Tijana Bumbić i Stefan Janjić iz Novosadske novinarske škole učestvovali su na sedmoj sarajevskoj Point konferenciji, koja se održava od 17. do 19. maja. Zaključci sa panela o lažnim vestima i medijskoj pismenosti su identični – neophodno je jačanje medijske pismenosti.
„Postoje tri ključna izvora lažnih vesti – copy-paste novinarstvo, prikriveno oglašavanje i politička propaganda. Dezinformacije koje nastaju na ovaj način mogu biti sasvim benigne, ali i duboko štetne za društvo u celini“, rekao je Stefan Janjić, novinar portala FakeNews Tragač, navodeći primere kontinuiranih najava otkrića leka protiv raka, gde pokušaji plasiranja različitih opskurnih metoda lečenja lišavaju novinarstvo etičnosti i elementarnog profesionalizma.
Diskusija o modelima borbe protiv lažnih vesti povela se na panelu „Countering fake news and media manipulations in the SEE region“. U prethodnih šest meseci pokrenute su četiri inicijative u regionu čiji je cilj detekcija lažnih vesti i njihova dekonstrukcija, što bi trebalo da podstakne kritičko razmišljanje publike i podizanje nivoa medijske pismenosti. Iako se služe različitim tehnikama, FakeNews Tragač (Srbija), Raskrikavanje (Srbija), Raskrinkavanje (Bosna i Hercegovina) i Faktograf (Hrvatska) suštinski su na istom zadatku. Ovi portali svakodnevno analiziraju medije i tragaju za lažnim vestima i medijskim manipulacijama.
Portal FakeNews Tragač pokrenula je početkom 2018. godine Novosadska novinarska škola, i to prvenstveno kao edukativni portal koji će zainteresovanim građanima i novinarima pomoći da, koristeći različite onlajn i oflajn alate, prepoznaju dezinformacije u tekstu, slici ili video zapisu. Nedugo nakon toga oformljena je i prva ekipa tragača koja je do sada pronašla stotine lažnih vesti i manipulacija, kako u tabloidima, tako i u medijima koji se tradicionalno prepoznaju kao kvalitetni i profesionalni. Redakcija sprovodi pojedinačne analize, posvećene konkretnim prekršajima, kao i velika tematska istraživanja.
Krajem prošle godine sarajevsko „Raskrinkavanje“ i beogradsko „Raskrikavanje“ saradnički su pokrenuli projekat detekcije lažnih vesti. Emir Zulejhić iz „Raskrinkavanja“ kaže kako svakodnevno dobijaju veliki broj prijava kojima im građani ukazuju na sumnjive medijske sadržaje. „Sve se svodi na borbu za novac ili za moć“, kaže Emir, koji je sa kolegama kreirao i listu rizičnih medija, što bi publici u Bosni i Hercegovini trebalo da sugeriše da budu posebno obazirivi kada ih posećuju. Kada je reč o „Raskrikavanju“, novinarka Vesna Radojević kaže kako je ovaj projekat imao dobru početnu poziciju, budući da ga je pokrenula redakcija poznata po izuzetnim dometima u istraživačkom novinarstvu.
Na panelu „The Howto’s and Hownotto’s of media literacy“ Tijana Bumbić iz Novosadske novinarske škole govorila je o važnosti medijskog opismenjavanja. „U početku je preovladavalo mišljenje da bi medijska pismenost trebalo da bude uvedena kao poseban školski predmet. Međutim, došli smo do zaključka da je medijsku pismenost moguće uvesti u obrazovni sistem i kao novi, kreativniji pristup u okviru već postojećih predmeta“, rekla je ona. U tom svetlu, poseban značaj ima odluka Ministarstva prosvete da od naredne godine ponudi medijsku pismenost kao izborni predmet u gimnazijama.
Govornici iz Srbije, Češke, Italije i Makedonije zaključili su da se način medijske komunikacije menja iz dana u dan, kao i da je u svim navedenim zemljama moguće uočiti pad poverenja građana u medije. Podizanje medijske pismenosti i borba protiv medijskih manipulacija i govora mrženje predstavljaju najrespektabilnije rešenje, iako rezultati ne mogu biti neposredno vidljivi u kratkom roku.