Novo doba nametnulo je potrebu da se građani odlikuju različitim vrstama pismenosti. Sam pojam ‘pismenost’ se i dalje dovodi najpre u vezu sa veštinama čitanja i pisanja. Međutim, prepoznato je da sama veština čitanja i pisanja nije dovoljna. Smatra se da je razlog tome jer ona ne podrazumeva da će pročitano biti dekodirano u skladu sa napisanim ili da će osnažiti pojedinca da prepozna manipulaciju i bude siguran od negativnih uticaja određenih informacija. Na taj način je identifikovana neophodnost da se razvijaju veštine i u drugim oblastima života kao što je sfera medija, informacija, vesti, digitalnih alata, filma, vizuelnih poruka itd. U te svrhe sazdani su termini poput medijske pismenosti, informativne, digitalne, filmske pismenosti, vizuelne pismenosti…*
Veštine koje se podrazumevaju pod pomenutim terminima se neretko preklapaju, kao što se preklapaju i polja delovanja navedenih obasti. Ovo podrazumeva da neke veštine informacione pismenosti budu istovetne sa veštinama medijske pismenosti, ili su neka znanja koja pruža filmska pismenost istovetna sa znanjima vizuelne pismenosti i slično.
Ustaljene su definicije pojma medijske i informacione pismenosti. Jedna od jednostavnijih definicija medijske pismenosti jeste da ona podrazumeva veštine pristupa, promišljanja i kreiranje poruka koje se prenose posredstvom određenih medijskih kanala. Iako je značaj koncepta medijske pismenosti u poslednjim godinama veoma prepoznat među institucijama, civilnim sektorom, obrazovnim sistemom i samim građanima, i dalje postoje različite definicije medijske pismenosti. Ipak, ono što je ključno jeste da se medijska pismenost odnosi na poruke plasirane u medijima, i time se npr. razlikuje od informacijske pismenosti koja se odnosi na sve informacije – bilo da su objavljene medijskim ili nekim sasvim drugim kanalima.
Interesantan je princip news literacy, vrste pismenosti koja se odnosi na vesti, izveštaje, članke i druge novinarske žanrove. Još uvek ne postoji konsenzus kako bi se ovaj pojam preveo na srpski jezik, a neke preporuke su „njuz pismenost”, „pismenost vesti”, „novinska pismenost”, „novinarska pismenost” ili opisno poput „razumevanje informativnih medijskih sadržaja”, „kompetencije iščitavanja vesti” itd. Princip se dakle odnosi samo na novinarske forme, a američka organizacija Common Sense definisala je news literacy kao „primenu veština kritičkog mišljenja u identifikaciji i potrošnji vesti, odnosno informativnog novinarstva. News literacy uključuje veštine analize i procene pouzdanosti vesti, u razlikovanju činjenica od mišljenja plasiranih u novinarskim formama, pristrasnosti ili medijske agende”**.
U osnovi digitalne pismenosti jeste veština koriščenja digitalnih uređaja, ali veštine informacijske, medijske i drugih pomenutih pismenosti mogu biti neophodne prilikom upotrebe digitalnih uređaja, alata i medija.
Ono što je zajedničko svim konceptima „pismenosti” jesu veštine kritičkog mišljenja i analiziranja, koje, ukoliko se razvijaju u polju jedne pismenosti mogu da se prenesu i samim tim posluže i u konceptu pismenosti koji se odnosi na nešto drugo.
Valentina Sigeti
* Svet medija nije jedina oblast života koja se služi konceptom pismenosti, te se o pismenosti govori i o drugim naukama. Npr. u psihologiji se prepoznaje emocionalna pismenost, u ekonomiji finansijska pismenost i sl. Sve navedene pismenosti podrazumevaju sklop određenih veština u datoj oblasti koje koriste pojedincu.
** Common Sense. (2017). Topic backgrounder: News & Media Literacy. Dostupno na: https://d1e2bohyu2u2w9.cloudfront.net/education/sites/default/files/tlr-asset/topicbackgrounder-newsmedialit_2017_final.pdf