Medijsku pismenost neophodno je uvesti u nastavne programe i tom temom se baviti institucionalno, razvijati kritičko čitanje medija, izborne predmete ocenjivati, uključiti roditelje u proces medijskog opismenjavanja i edukovati nastavni kadar koji će se time baviti, zaključci su prvih nacionalnih konsultacija o medijskoj pismenosti.
Konsultacije je organizovala Novosadska novinarska škola u beogradskom info centru Delegacije Evropske unije u Srbiji. Uz organizaciju “Biblioteka plus” koja će sa Školom sprovoditi projekat “Digitalni pogon” posvećen medijskoj pismenosti, na konsultacijama su bili i profesori i profesorice građanskog vaspitanja, bibliotekari i bibliotekarke, predstavnice Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), nevladine organizacije kao i Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Plan je da se medijsko opismenjavanje kroz “Digitalni pogon” sprovodi u naredne tri godine.
“To projektu daje kontinuitet i šansu da se promene dese. Škola ima i akreditovane seminare za nastavnike i nastavnice, koje sprovodi u osnovnim i srednjim školama, ali to traje kratko. Naše iskustvo pokazalo je da zbog tako kratkog perioda medijska pismenost nije zaživela, ali se nadamo da će zbog ovog projekta sada to moći” rekla je Tijana Bumbić, koordinatorka projekata u Novosadskoj novinarskoj školi.
“Digitalni pogon” podržala je Delegacija Evropske unije u Srbiji, a ideja je, između ostalog, da se uvede praksa medijske i informacione pismenosti u osnovne i srednje škole. To bi trebalo da bude postignuto kroz stručno usavršavanje nastavnika i nastavnica i kreativan praktičan rad sa učenicama i učenicima.
Uz njih jedan od pilona u implementaciji medijske pismenosti biće i građani i građanke, odnosno civilni sektor, dodala je predsednica Upravnog odbora Škole i profesorica na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković.
Ona je naglasila da je u ovom procesu važno imati na umu i komunikativne potrebe našeg auditorijuma. To uključuje i decu, podsetila je ona i izdvojila delove istraživanja Filozofskog fakulteta u kojem je učestvovalo oko pet hiljada dece četvrtog i osmog razreda vojvođanskih škola.
“Komunikativne potrebe dece se već menjaju, a rezultati ovog istraživanja iz 2017. godine kažu da još uvek 46 odsto njih redovno gleda televiziju, šest odsto nikada. Internet često koristi 60 odsto, a isto toliko nikada ne čita novine. Radio nikada ne sluša 30 odsto dece, a toliki je procenat onih koji ga slušaju povremeno i često. Čitaju Kurir (21 odsto), Blic (36 odsto) i Informer (sedam odsto)” istakla je Valić Nedeljković.
Ta grupacija, dodala je ona, najviše gleda kanale koji emituju uglavnom samo crtane filmove poput centralno evropskog “Minimaksa” (Minimax) i američkog kablovskog emitera “Nikelodion” (Nickelodeon).
Kako bi se medijska pismenost u potpunosti i kroz sve pore sistema implementirala važan je doprinos i bibliotekara, zbog čega će jedan od zadataka “Digitalnog pogona” biti i transformacija biblioteka u infoteke.
Tome će doprineti organizacija “Biblioteka plus” koja se već 18 godina bavi istraživanjem i obrazovanjem u oblasti bibliotekarstva, a koju je osnovala Izdavačka kuća “Clio”.
“Mi dodajemo praktični segment bez ozbiljnih pretenzija da sve biblioteke moraju da postanu infoteke. Daćemo modele koje će neke škole moći da koriste i prenesu svojim kolegama. Nećemo se naravno baviti svim školama, ali radićemo i sa osnovnim i sa srednjim školama” rekao je direktor i glavni urednik Izdavačke kuće “Clio” Zoran Hamović.
On je dodao da je dosadšnji model bavljenja medijskom pismenošću u školama doprineo kapilarnoj reformi obrazovanja i da je njegova organizacija, između ostalog, stvorila uslove za izučavanje medija i objasnila kako se radi na medijskoj kulturi.
U projekat “Digitalni pogon” biće uključeno 20 škola u celoj Srbiji, a u planu su aktivnosti i tokom letnjeg raspusta, poput kampova na kojima će učenici i učenici sami kreirati medijske sadržaje.
Od jeseni ove godine očekuju se pomaci u medijskom opismenjavanju i na institucionalnom nivou, kada se u prvi razred gimnazija uvodi šest novih, izbornih predmeta, a đaci će moći da biraju dva. Jedan od ponuđenih predmeta biće i Jezik, mediji i kultura.
U toku je finalizacija kurikuluma, a više detalja trebalo bi da bude poznato u narednim danima, kaže Eleonora Vlahović iz Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Pored ostalih, i ovim programom se u fokus stavlja izgradnja kompetencija kod đaka, što je inkorporirano i kroz zakonodavni okvir.
“Medijska pismenost se ozbiljno prepoznaje jer je ugrađena ta kompetencija za snalaženje u svetu informacija. Prikupljanje, obrada, prezentacija i kritički odnos. U skladu sa novim zakonom stvoreni su uslovi da se pripremaju novi nastavni programi. Oni se zovu programi nastave i učenja, upravo da bi se naglasilo da nije nastava u fokusu već ucenje” objasnila je Vlahovićeva.
Naime, akcenat na razvijanje kompetencija za snalaženje i aktivno učešće u društvu staviljen je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji su doneti u novembru 2017. godine.