školama da planiraju i pripremaju nastavu u skladu sa prethodnim iskustvima kolektiva. Značajni su i međusobna saradnja nastavnika i timski rad na daljinu, jer se razmenom iskustava i deljenjem nastavnog materijala za kratko vreme može naučiti i primeniti mnogo toga novog u radu. Sednice se odvijaju elektronskim putem. Povećan je broj stručnih skupova onlajn i vebinara koji su nastavnicima na raspolaganju. Besplatni su, a brojne aktuelne teme su podrška u radu: učenje na daljinu, digitalne kompetencije edukatora, kreiranje sadržaja pomoću platformi za učenje i interaktivnost na času uživo, IKT u nastavi itd.
Pretpostavljam da na eventualne poteškoće u nastavi na daljinu nailaze nastavnici i roditelji dece sa posebnim potrebama – naročito one kojima su za učenje potrebna posebna didaktička sredstva i individualni pristup. Takođe, deci koja dolaze iz nestimulativnih porodica i depriviranih sredina, potrebna je i sad dodatna podrška.
Koji su novi izazovi koji se postavljaju pred nastavnike, roditelje i učenike u ovom trenutku?
Potrebno je da nastavnik posveti dodatnu pažnju organizaciji nastave i izboru metoda i zadataka kako bi omogućio učenicima da kod kuće što bolje samostalno savladaju gradivo. Nastavnici različitih predmeta imaju različite izazove. Od roditelja se sad očekuje veća uključenost u praćenje angažovanja i postignuća deteta, jer nastava na daljinu je obavezna. Učenici treba kontinuirano da prate nastavu svih predmeta, da organizuju svoj dnevni i nedeljni raspored učenja, kako bi odgovorili svim zahtevima koji se pred njih postavljaju.
Koje su naučene lekcije ovakvog onlajn obrazovanja za budućnost?
Preduslovi za uspešno obrazovanje onlajn su informatički pismeni edukatori i opremljenost škola brzim internetom i dovoljnim brojem računara. Stalno stručno usavršavanje i celoživotno učenje nastavnika je neophodno. Kombinacijom tradicionalne nastave i savremenih pristupa u redovnoj nastavi postižu se efikasniji rezultati. Sistemi u kojima je to uobičajena praksa su fleksibilniji i lakše se prilagođavaju promenama uslova i načina rada. Nastavu na daljinu moguće je sprovoditi sa učenicima svih uzrasta osnovne i srednje škole. Osavremenjavanje nastave u Srbiji je realna potreba i zahteva učešće svih faktora u njenom sprovođenju. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije u većoj meri i ažurnije treba da sprovodi aktivnosti radi poboljšanja i modernizacije sistema obrazovanja. Inkluzivna nastava, koja ni pre uvođenja vanrednog stanja često nije funkcionisala na zadovoljavajućem nivou, iziskuje dodatnu potporu. Isto važi i za rad sa decom iz najsiromašnijih i najosetljvijih grupa.
Digitalni udžbenici su se pokazali izuzetno praktičnim, interesantnim, korisnim. Nastavnici i učenici koji su ih prethodno koristili u redovnoj nastavi, brže su se prilagodili novonastalim uslovima rada. Zdrava konkurencija među izdavačkim kućama vodi unapređivanju udžbenika, digitalnih udžbenika, omogućava pristup raznovrsnim platformama za učenje i pomoćnim nastavnim sredstvima.
Kako u klasičnom, tako i u onlajn obrazovanju, važno je pridržavati se pedagoških principa u radu sa decom. Zahteve postavljati u skladu sa mogućnostima učenika. Uvažavajući različitosti, primenjivati model diferencirane nastave i individualizaciju. Poštovati ličnost deteta, voditi računa o njegovoj privatnosti i bezbednosti u radu onlajn. Davati pravovremene i jasne povratne informacije, koje treba da sadrže i motivacionu notu za dalji rad učenika. Na kraju, istakla bih da je u svemu veoma važno naći pravu meru.