Medijska pismenost deo funkcionalne pismenosti trećeg milenijuma

Danas, u drugoj deceniji trećeg milenijuma, je već sasvim jasno i teoretičarima medija i praktičarima, odnosno medijskim profesionalcima, kao i javnosti koja je sklona kritičkom mišljenju, da je nedostajuća pismenost u svačijoj svakodnevici, upravo ona medijska. Valja imati u vidu da mediji nisu a priori loši ili dobri, stvar je samo u načinu na koji se oni kreiraju i upotrebljavaju.

Continue reading “Medijska pismenost deo funkcionalne pismenosti trećeg milenijuma”

Da li Dizni princeze nečemu uče našu decu?

Uticaji medijskog sadržaja na decu tema je koja već decenijama ne gubi na aktuelnosti među naučnom zajednicom, prosvetnim radnicima i roditeljima. Glavno pitanje koje se tom prilikom postavlja jeste da li deca prihvataju (nekritički, jednako i potpuno) određene ideje, mišljenja i potom slede određena ponašanja koja se prikazuju u filmovima, crtanima ili igricama kojima su izloženi?

Continue reading “Da li Dizni princeze nečemu uče našu decu?”

Projekat Oštro perce i sajt superucenje.org.rs

Školske bibliotekarke Slađana Galuška i Anđelka Tančić osmislile su 2011. godine projekat „Oštro pero“ sa ciljem da se poboljša kultura čitanja učenika, da se učenici informaciono i medijski opismenjavaju kroz razvijanje kritičkog mišljenja i kreiranja medijskih poruka, i da se školska biblioteka stavi kao mesto za učenje i razvijanje kreativnosti učenika.

Continue reading “Projekat Oštro perce i sajt superucenje.org.rs”

„Normiranje jezika je uvek svestan politički izbor“

Život u vremenu propagande, marketinga i konstantne političke kampanje, oduzima nam pravo da zažmurimo na diskriminaciju koja se dešava u svakodnevnom govoru i isto tako nam nameće obavezu da tu diskriminaciju prepoznamo. Diskriminacija jezikom (lingvicizam) široko je rasprostanjena u medijima danas, a često se različiti oblici diskriminacije ne prepoznaju kao takvi. Uočiti lingvicizam jeste prvi korak ka njegovom ukidanju i stvaranju uslova za pravedno društvo.

Continue reading “„Normiranje jezika je uvek svestan politički izbor“”

Slika govori više od hiljadu reči, ali da li razumemo šta nam kaže?

Hajde da se zapitamo zašto smo toliko fascinirani slikom? Zašto joj najviše verujemo? Kako bismo izbegli opasne posledice fascinacije slikom i prevelikog poverenja u vizuelno, potrebno je da razvijemo kompetenciju kritičkog iščitavanja poruka sa slika, što podrazumeva vizuelnu pismenost.

Continue reading “Slika govori više od hiljadu reči, ali da li razumemo šta nam kaže?”